SLOVENIJA je odbila da prikaže film „Zlatni rez ’42 – Djeca Kozare“ reditelja Lordana Zafranovića, koji se bavi stradanjima u Jasenovcu. Lordan Zafranović je ovu odluku obelodanio na Sajmu knjiga, tokom razgovora o svom… Ceo tekst
SLOVENIJA je odbila da prikaže film „Zlatni rez ’42 – Djeca Kozare“ reditelja Lordana Zafranovića, koji se bavi stradanjima u Jasenovcu.
Lordan Zafranović je ovu odluku obelodanio na Sajmu knjiga, tokom razgovora o svom filmu i knjizi “Anatomija zla”, koju je objavila izdavačka kuća “Čigoja”. Tom prilikom pročitao je pismo upućeno umetničkom direktoru Ljubljanskog međunarodnog filmskog festivala (LIFFe), koji će biti održan od 11. do 22. novembra 2026. godine u Ljubljani, Mariboru, Celju i Novom Mestu.
U pismu upućenom umetničkom direktoru festivala, gospodinu Popeku, Zafranović je izrazio razočaranje zbog odluke da njegov film ne bude uvršten u program 37. izdanja festivala. Podsetio je da je LIFFe decenijama ranije prikazivao njegova ostvarenja, uključujući i ona koja su izazivala kontroverze zbog kritike agresivnog nacionalizma.
– Poštovani gospodine Popek, Hvala vam na konačnom obaveštenju da niste primili naš film “Zlatni rez ’42 – Đeca Kozare” na vaš 37. Ljubljanski međunarodni filmski festival. Očekivao sam i zamolio vas da napišete svoje osnovno mišljenje o filmu koji sam vam poslao pre više meseci, ali do danas nisam dobio odgovor. Vaše je, naravno, pravo da selektujete ono što želite za vaš festival, ali sam ga smatrao i cenio zato što ste pre pedesetak godina prikazali gotovo sve moje filmove, pa i one najkritičnije, koji su izazivali velike kontroverze zbog ukazivanja na pogubnost agresivnog nacionalizma.
Zbog toga sam bio ubeđen da je Slovenija idealna u celoj regiji, odnosno bivšoj Jugoslaviji, da prikaže film “Zlatni rez” o zverstvima i zlu u logoru Jasenovac, jer bi to bila jedna od retko objektivnih ocena ovog, za mene vrlo važnog filma o stradanju nevinih Srba, Jevreja i Roma. U filmu se posebno spominje i prikazuje zversko ubistvo osam duhovnika iz Slovenije u istom tom logoru smrti. Smatrao sam da će vaša selekciona komisija, zajedno sa vama, imati hrabrosti da prikaže ovaj film i da ga kritički oceni, bez dosadašnjih napada ‘na neviđeno’ ili pohvala ‘na viđeno’. Gospodine Popek, posle ovog Vašeg odbijanja – i to ne samo za mene ovako važnog filma, vaš festival više nikad neće biti ono što je bio: hrabar, objektivan i slobodan – poručio je na početku promocije Zafranović.
“Ovim filmom tražio sam oprost u ime svog naroda”
Govoreći o filmu “Zlatni rez ’42 – Đeca Kozare”, reditelj je ponovio stavove koje je ranije iznosio u javnosti. Istakao je da se dugo bavio istraživanjem zločina počinjenih u Jasenovcu i naglasio da se niko nije mešao u njegov autorski rad na filmu.
– Nemam pravo da govorim o tuđem zlu nego pre toga moram o zlu mog naroda – rekao je reditelj, objašnjavajući svoj pristup temi i razloge zbog kojih je odlučio da se bavi ovim istorijskim događajima.
Kako je istakao, cilj mu je bio da filmom postigne katarzu, a samo stvaranje ostvarenja doživeo je i kao čin traženja oprosta.
– Ovim filmom tražio sam oprost u ime svog naroda koji je počinio zlo. Ovim filmom sam kleknuo kao Vili Brant u Varšavi – rekao je Zafranović.
O značaju njegovog filmskog stvaralaštva govorio je i filmski kritičar Božidar Zečević, koji je ocenio da “Zlatni rez ’42 – Đeca Kozare” može da doprinese suočavanju s prošlošću i otvaranju važnih pitanja za srpski i hrvatski narod.
Zafranović o dužini filma i autorskoj slobodi
Na kraju razgovora, Zafranović je odgovorio i na primedbe distributera da film “Zlatni rez ’42 – Đeca Kozare” traje četiri sata i devet minuta. Objasnio je da je tokom pripreme projekta razmatrana mogućnost da film bude podeljen u osam epizoda ili dva televizijska filma, ali da je takav pristup mogao da ugrozi njegovu prvobitnu zamisao.
– Kada je reč o produkciji, na samom početku finansiranja postojala je mogućnost da se ovaj projekat pretvori u seriju od osam epizoda ili u dva televizijska filma. Bili smo u opasnosti da se sve svede isključivo na televizijski format. Bilo je problema i pritisaka u vezi s dužinom filma – traženo je da bude kraći barem za pola sata kako bi se lakše prodao televizijama, jer smo znali da ovakav format teško može da prođe u redovnoj bioskopskoj distribuciji.Razmatrali smo čak i opciju da film bude emitovan u dva dela. Ono što je bio osnovni problem, a što se na Zapadu verovatno drugačije rešava, jeste odnos prema samom delu i autorskoj slobodi. Za razliku od nekadašnjih filmova, gde su se obavezno mešale razne komisije, istoričari, dramaturzi i ideologija pokušavajući da diktiraju narativ, ovde toga nije bilo. Niko, apsolutno niko nije zahtevao ništa što bi ugrozilo moj autorski integritet i integritet samog filma. Imao sam potpunu slobodu da ga napravim onako kako sam zamislio i iza njega stojim isključivo ja – zaključio je Zafranović.
(Informer)