Društvo konzervatora Srbije, Nacionalni komitet ICOMOS Srbija i Evropa Nostra Srbija zatražili su od Gorana Vasića da odmah podnese ostavku na funkciju vršioca dužnosti direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Ovim zahtevom podržali su i raniji zahtev sindikata zaposlenih u Zavodu, a ukoliko Vasić ne podnese ostavku, pozivaju Upravni odbor da pokrene postupak njegovog razrešenja.
Organizacije navode da se protiv Vasića vodi postupak u vezi sa slučajem Generalštaba, odnosno ukidanjem statusa kulturnog dobra kompleksu koji je projektovao arhitekta Nikola Dobrović.
Prema optužnom predlogu Tužilaštva za organizovani kriminal, Vasić i još tri osobe terete se za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave u vezi sa ukidanjem zaštite Generalštaba. Suđenje pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu počelo je 4. februara 2026. godine.
„Osoba kojoj se sudi zato što je, prema optužbi, krivotvorila dokument kojim je skinuta zaštita sa jednog od najznačajnijih spomenika moderne arhitekture u Evropi, i dalje potpisuje akte institucije čija je jedina svrha da takve spomenike štiti“, navodi se u saopštenju tri organizacije.
Istovremeno naglašavaju da ne prejudiciraju ishod krivičnog postupka i da poštuju pretpostavku nevinosti, ali smatraju, kako piše u saopštenju, „da to ne znači da optuženi mora ostati na rukovodećoj funkciji“.
Sporan i zakonski status vršioca dužnosti direktora
Jedan od ključnih razloga zbog kojih organizacije zahtevaju Vasićev odlazak jeste, kako navode, činjenica da mu je mandat vršioca dužnosti direktora istekao još 27. juna 2025. godine.
Vlada Srbije postavila je Vasića na ovu funkciju 27. juna 2024, istog dana kada je razrešila prethodnu direktorku, profesorku Dubravku Đukanović. Pozivajući se na član 37. Zakona o kulturi, organizacije podsećaju da mandat vršioca dužnosti može trajati najduže godinu dana i da ista osoba ne može ponovo biti postavljena na tu funkciju.
Zbog toga zahtevaju nezavisnu pravnu reviziju svih akata koje je Vasić potpisao od imenovanja, a posebno nakon isteka mandata. Revizija bi, prema njihovom zahtevu, trebalo da obuhvati zapošljavanja, raskide ugovora, izmene sistematizacije, mišljenja i rešenja koja se odnose na kulturna dobra.
U saopštenju upozoravaju da je zbog njegovog daljeg ostanka na funkciji ugrožena pravna sigurnost rada institucije i zakonitost njenih odluka.
Zaposleni ranije tražili njegovu ostavku
Društvo konzervatora, ICOMOS i Evropa Nostra podsećaju da je još 18. aprila 2025. godine 40 zaposlenih u Zavodu, odnosno oko dve trećine stručnog kolektiva, potpisalo zahtev za Vasićevu ostavku ili razrešenje.
Zaposleni su tada ukazivali na to da je predlog za ukidanje zaštite Generalštaba pripremljen bez učešća konzervatora i da je zaveden pod predmetom koji se odnosio na rešavanje Vasićevog stambenog pitanja.
Organizacije navode i da su zaposleni u više navrata odbijali da učestvuju u brisanju Generalštaba iz Centralnog registra kulturnih dobara, pozivajući se na stručne i zakonske procedure.
Posebno ističu da je rukovođenje Zavodom bez poverenja stručnog kolektiva problematično, budući da je rad ove institucije zasnovan upravo na stručnosti konzervatora.
U saopštenju se navodi i da Vasić nije položio stručni ispit u službi zaštite nepokretnih kulturnih dobara, kao i da je u ovu službu došao iz oblasti muzeologije.
Traže i vraćanje zaštite Generalštabu
Tri organizacije ocenjuju da slučaj Generalštaba prevazilazi okvire domaće institucionalne rasprave. Podsećaju da je kompleks u martu 2025. godine uvršten na listu sedam najugroženijih spomenika nasleđa u Evropi programa Evropa Nostra i Instituta Evropske investicione banke, dok je Evropski parlament u maju iste godine izrazio zabrinutost zbog ovog slučaja.
Navode i da su međunarodne organizacije Evropa Nostra, ICOMOS, Docomomo International i Savet arhitekata Evrope u zajedničkom saopštenju od 4. novembra 2025. upozorile na moguće posledice usvajanja posebnog zakona kojim je omogućeno uklanjanje zaštite sa kompleksa Generalštaba.
Pored ostavke Vasića, organizacije su iznele šest konkretnih zahteva: razrešenje ukoliko ne podnese ostavku, imenovanje stručne osobe za vršioca dužnosti direktora, raspisivanje javnog konkursa za direktora, nezavisnu reviziju svih njegovih akata, zaštitu zaposlenih i dokumentacije, kao i vraćanje zaštite Generalštabu.
Poslednji zahtev podrazumeva poništavanje odluke Vlade od 14. novembra 2024. godine, stavljanje van snage posebnog zakona i njegovog autentičnog tumačenja, kao i vraćanje kompleksa u Centralni registar kulturnih dobara.
„Svaki dalji dan Vasićevog ostanka na čelu Zavoda biće dan u kome država otvoreno bira optuženog funkcionera umesto zakona, struke i sopstvenog nasleđa“, zaključuje se u saopštenju Društva konzervatora Srbije, ICOMOS Srbija i Evropa Nostra Srbija.
