Lagard najavila odlazak sa mesta predsednice ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) najavila je da će u februaru napustiti mesto predsednice Evropske centralne banke (ECB), čime će skratiti osmogodišnji mandat koji je… Ceo tekst
Lagard najavila odlazak sa mesta predsednice ECB
Kristin Lagard (Christine Lagarde) najavila je da će u februaru napustiti mesto predsednice Evropske centralne banke (ECB), čime će skratiti osmogodišnji mandat koji je trebalo da traje do oktobra 2027. godine. Njenu odluku pratile su spekulacije o mogućem ranijem odlasku, između ostalog zbog političkih promena koje bi mogli da donesu predstojeći izbori u Evropi.
Jedan od razloga za ubrzavanje smene jeste mogućnost da na prolećnim predsedničkim izborima u Francuskoj pobedi kandidatkinja krajnje desnice, što bi moglo da utiče na političke dogovore o izboru novog čelnika ECB. Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) mogao bi da učestvuje u tom procesu dok je još na funkciji, mada pojedini analitičari smatraju da će naslednik biti izabran kompromisom evropskih lidera, prenosi New York Times.
Lagard je i ranije nagoveštavala mogućnost ranijeg odlaska. Osnivač Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab (Klaus Schwab) prošle godine je rekao da je razmatrala da napusti ECB i preuzme rukovođenje tom organizacijom, koja svake godine okuplja svetske političke i poslovne lidere u Davosu. Lagard je ove godine izjavila da je na čelo ECB došla verujući da će mandat trajati pet, a ne osam godina.
Pre dolaska u ECB, Lagard je osam godina bila na čelu Međunarodnog monetarnog fonda, kao prva žena na toj funkciji. Prethodno je obavljala dužnost francuske ministarke finansija tokom globalne finansijske krize, a karijeru je započela u međunarodnoj advokatskoj kancelariji Baker McKenzie, gde je 1999. postala prva žena na čelu firme. U ECB-u je bila prva predsednica koja nije po obrazovanju ekonomistkinja, a sebe je u šali nazivala „gospođom Krizom“.
Tokom mandata, koji je počeo u novembru 2019, suočila se s pandemijom korona virusa, zbog koje je ECB pokrenula veliki program otkupa obveznica kako bi podržala evropsku privredu. Početak rata u Ukrajini 2022. izazvao je energetsku krizu i nagli rast cena prirodnog gasa, dok je inflacija u evrozoni premašila 10 odsto. ECB je tada napustila politiku negativnih kamatnih stopa i započela niz snažnih povećanja kako bi obuzdala rast cena.
Kada se inflacija usporila, ECB je od sredine 2024. počela da smanjuje kamatne stope, a inflacija se krajem prošle godine vratila na cilj od dva odsto. Lagard je početkom ove godine ocenila da je stanje stabilno, ali je rat SAD i Izraela protiv Irana ponovo podigao cene energenata i inflaciju. ECB je zbog toga povećala kamatne stope, postavši prva velika centralna banka koja je reagovala na taj rat.
Pročitajte još:
Lagard je proširila delovanje ECB i na pitanja koja prevazilaze tradicionalnu monetarnu politiku. Zalagala se da banka uzme u obzir finansijske posledice klimatske krize, govorila o ekonomskim merama koje bi evropske vlade trebalo da sprovedu i pozivala na reforme radi veće produktivnosti i konkurentnosti. Posebno je upozorila da Evropa ne sme da propusti priliku koju donosi veštačka inteligencija, kao što je, prema njenim rečima, propustila prvi talas digitalne revolucije.
Njen odlazak dolazi u trenutku kada se menja i rukovodstvo ECB. Novi potpredsednik preuzeo je dužnost ranije ove godine, a naredne godine odlaze još dvojica od šest članova izvršnog odbora, među njima i glavni ekonomista Filip Lejn (Philip Lane).
