Krst od Časnog drveta na kome je po predanju razapet Hrist, poklon kneza Lazara svetogorskom Vatopedu, druga je izuzetna relikvija koja će posle Bogorodičinog pojasaiz ovog manastira biti privremeno preneta u Srbiju.… Ceo tekst
Krst od Časnog drveta na kome je po predanju razapet Hrist, poklon kneza Lazara svetogorskom Vatopedu, druga je izuzetna relikvija koja će posle Bogorodičinog pojasaiz ovog manastira biti privremeno preneta u Srbiju.
Njeno prenošenje najavili su patrijarh srpski Porfirije i iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem, a precizan termin kada će verni narod u Srbiji moći da se pokloni pred ovom svetinjom, još nije objavljen.
Relikvije koje sadrže česticu Časnog drveta za hrišćane imaju izuzetan duhovni značaj, jer predstavljaju simbol pobede nad smrću, vaskrsenja i spasenja čovečanstva. One su i simbol hrišćanskog carstva na zemlji koje su od Konstantina Velikog vladari nosili ispred svoje vojske u bojevima.
To svedoči izuzetnom, carskom poklonu koji je knez Lazar, uz Bogorodičin pojas, poklonio Vatopedu. Iako hrisovulja koja se obično daje uz takve poklone nije sačuvana, vekovno vatopedsko predanje nedvosmisleno svedoči da je reč o Lazarevom daru. Pošto se u Hilandaru čuvao veliki komad časnog krsta drveta koji je 1230. Sveti Sava dobio od romejskog cara Jovana Vataca pretpostavlja se da je Lazarev krst načinjen od tog drveta "osvećenog Hristovim telom i krvlju".
- Stavroteka tradicionalno poznata kao Lazarev krst danas se čuva u svetogorskom manastiru Vatopedu. Bez obzira na to što za ovu identifikaciju nema čvrstih osnova, stavroteka, bez sumnje srpskog porekla sudeći po sadržini i jeziku natpisa, izuzetno je vredan predmet. Ona pripada rasprostranjenom tipu poznosrednjovekovnih relikvijara. Ima oblik pravougaone ploče sa srebrnim, bogato ukrašenim okovom. U središnjem delu ploče je udubljenje u kojem se nalazi Časno drvo čudotvornih svojstava, kako se veruje, a oko njega je niz malih pravougaonih polja s moštima svetaca - navodi istoričar umetnosti prof. dr Danica Popović u kapitalnom delu "Pod okriljem svetosti: kult svetih vladara i relikvija u srednjovekovnoj Srbiji".
U Vatopedu se čuva još jedna izuzetna srpska stavroteka, relikvijar braće Musić, velmoža i nećaka kneza Lazara izginulih na Kosovu. Dr Danica Popović kaže da je kult časnog krsta "ne samo istorijski i religiozni fenomen prvoga reda već i moćan simbol tokom čitave povesti hrišćanstva".
Krst na kome je razapet Hrist, po predanju je 325. pronašla čudom rimska carica Avgusta Flavija Helena, u hrišćanstvu Sveta Jelena. Da je reč o Hristovom krstu, prepoznato je njegovim polaganjem na telo pokojnika koji je vaskrsnuo. Od kada časni krst nosi i epitet "životvorni" i postaje simbol hrišćanskog carstva, pobede i isceljenja.
Posle pada Svete zemlje pod islamsku vlast i krstaških osvajanja on sečen, a njegovi delovi su skrivani. Pećina u kojoj je Časni krst pronađen danas je raskošna podzemna kapela u Hramu Vaskrsenja u Jerusalimu. Časni krst je smatran i "svetim oružjem hrišćanstva" o čemu govore prva pouzdana svedočanstva o njegovim vezama sa Srbima.
Nemanjini hagiografi, Stefan Prvovenčani i Domentijan, opisali su naprsni krst s dragocenim česticama koji je nosio veliki župan, naglašavajući da je pomoću tog "znamenja životvornog krsta" pobedio u ratu sa "zakonoprestupnom" braćom i protiv "neprijateljskih varvara". Nemanja je kao monah Simeon sa Atosa taj krst poslao Stefanu Prvovenčanom sa zavetom da mu bude "čuvar i utvrđenje i pomoćnik u borbama", "oštro koplje i štit", ali i "iscelitelj bolesti i rana duševnih", a državi "utočište i stena".
- Sam gest slanja relikvije u "otačastvo", sinu i nasledniku, nosio je naglašen dinastički smisao, utoliko pre što je časni krst ritualno i vrlo svečano položen "u svoju crkvu, na spremljeno mu mesto". To mesto je, po svoj prilici, bila Studenica - dinastička grobna crkva, središte kulta i rasadnik vladarske ideologije Nemanjića - navodi prof. dr Danica Popović.
