"Građani ostaju uskraćeni za informacije važne za donošenje političkih odluka u kritičnim trenucima" Mediji, novinarska udruženja i organizacije za slobodu medija pozvali su predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der… Ceo tekst
"Građani ostaju uskraćeni za informacije važne za donošenje političkih odluka u kritičnim trenucima"
Mediji, novinarska udruženja i organizacije za slobodu medija pozvali su predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da poboljša pristup novinara dokumentima te institucije, upozoravajući da duga čekanja, odbijanje zahteva i prekomerno zatamnjivanje dokumenata otežavaju izveštavanje o pitanjima od javnog interesa.
U otvorenom pismu Fon der Lajen, potpisnici su ocenili da Evropska komisija ne obezbeđuje novinarima dokumenta potrebna za istraživanje pitanja od javnog interesa, uključujući ispitivanje finansijskih i političkih interesa koji utiču na živote građana EU.
„Zahtevi novinara za pristup dokumentima suočavaju se sa ozbiljnim kašnjenjima. Posle dugog čekanja, pristup može biti odbijen na upitnim osnovama ili novinari mogu dobiti dokumenta koji su toliko zatamnjeni da iz njih nije moguće saznati nikakve jasne informacije“, navodi se u pismu i dodaje da Evropska komisija u pojedinim slučajevima ne čuva i ne arhivira na odgovarajući način ključna dokumenta.
Potpisnici su upozorili da je javna rasprava narušena širom Evrope, a da građani ostaju uskraćeni za informacije važne za donošenje političkih odluka u kritičnim trenucima.
Ocenili su da je time ugrožen i ugled Evropske komisije kao institucije koja štiti demokratske vrednosti EU, posebno u vreme kada su demokratske norme širom sveta izložene pritiscima.
Pismo, koje je objavio portal EUObserver, potpisalo je 16 medija, udruženja i organizacija, među kojima su Prati novac (Follow the Money), Istraži Evropu (Investigate Europe), Evropska federacija novinara, Međunarodna federacija novinara, Komitet za zaštitu novinara, Međunarodni institut za štampu, Projekat izveštavanja o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP), PEN internešenel.
Kao primere u kojima je novinarima bio otežan pristup dokumentima neophodnih za istraživanje pitanja od javnog interesa EUObserver je naveo način na koji su članice trošile milijarde evra iz fondova za oporavak od pandemije kovida, način na koji Evropska komisija prikriva saradnju s Izraelom u oblasti istraživanja i naoružanja, ili to što Fon der Lajen nije čuvala prepisku sa izvršnim direktorom kompanije „Fajzer“.
Taj portal podseća i da je EK odbila njegov zahtev za objavljivanje 17 dokumenata o trošenju novca EU na infrastrukturne projekte u Gazi, zbog čega je evropska ombudsmanka pokrenula istragu.
Potpisnici su zatražili od Komisije da povuče interna proceduralna pravila usvojena 2024. godine, za koja smatraju da otežavaju pristup dokumentima, i obezbedi doslednu primenu Uredbe o javnom pristupu dokumentima EU.
Zatražili su i da Komisija redovno javno objavljuje podatke o zahtevima novinara za pristup informacijama, uključujući vreme čekanja, kao i da podrži rad evropskog ombudsmana u proceni da li je odluka o neobjavljivanju informacija bila neophodna i srazmerna.
Među zahtevima je i uspostavljanje sveobuhvatnog javnog elektronskog registra dokumenata, koji bi trebalo da obuhvati sve zakonodavne i pripremne dokumente, kao i dokumenta koja su već objavljena na osnovu zahteva za pristup informacijama.
Potpisnici su pozvali i na ponovno uspostavljanje akcionog plana za poboljšanje pristupa novinara informacijama.
Plan bi, kako su naveli, trebalo da obuhvati primenu preporuka evropskog ombudsmana o rokovima za obradu zahteva za pristup dokumentima i potpuno sprovođenje presuda Suda pravde EU u vezi sa pristupom dokumentima.
Takođe su zatražili unapređenje internih procedura za evidentiranje i arhiviranje dokumentacije i jačanje kapaciteta unutar Komisije kako bi se zahtevi za pristup dokumentima obrađivali brzo i efikasno.
Glavni inicijator ovog pisma, Tom Gibson iz Komiteta za zaštitu novinara izjavio je da Evropska komisija tvrdi da se zalaže za slobodu štampe u Evropi kao i kroz svoju spoljnu politiku, ali da „zapravo pokušava da postavi prepreke stvaranju podsticajnog okruženja za novinare koji izveštavaju o njenim institucijama sa ciljem, kako se čini, da zadrži mogućnost kontrole zvaničnog narativa“.
„To se mora promeniti, inače bi Evropska komisija mogla biti optužena za primenu dvostrukih standarda“, ocenio je Gibson, prenosi EUObserver.