Sve vesti
Foto iz članka: N1Makedonski SDSM traži od premijera i guvernera da objasne transfer novca iz Srbije, Narodna banka: To su neproverene tvrdnje
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 3 od 5 medija.
Guverner centralne banke Severne Makedonije Trajko Slaveski okarakterisao je danas kao neproverene tvrdnje navode o transferima novca iz Alta banke u Srbiji u tu zemlju. U pisanoj izjavi, objavljenoj na sajtu Narodne banke Severne Makedonije, Slaveski je naveo da činjenica da se sredstva prebacuju iz jedne zemlje u drugu ne znači da je to sumnjiva aktivnost i dodao da su za pravilnu procenu od suštinskog značaja priroda, osnova i okolnosti transakcija, kao i njihova usklađenost sa zakonima i regulativama.
"Povodom navoda o transferu sredstava iz Srbije u inostranstvo, Narodna banka Srbije je već izdala zvanično saopštenje i ne bih komentarisao neproverene tvrdnje koje se odnose na bankarski sistem u drugoj zemlji. Odliv kapitala iz određene zemlje trebalo bi da bude predmet interesovanja njenih nadležnih institucija.
Investitori se na to odlučuju iz različitih razloga: potraga za većim prinosima, povoljnija investiciona klima van zemlje, u periodima neizvesnosti i slično", naveo je Slaveski. Ukazao je da Narodna banka Severne Makedonije kontinuirano prati poslovanje svih banaka, njihovu likvidnost, kapitalnu poziciju i izloženost riziku, i dodao da kvalitet nadzora potvrđuje i procena Evropske komisije o ekvivalentnosti domaćeg i evropskog regulatornog i nadzornog okvira.
Potom je iz Narodne banke Srbije televiziji N1 rečeno "da se transferi novčanih sredstava finansijskih institucija obavljaju redovnim kanalima platnog prometa, u skladu sa važećim propisima i utvrđenim procedurama". Kandidat "Studentske liste" na parlamentarnim izborima Nemanja Karović izjavio je u sredu za RTS da "postoje ozbiljne indicije da je iz Poštanke štedionice pokušano iznošenje oko milijardu dinara".
Ceo uporedni tekst17 rečenica u više medija, 97 samo u jednom
Tekst iz 6 članaka. Nijednu rečenicu ne prenose svi, u 5 se razlikuju.
SDSM: Premijer i guverner da objasne transfer 50 miliona evra iz Srbije preko Alta banke
Funkcioner opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Andrej Žernovski zatražio je hitne odgovore od premijera i guvernera centralne banke o informacijama o transferima novca preko Alta banke iz Srbije u Makedoniju i zapitao da li Skoplje postaje stanica za transfere novca u Moskvu.
Guverner centralne banke okarakterisao je te navode kao neproverene tvrdnje.
Žernovski je, na konferenciji za novinare, rekao da je prema informacijama na koje se poziva SDSM, reč o transferima od preko 50 miliona evra, za koje bi premijer i guverner Narodne banke Severne Makedonije, Hrststijan Mickoski i Trajko Slaveski, trebalo da daju odgovore javnosti.
"Verovali ili ne, prema poslednjim informacijama koje dolaze iz susedne Srbije, frapantnih više od 50 miliona evra se prebacuje iz sedišta Alta banke u Beogradu u Alta banku Makedonija", istakao je Žernovski.
Postavio je pitanje da li Skoplje postaje stanica za dalje transfere novca iz Srbije u Moskvu.
"Ne govori se o kriminalu, o kriminalnom novcu i o tome ko je omogućio Alta banci da uđe i ko sada omogućava da se novac prebacuje iz Beograda u Skoplje i preko Skoplja u Moskvu", rekao je Žernovski.
Prema njegovim rečima, Mickoski i Slaveski su najpozvaniji da objasne šta se dešava, zbog njihove uloge u ulasku banke u zemlju.
"Ne zaboravimo da je ulazak Alta banke u Makedoniju bio uz znanje, odobrenje i odluku Mickoskog i Trajka Slaveskog i stoga su oni najpozvaniji da odgovore na ono što se danas dešava, jer odgovor na to pitanje očekuju ne samo naši građani, već i svi u regionu.
Ali ovde vlada uporna tišina", naglasio je Andrej Žernovski, sekretar za međunarodnu saradnju i član Izvršnog odbora najveće makedonske opozicione partije.
Narodna banka Severne Makedonije: Navodi o transferima novca iz Srbije su neproverene tvrdnje
Guverner centralne banke Severne Makedonije Trajko Slaveski okarakterisao je danas kao neproverene tvrdnje navode o transferima novca iz Alta banke u Srbiji u tu zemlju.
U pisanoj izjavi, objavljenoj na sajtu Narodne banke Severne Makedonije, Slaveski je naveo da činjenica da se sredstva prebacuju iz jedne zemlje u drugu ne znači da je to sumnjiva aktivnost i dodao da su za pravilnu procenu od suštinskog značaja priroda, osnova i okolnosti transakcija, kao i njihova usklađenost sa zakonima i regulativama.
"Povodom navoda o transferu sredstava iz Srbije u inostranstvo, Narodna banka Srbije je već izdala zvanično saopštenje i ne bih komentarisao neproverene tvrdnje koje se odnose na bankarski sistem u drugoj zemlji.
Odliv kapitala iz određene zemlje trebalo bi da bude predmet interesovanja njenih nadležnih institucija.
Investitori se na to odlučuju iz različitih razloga: potraga za većim prinosima, povoljnija investiciona klima van zemlje, u periodima neizvesnosti i slično", naveo je Slaveski.
Ukazao je da Narodna banka Severne Makedonije kontinuirano prati poslovanje svih banaka, njihovu likvidnost, kapitalnu poziciju i izloženost riziku, i dodao da kvalitet nadzora potvrđuje i procena Evropske komisije o ekvivalentnosti domaćeg i evropskog regulatornog i nadzornog okvira.
"Domaći bankarski sistem je stabilan i otporan.
Narodna banka kontinuirano, na dnevnoj bazi, prati poslovanje banaka, njihovu likvidnost, kapitalnu poziciju i izloženost rizicima, i preduzima odgovarajuće mere u okviru svojih nadležnosti, kada za to postoji osnov", naveo je Slaveski.
Još 5 rečenica, samo Informer
Zvanični srednji kurs dinara za evro danas iznosi 117,5178 dinara.
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), dinar će prema evru biti nepromenjen u odnosu na pre mesec dana, na godišnjem nivou niži za 0,2 odsto, kao i od početka godine.
Indikativni kurs dinara u odnosu na dolar danas je slabiji za 0,2 odsto i iznosi 105,4066 dinara za dolar.
Kurs dinara prema dolaru biće niži za 2,1 odsto u odnosu na pre mesec dana, na godišnjem nivou za 4,6 odsto, a od početka godine za 5,2 odsto.
Narodna banka Srbije oglasila se povodom lažnih navoda o navodnom iznošenju novca banaka u inostranstvo, ističući da se svi transferi obavljaju redovnim kanalima platnog prometa, u skladu sa važećim propisima i utvrđenim procedurama.
Advokatica Sara el Sarag, kandidatkinja "Studentske liste" na parlamentarnim izborima 25. oktobra, rekla je danas televiziji N1 da su "došli do informacije da se iz Alta banke i Poštanske štedionice iznosi ogromna količina novca" i da je "pokušan prebačaj novca u Makedoniju".
Prethodno je portparolka opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije Bogdanka Kuzeska pozvala guvernera Slaveskog da se obrati građanima i da odgovori na pitanje koje će mere preduzeti povodom takvih navoda.
Ta tema je dospela u fokus javnosti pošto je advokat Ivan Ninić objavio da raspolaže operativnim saznanjima da je jedna banka, počev od 26. oktobra, započela proces "intenzivnog i ubrzanog transferisanja novčanih sredstava (likvidnog kapitala) prema inostranstvu, konkretno na račune i u pravna lica locirana u Moskvi i Skoplju, gde lica povezana sa tom bankom poseduju vlasničke udele u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja".
Potom je iz Narodne banke Srbije televiziji N1 rečeno "da se transferi novčanih sredstava finansijskih institucija obavljaju redovnim kanalima platnog prometa, u skladu sa važećim propisima i utvrđenim procedurama".
Još 27 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Ginter Felinger, NATO lobista i osvedočeni antisrbin, zagovornik nezavisnog Kosova, po svoj prilici najzadovoljniji je ishodom vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji na kojima je pobedila blokaderska lista.
Lider opozicije Aleksandar Vučić je na Informer televiziji večeras i uputio apel svim građanima Srbije, poručivši da se protiv terora i nepravde mora boriti istinom i glasnim otporom, jer je u suprotnom ugrožen sam opstanak države.
Lider opozicije Aleksandar Vučić je tokom gostovanja na Informer televiziji žestoko govorio o sramnom upadu blokadera u redakciju naše televizije, prekim sudovima i novim pretnjama da će nasilnici upasti u studio i tokom samog emisijskog prenosa.
Na društvenim mrežama šire se snimci i fotografije kuće direktora PIO fonda Relje Ognjenovića, koje je podelio blokaderski advokat Ivan Ninić, na šta je reagovao lider srpske opozicije Aleksandar Vučić tokom gostovanja u Kolegijumu na Informer TV i to oštro osudio.
Lider opozicije Aleksandar Vučić je tokom gostovanja na Informer televiziji do detalja raskrinkao prve poteze nove vlasti, ukazujući na brutalan, kako je rekao, komesarski revanšizam, uništenje medija i katastrofalne posledice po ekonomiju.
U emisiji Dnevnik 2 na Radio-televiziji Srbije (RTS) gostovao je analitičar Aleksandar Radić, čovek za kojim je po naredbi Višeg suda u Beogradu raspisana poternica i koji je pre četiri meseca pobegao iz zemlje, zbog čega se oglasilo Više javno tužilaštvo (VJT).
Crveni tim odneo je ubedljivu pobedu rezultatom 8:2 u večerašnjem izdanju najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija, koji se emituje na Informer televiziji!
Okružno javno tužilaštvo u Banjaluci podiglo je optužnicu protiv Dijane S.
(47) iz Bijeljine, kojom se tereti da je zloupotrebom položaja odgovornog lica oštetila banku u kojoj je bila zaposlena za čak 481.587 konvertibilnih maraka.
Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je zadržavanje osumnjičenom P.
G. zbog postojanja osnova sumnje da je dana 29.10.2026. godine, na teritoriji gradske opštine Zemun, izvršio krivično delo Teška telesna povreda na štetu M.
Policija u Beogradu, UKP, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, Odeljenje za suzbijanje organizovanog krijumčarenja droga, sa Odeljenjem za opservaciju i Odeljenjem za hapšenje, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapsila je T.N.
(48) iz Beograda zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Teža saobraćajna nezgoda dogodila se danas u popodnevnim satima na starom putu između Čačka i Kraljeva, u mestu Babsko polje, kada je vozač teretnog vozila izgubio kontrolu nad kamionom i sleteo van kolovoza.
Saobraćajna policija u Smederevu, danas oko 11 časova isključila je iz saobraćaja muškarca D.M.
(36) koji je upravljao automobilom marke "mg" zbog prekoračenja brzine.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski trebalo bi da dođe u Moskvu ukoliko želi da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Kanadski premijer Mark Karni izjavio je danas da će Kanada učestvovati u zajmu Evropske unije za Ukrajinu sa početnim iznosom od 500 miliona evra, nakon sastanka sa čelnicima Evropske unije na dvodnevnom samitu EU-Kanada održanom u Montrealu "Ovo šalje snažnu poruku Ukrajini".
Sudija Ustavnog suda Poljske Ana Korvin-Pjotrovska suspendovala je predsednika suda i njegovog zamenika i pozvala policiju, dok je predsednik Karol Navrocki prekinuo posetu Senegalu i vraća se u zemlju.
Gitara koju je muzičar Džordž Majkl svirao u spotu za pesmu "Faith" iz 1987. godine prodata je za 215.000 evra na aukciji u Velikoj Britaniji, uprkos sporu između članova porodice njegove nekadašnje lične asistentkinje Šivon Bejli i njenog supruga, koji je predmete ponudio na prodaju.
Misionarska poza smatra se najefikasnijom za postizanje ženskog orgazma, jer omogućava bolju stimulaciju klitorisa, pokazalo istraživanje na koje ukazuje dr Lori Minc, autorka knjige "Becoming Cliterate: Why Orgasm Equality Matters – And How to Get It".
Pametni telefoni nisu imuni na sajber napade, a zlonamerni softver može da ugrozi vaše podatke, privatnost, pa čak i novac.
Iako nije uvek lako prepoznati da je uređaj zaražen, postoje znakovi koji mogu da ukažu na problem, kao i načini da se rešite virusa.
Voditeljka Jovana Jeremić reagovala je nakon što se na društvenoj mreži Iks pojavio profil sa njenim imenom i fotografijom, sa kojeg je objavljena poruka o podršci studentima i otkrila da to nije njen profil.
Pevačica Vesna Zmijanac meta je hajke na društvenim mrežama, budući da u Sarajevu traže da joj se zabrani koncert u Zetri, a pokrenut je i poziv na bojkot, jer je pevala pesmu "Đenerale", koju Srbi posvećuju heroju Ratku Mladiću.
Pevačica Tea Bilanović sada je progovorila o ocu Luke Dončića koji je bio na promociji njenog albuma, a otkirla je da je kasnije pevala i Luki na jednom veselju.
Prethodno je advokat Ivan Nininć objavio na društvenoj mreži X da je podneo NBS zahtev za hitno pokretanje postupka vanredne kontrole poslovanja jedne banke jer ima saznanja da je započela, kako je naveo "proces intenzivnog i ubrzanog transferisanja novčanih sredstava prema inostranstvu".
Narodna banka Srbije je dodala da vrši nadzor i kontrolu poslovanja svih banaka u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.
Još 47 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
U tom smislu, iznošenje i širenje neproverenih tvrdnji ne doprinosi objektivnom informisanju javnosti, već može izazvati neopravdanu zabrinutost i narušiti poverenje u stabilnost finansijskog sistema", navela je NBS u saopštenju.
NBS je dodala da "odgovorno javno informisanje podrazumeva proveru informacija i uzdržavanje od neodgovornih izjava koje mogu izazvati paniku".
"Očuvanje ugleda Narodne banke Srbije i poverenja javnosti u njen rad podrazumeva da se o aktivnostima ove institucije govori na osnovu proverenih činjenica, uz poštovanje profesionalne odgovornosti", zaključuje se u saopštenju centralne banke.
Advokat Ivan Ninić je, ranije danas, objavio na društvenoj mreži X da raspolaže operativnim saznanjima da je, počev od 26. oktobra, jedna a banka započela proces "intenzivnog i ubrzanog transferisanja novčanih sredstava (likvidnog kapitala) prema inostranstvu, konkretno na račune i u pravna lica locirana u Moskvi i Skoplju, gde imenovana banka, odnosno sa njom povezana lica, poseduju vlasničke udele u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja".
"Jedna banka je juče krenula sa prebacivanjem novca napolje, obavestio sam NBS jutros o tome i zatražio hitan nadzor, da ne bi deponenti iz javnog sektora ostali praznih računa.
Ovo smatram činom patriotizma i mojom građanskom obavezom", naveo je Ninić.
Davor Macura, biznismen blizak Srpskoj naprednoj stranci i vlasnik Alta banke, nad kojom je proglašen stečaj priveden je jutros, saznaje Nova.rs.Prethodno je policija više od 30 sati, još od subote vršil...
Insajder iz srca sistema mi javlja: Jedna BANKA je juče krenula sa prebacivanjem novca napolje, obavestio sam NBS jutros o tome i zatražio HITAN NADZOR, da ne bi deponenti iz JAVNOG sektora ostali praznih računa.
Ovo smatram činom patriotizma i mojom građanskom obavezom 👇 https://t.co/hz7FaHmLav
— Ivan Ninić (@INinic) October 27, 2026
Reč je, kako je naveo, o "uočenim aktivnostima koje ozbiljno mogu ugroziti stabilnost finansijskog sistema i sigurnost deponenata".
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
Može li odlazeća vlast da sabotira ekonomiju da bi okrivila „Studentsku listu“ i koliki je rizik da se to desi?
Ko prati režimske medije mogao bi da stekne utisak da je SNS već sada u opoziciji, ali ta stranka i dalje drži poluge moći u državi.
Ekonomisti kažu da je odlazeća vlast u mogućnosti da nanese štetu zemlji da bi za nju okrivila pobednike izbora.
U izbornoj noći, priznanje Aleksandra Vučića da je gubitnik zasenilo je njegove mnogo zloslutnije reči.
„Na neki trenutak ste uspeli.
Nagledao sam se ovoga i 2000. godine“, rekao je on.
Uz uobičajene uvrede na račun studenata, obećao je da njegova Srpska napredna stranka neće ometati konstituisanje Skupštine i izbor nove Vlade.
A da li naprednjaci mogu da nanesu štetu kroz korupciju?
Glavni ekonomista Centra za visoke ekonomske studije (CEVES), Pavle Medić, kaže da dodatna šteta tokom primopredaje vlasti može nastati kroz ubrzane isplate po postojećim ugovorima, priznavanje spornih obračuna izvođačima velikih infrastrukturnih projekata i selektivno odlaganje drugih obaveza.
„Vlada u tehničkom mandatu ima sužena ovlašćenja i ograničena je na tekuće poslove, uz zakonske izuzetke, dok raspuštena Skupština obavlja tekuće i neodložne poslove.
Međutim, veliki deo buduće potrošnje već je ugovoren.
Kontrola tih isplata i utvrđivanje preostalih obaveza zato su neposredni prioriteti“, kaže Medić za Novu ekonomiju.
Koliki je prostor za promene potrošnje pokazuje nalaz Fiskalnog saveta da su tokom 2025. za prethodno neplanirane zone B i E u okviru EXPO-a potrošene oko 22 milijarde dinara, dok je za Moravski koridor izdvojena 41 milijarda umesto prvobitno planiranih 30 milijardi, ističe on.
Kako kaže, takva odstupanja otvaraju ozbiljno pitanje kontrole budžeta i obrazloženosti dodatnih troškova.
„Konkretan koruptivni rizik pokazuje istraga JTOK-a o projektu pruge Novi Sad–Subotica–Kelebija.
Tužilaštvo je u avgustu 2025. navelo sumnju da je zaključivanjem aneksa i sporazuma uz komercijalni ugovor budžetu naneta šteta od oko 115,6 miliona dolara.
Provera spornih obaveza prema izvođačima može biti dugotrajna, a nekritičko nastavljanje isplata dodatno otežati povraćaj novca“, rekao je Medić.
Da li će budžet biti donet na vreme
Odlazeća većina nije donela budžet za 2027. godinu, a ukoliko se zakon o budžetu ne izglasa u Skupštini do 20. decembra, država će preći na privremeno finansiranje.
To se radi tako što vlada – odlazeća ili nova – donese Uredbu o privremenom finansiranju.
Ekonomista Saša Đogović kaže da je pitanje kako će odlazeća vlast da reaguje i da li će brzo da se krene u mirnu tranziciju vlasti, kako bi se mogao napraviti budžet za sledeću godinu, ili će zemlja ući u kratak period prelaznog finansiranja.
„To sve zavisi od izbornog inženjeringa vezano za predsedničke izbore, da li će da se ide na to da se prave dodatni problemi kako bi pokušali da nešto ućare ili će u kratkom periodu da dođe do formiranja nove vlade, koja onda ima dovoljno vremena da napravi budžet pa eventualno sledeće godine i rebalans budžeta“, rekao je Đogović za Novu ekonomiju.
On kaže da je moguće da se u prelaznom „vakuum periodu“ dodatno proširi fiskalni deficit, i da ode iznad tri odsto BDP kako bi se narušio kreditni rejting Srbije i za to optužila Studentska lista, u svetlu predstojećih predsedničkih izbora.
Ipak, Pavle Medić iz CEVES-a smatra da kratak period privremenog finansiranja, uz urednu pripremu, ne bi trebalo da izazove veću ekonomsku štetu.
Prema njegovim rečima, privremeno finansiranje, koje bi se primenjivalo od početka naredne godine, omogućava redovne isplate i funkcionisanje države, uz ograničenja potrošnje i zabranu novih projektnih zajmova i garancija.
„Budžet koji određuje prioritete za celu narednu godinu trebalo bi da oblikuje nova parlamentarna većina.
Uredno privremeno finansiranje može joj obezbediti vreme za to.
Njegovo produžavanje, međutim, sužava prostor za nove politike i ulaganja“, rekao je on.
Podseća da je odlazeća vlast već najavila decembarsko povećanje plata u javnom sektoru od osam odsto, u socijalnoj zaštiti 12 i penzija 7,5 odsto.
Time je, kako kaže, stvorila vrlo konkretna očekivanja i dodatne zahteve prema budućem budžetu.
„Odugovlačenje primopredaje produžava neizvesnost o obavezama i raspoloživom novcu i skraćuje vreme novoj vlasti da pripremi odluke.
Trošak takvog odlaganja snose građani i privreda“, rekao je Medić.
Novac u kanalima korupcije
Osim formalnih mehanizama, postoje i drugi kanali kojima se državi može naneti šteta.
Kandidat "Studentske liste" na parlamentarnim izborima Nemanja Karović izjavio je u sredu za RTS da "postoje ozbiljne indicije da je iz Poštanke štedionice pokušano iznošenje oko milijardu dinara".
Još 16 rečenica, samo Nova ekonomija
Ekonomista Milan Kovačević kaže da bi odlazeća vlast mogla da potencijalno napravi „velike štete“, zbog čega je jako važno „izuzetno brzo postupiti sa formiranjem nove vlasti“.
Prema njegovim rečima, trebalo bi da što pre počne da funkcioniše skupština u novom sazivu, da se odmah raspišu izbori za predsednika države, a i da se razmišlja o lokalnim izborima što pre.
Na pitanje šta bi mogli da urade odlazeća vlada i skupštinska većina, odgovara da mogu da odobre isplate novca koji bi završio u kanalima korupcije.
„Štagod urade kao štetu, neće biti ‘upisano’ njima, a mi ćemo snositi tu štetu“, rekao je Kovačević za Novu ekonomiju.
Pavle Medić ističe da je najveći ekonomski teret koji će naslediti nova vlast nastao je mnogo pre izbora.
„Od 2019. do 2025. realne zarade u privredi (van poljoprivrede) porasle su oko 39, a produktivnost oko 14 odsto.
Uz realno jačanje dinara, takav raskorak otežava konkurisanje domaćih proizvođača na međunarodnom tržištu i smanjuje prostor za ulaganja“, rekao je on.
Kako navodi Medić, vlast je podsticala potrošnju i velike državne projekte, dok je razvoj produktivnosti domaće privrede ostao zapostavljen.
Građanima je obećavan trajan rast standarda, bez odgovarajuće proizvodne osnove koja bi ga dugoročno finansirala, a nova vlast nasleđuje i ta očekivanja i privredu kojoj će biti sve teže da ih ispuni.
„Slabljenje šire proizvodne osnove već je vidljivo.
Prema analizi CEVES-a, robni izvoz bez električne energije u prvih pet meseci 2026. nominalno je porastao 9,4 odsto, ali bez motornih vozila i rudarstva svega 1,8 odsto.
Registrovana zaposlenost u prerađivačkoj industriji u prvoj polovini godine bila je oko 3,4 odsto manja nego godinu ranije“, kazao je Medić.
Postepeno ukidanje carina prema Kini, prema sporazumu potpisanom 2023. godine, dodatno će izložiti deo domaćih proizvođača konkurenciji, smatra on.
„Održavanje dostignutog standarda zato će zahtevati ozbiljan rad na produktivnosti i konkurentnosti, čiji rezultati neće biti trenutni.
Odugovlačenje primopredaje odlaže početak tog posla“, rekao je Medić.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Predsednik sindikata banke Poštanska štedionica rekao je za N1 da je delovanjem zaposlenih sprečen pokušaj "isplate gotovog novca iz te banke", da ona sada funkcioniše normalno i da korisnici nemaju razloga da strepe za svoja sredstva.
Poštanska štedionica je demantovala te navode.
