Evropska komisija u novom izveštaju beleži nazadovanje Srbije u slobodi medija i traži sprovođenje preporuka

Hronologija

1. 08:59
   Sputnik Srbija (otvara se u novom prozoru) najraniji u katalogu

   Šta piše u novom izveštaju Brisela o Srbiji

   Dokument koji će danas predstaviti evropska komesarka za proširenje Marta Kos u Briselu obuhvata izveštaje Evropske komisije o 10 zemalja kandidata za pristupanje Evropskoj uniji i u njemu se navodi i da ukupan tempo… Ceo tekst

   Dokument koji će danas predstaviti evropska komesarka za proširenje Marta Kos u Briselu obuhvata izveštaje Evropske komisije o 10 zemalja kandidata za pristupanje Evropskoj uniji i u njemu se navodi i da ukupan tempo pregovora Srbije i dalje zavisi od napretka u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa Beograda i Prištine.U izveštaju koji obuhvata period od 1. septembra 2025. do 1. septembra 2026. godine podseća se da su od početka pregovora o pristupanju Srbije u januaru 2014. godine, otvorena 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, uključujući sva poglavlja u okviru Klastera 1 (osnove) i Klastera 4 (zelena agenda i održiva povezanost), kao i da su dva poglavlja privremeno zatvorena.U dokumentu se navodi i da članstvo u EU ostaje strateški cilj Vlade Srbije, kao i daa je Vlada u periodu obuhvaćenim izveštajem, formirala novi operativni tim, predvođen glavnim pregovaračem, kako bi ubrzala napredak u ispunjavanju tehničkih kriterijuma za članstvo.Dodaje se da je antievropski narativ, i dalje prisutan u srpskim medijima i kod nosioca političkih funkcija i tvrdi da je sahrana Ratka Mladića u septembru 2026. godine uz prisustvo visokih državnih i vojnih zvaničnika, doprinela veličanju Mladića na način koji je u suprotnosti sa vrednostima na kojima počiva put Srbije ka Evropskoj uniji.Dodaje se da su vanredni parlamentarni izbori održani 25. oktobra i da je na njima, prema preliminarnim rezultatima "Studentska lista", nastala iz masovnog pokreta studenata i građana, osvojila apsolutnu većinu mandata.U dokumentu se pominje i dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU, uz konstataciju da su unutrašnjopolitičke preokupacije obe strane onemogućile preduzimanje odlučnih koraka ka sprovođenju Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine i aneksa o njegovoj primeni, a time i napredak u normalizaciji njihovih odnosa.Pogledajte i:

2. 08:59
   Pink (otvara se u novom prozoru)

   Marta Kos danas predstavlja izveštaj Evropske komisije o Srbiji

   Ocena Evropske komisije iz prethodnih godina da je Srbija ispunila merila za otvaranje Klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i da je taj klaster tehnički spreman za otvaranje ostaje na snazi, navodi se u nacrtu… Ceo tekst

   Ocena Evropske komisije iz prethodnih godina da je Srbija ispunila merila za otvaranje Klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i da je taj klaster tehnički spreman za otvaranje ostaje na snazi, navodi se u nacrtu Paketa o proširenju za 2026. godinu u koji je Tanjug imao uvid.

3. 14:59
   Ekspres (otvara se u novom prozoru)

   Šta piše u novom izveštaju o napretku Srbije u pristupanju EU

   U izveštaju koji je deo danas objavljenog Paketa proširenja 2026, Komisija ocenjuje da je u Srbiji, u oblasti slobode izražavanja i slobode medija, zabeleženo dalje nazadovanje. Okruženje za novinare, medijske… Ceo tekst

   U izveštaju koji je deo danas objavljenog Paketa proširenja 2026, Komisija ocenjuje da je u Srbiji, u oblasti slobode izražavanja i slobode medija, zabeleženo dalje nazadovanje. Okruženje za novinare, medijske profesionalce i medije nastavilo je da se pogoršava, medijsko zakonodavstvo se i dalje nedosledno primenjuje, a koncentracija na medijskom tržištu je povećana.

   Takođe, pojačana je zabrinutost zbog političkog i ekonomskog uticaja na uređivačku politiku medija.

   Kadrovske promene u jednoj medijskoj grupi, pošto je najavljena promena vlasništva, a u vreme izborne kampanje, otvaraju pitanja o pritiscima na uređivačku nezavisnost njenih medija, ukazuje EK u izveštaju.

   U izveštaju se navodi i da su slučajevi strateških tužbi protiv javnog delovanja (SLAPP) i dalje prisutni i sve više ometaju rad istraživačkih medija i organizacija civilnog društva.

   Dodaje se da novi Savet REM, iako je konstituisan, nije uspeo da obezbedi delotvoran nadzor i blagovremene mere za otklanjanje nepravilnosti na izborima.

   Uz ocenu da se "Srbija nalazi između rane faze pripremljenosti i određenog nivoa pripremljenosti u oblasti slobode izražavanja", Komisija je u izveštaju ukazala da prošlogodišnje preporuke Komisije nisu sprovedene i da ostaju na snazi.

   U narednoj godini Srbija bi, "posebno, trebalo da primenjuje medijsko zakonodavstvo na način koji poštuje i njegovu pravnu formulaciju i njegov smisao, uključujući odredbe koje se odnose na nezavisnost regulatornog tela za medije, kao i da ga izmeni kroz transparentan i inkluzivan proces kako bi se uskladilo sa Evropskim aktom o slobodi medija (European Media Freedom Act) i relevantnim evropskim standardima".

   Kao drugo, treba da "ojača zaštitu i bezbednost novinara, naročito tako što će obezbediti da visoki državni funkcioneri prestanu sa verbalnim napadima na novinare i predstavnike civilnog društva koji uključuju zastrašivanje, stigmatizaciju i osporavanje njihovog legitimiteta i bez odlaganja reagovati na sve pretnje, slučajeve fizičkog i verbalnog nasilja ili napade špijunskim softverom, kao i da javno osudi, istraži ili krivično goni takve slučajeve, u skladu sa okolnostima".

   Takođe "Srbija treba da obezbedi transparentno i ravnopravno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, kao i potpunu transparentnost vlasništva nad medijima i oglašavanja", zaključuje EK.