U bazi mađarske komunističke tajne policije, otvorenoj u sredu, sarajevski N1 je pretražio imena mesta iz Bosne i Hercegovine i bivše Jugoslavije, u mađarskim i našim varijantama pisanja. Iz BiH su pronađene samo dve… Ceo tekst
U bazi mađarske komunističke tajne policije, otvorenoj u sredu, sarajevski N1 je pretražio imena mesta iz Bosne i Hercegovine i bivše Jugoslavije, u mađarskim i našim varijantama pisanja. Iz BiH su pronađene samo dve osobe, rođene u Tuzli i Bijeljini, obe s oznakom da su isključene iz mreže saradnika, dok su ljudi rođeni u Vojvodini zabeleženi više od 250 puta.
Baza podataka nytótaktak.hu, koju je u sredu predstavio mađarski premijer Peter Mađar, omogućava pretrage po imenu, šifri, imenu majke i mestu rođenja.
N1 Sarajevo je pretražio rodna mesta Sarajeva, Mostara, Tuzle, Zenice, Banjaluke, Bihaća, Brčkog, Doboja, Travnika, Jajca, Trebinja, Bijeljine i desetak drugih bosanskih gradova, na mađarskom i našim pravopisnim varijantama, kao i termine Bosna, Jugoslavija i Tito.
Pronađene su samo dve osobe iz Bosne i Hercegovine. Prva je rođena u Tuzli i zabeležena je na magnetnoj traci, poslednjem elektronskom zapisu službe iz 1990. godine, sa šifrom u mađarskom obliku. Druga je rođena u Bijeljini, zabeležena je kao „Bjelina“ sa oznakom Jugoslavija, i pojavljuje se dva puta: na kartici i na magnetnoj traci. Ne objavljujemo imena, jer sam unos u bazu podataka ne dokazuje da je osoba bila doušnik.
Obe osobe su navedene kao 07, što arhiva opisuje kao „isključeno iz mreže“. To znači da su u nekom trenutku bili deo mreže saradnika, a zatim isključeni, ali zapisi ne ukazuju kada ili zašto. Obojica takođe imaju takozvani B-broj, koji bi trebalo da bude objavljen do 25. februara 2027. godine i mogao bi otkriti više.
Ne postoje zapisi pod Sarajevom (mađarski Szarajevó), Mostarom, Banjalukom (Banyaluka), Bosnom (Bosznia), Hercegovinom i Jugoslavijom (Jugoszlávia) kao mestima rođenja, a termin Tito se ne pojavljuje kao kodno ime.
Šta znači zapis u bazi podataka
Mađarski istorijski arhiv Službe državne bezbednosti (ÁBTL) navodi na veb-sajtu baze podataka da se u evidenciji nalaze ljudi koji su sarađivali sa službom ili koje je služba bezuspešno pokušala da regrutuje. Premijer Mađar, predstavljajući bazu podataka, takođe je rekao da ime u evidenciji ne dokazuje da je osoba podnela prijave. Arhiva takođe upozorava da evidencija nije potpuna, jer su neki od dokumenata uništeni pre 1990. godine.
Osoba se može pojaviti više puta, na primer i na kartonu i na magnetnoj traci, tako da broj zapisa nije isti kao broj ljudi.
Vojvodina, Beograd i Zagreb
Postoji mnogo više evidencija za mesta u Vojvodini, gde živi mađarska zajednica, a neka od ovih mesta su bila pod mađarskom upravom pre 1918. godine i tokom Drugog svetskog rata. Prema pretrazi N1, postoje zapisi:
Subotica (Szabadka): 69
Novi Sad (Újvidék): 47
Senta (Zenta): 43
Bečej (Óbecse): 26
Sombor (Zombor): 24
Kanjiža (Magyarkanizsa): 19
Zrenjanin (Nagybecskerek): 14
Bačka Topola (Topolya): 11
Beograd: 7
Osijek (Eszék): 5
Murska Sobota (Muraszombat): 4
Zagreb, Rijeka, Slavonski Brod i Ljubljana: po jedan
Brojke su minimalne, jer je baza podataka pretraživana po nazivima mesta kako su unoseni, a službenici su ih unosili različito, sa i bez akcenata i na mađarskom ili našem jeziku.
Do 25. februara 2027. godine, očekuje se da će i Mađarska objaviti oko 10.000 dosijea o regrutovanju, sa detaljima o tome kako i koje osobe su regrutovane. Radni fajlovi koji sadrže izveštaje o praćenim ljudima ostaju zatvoreni radi zaštite žrtava.
U Bosni i Hercegovini, fajlovi bivše Službe državne bezbednosti nisu otvoreni na sličan način, a pitanje šta se dogodilo sa dokumentima UDBE ostaje bez odgovora.
Nova.rs