Može li Izrael da razreši izbornu pat-poziciju ili sledi novo glasanje
- Autor, Tom Benet
- Funkcija, BBC, Tel Aviv
- Objavljeno
- Vreme čitanja: 5 min
Izrael je u političkoj pat-poziciji.
Posle izbora održanih 27. oktobra, ni koalicija aktuelnog premijera Benjamina Netanjahua, niti blok njegovog ključnog rivala Gadija Ajzenkota nisu uspeli da osiguraju većinu.
Netanjahuov blok, predvođen njegovom strankom Likud, osvojio je 53 mandata od ukupno 120 u Knesetu (izraelskom parlamentu), dok je opoziciona koalicija „Blok za promene", predvođena bivšim vojnim komandantom Ajzenkotom, dobacio do 48 poslaničkih mesta.
Za formiranje vlade, nekai od dve vodeće koalicije moraće da prekrši obećanja iz predizborne kampanje.
A to obećanje je da nema saradnje sa strankama izraelskih Arapa koje su osvojile rekordnih 19 mesta u parlamentu.
Predsednik Izraela Isak Hercog sada će održati konsultacije sa svim političkim strankama i pozvati lidera za koga veruje da ima najbolje šanse za uspeh da formira vladu, što bi moglo da potraje nedeljama.
Najverovatniji ishod u bliskoj budućnosti mogao bi da bude - novi izbori.
Ovo je pet mogućih scenarija.
1) Vlada nacionalnog jedinstva predvođena Netanjahuom
Da li bi Netanjahu mogao da ubedi Ajzenkota da mu se pridruži u vladi nacionalnog jedinstva?
Ajzenkot bi morao da odustane od ključne programske platforme da bi to uradio.
Predstavio je sebe kao jedinu alternativu Netanjahuu i izgradio kampanju na njegovom svrgavanju sa vlasti.
U izbornoj noći, izašao je na binu u predizbornom štabu i pozvao Netanjahua da „danas objavi odlazak u penziju iz političkog života“.
Okupljenima je poručio da je Izraelcima dosta Netanjahuove „kulture laži“, „deljenja i podstrekavanja“.
Ali to je bilo pre nego što je jedna od glavnih izbornih anketa koja je isprva projektovala vođstvo Ajenzkotovog bloka, bila ispravljena, te ga je Netanjahu pretekao.
On bi mogao da pokuša da ubedi Azjenkotovu stranku Jašar da se pridruži Likudu u vladi nacionalnog jedinstva, odbacivši krajnje desničarske i ultraortodoksne stranke sa kojima je trenutno u koaliciji.
Ali, Netanjahu se u štabu Likuda zahvalio „odanim partnerima“ i pozvao na „jaku desničarsku vladu“.
Ove opaske su neki protumačili kao nameru da očuva savez sa njima.
Jedna stvar koja bi mogla da dovede do vlade nacionalnog jedinstva je obnovljeni sukob sa Iranom, što bi moglo da izvrši ozbiljan pritisak na lidere stranaka da prevaziđu političke razlike i sarađuju.
U danima pred izbore, izraelski i američki mediji su izveštavali da je Netanjahu tražio nove vazdušne udare na zemlju i vršio pritisak na američkog predsednika Donalda Trampa, da odobri američko učešće.
Ovo će Netanjahuovi kritičari nesumnjivo predstaviti kao pokušaj da spasi vlastitu političku kožu ulaskom u još jedan regionalni sukob.
Pogledajte poruke iz izbornih štabova izraelskih stranaka
2) Koalicija sa arapskim strankama na čelu za Ajzenkotom
Bila bi to seizmička promena u izraelskoj politici.
Samo jedna nezavisna arapska stranka je ikada formalno bila deo vladajuće koalicije, 2021, i nije dugo potrajala.
Ajzenkot i svaka druga jevrejska stranka u njegovom bloku sem jedne već su isključile mogućnost ulaska u vladu sa njima.
Ali, u ovom trenutku, to je jedini put opozicije do većine.
Dve liste arapskih stranaka bile su glavna tema izborne noći.
One su nadmašile očekivanja, osvojivši rekordnih 19 poslaničkih mesta, zahvaljujući do sada nezabeleženom odzivu Arapa, koji čini oko petine ukupnog stanovništva Izraela i često opisuju sebe kao palestinske građane Izraela.
Godinama su mnogi bojkotovali izraelske izbore, govoreći da bi glasanje moglo da legitimizuje sistem za koji tvrde da se ophodi prema njima kao građanima drugog reda.
Ali njihova izlaznost bila je inspirisana željom da svrgnu najdesničarskiju vladajuću koaliciju u izraelskoj istoriji.
Ujedinjena arapska lista, koja bi trebalo da ima osam mandata, rekla je da bi se pridružila opozicionoj vladi, dok Zajednička lista, koja će imati 11 mandata u Knesetu, kaže da bi je podržala spolja, odnosno da ne bi ulazila u vladu već je podržavala manjinski.
Međutim, jedini jevrejski lider koji zagovara ovaj scenario u ovom trenutku je demokrata Jair Golan.
Koalicija kao što je ova bila bi veoma krhka, naročito po pitanjima kao što su Pojas Gaze i okupirana Zapadna obala, dve palestinske enklave.
Činjenica da postoji tako ujedinjeni front jevrejskih stranaka protiv arapskog učešća ukazuje na duboke podele u izraelskom društvu.
3) Većinska vlada predvođena Netanjahuom, sa desničarima iz opozicije
Da li bi Netanjahu mogao da ubedi desničarske stranke iz Ajzenkotovog bloka da se odvoje i pridruže njegovoj koaliciji?
Dva najverovatnija kandidata za ovo su Naftali Benet, zajednički lider političkog saveza Bejahad i Avigdor Liberman, na čelu stranke Jizrael Beiteinu (Ujedinjeni Izrael).
Obojica su desničari, tvrdi su po pitanju bezbednosti i imaju neke zajedničke stavove sa Netanjahuom.
Ali su obojica vodili kampanju sa porukom da žele da ga sklone sa vlasti i da bi produžili služenje vojske ultraortdoksnim Jevrejima.
To ih je dovelo u direktni sukob sa dve ultraortodoksne partije koje su već u Netanjahuovoj vladi.
I zato je teško zamisliti da se one udruže.
Neki su sugerisali da bi Benetova i Libermanova stranka mogle da zamene ultraortodoksne stranke, ali izborna matematika sugeriše da ta grupa neće imati dovoljno poslaničkih mandata za većinu.
Pogledajte kako je izgledao dosadašnji saziv izraelskog parlamenta
5) Novi izbori
Ako ne bude ostvaren nijedan od pomenutih scenarija, jedini preostali je - novi izbori.
Mnogi bi to doživeli kao prećutnu pobedu za Netanjahua, koji bi ostao premijer u tehničkom mandatu sve dok ne budu održani novi izbori.
Mogao bi da veruje i da ima veće šanse da ih dobije.
Neki analitičari misle da se visoka izlaznost arapskog stanovništva neće ponoviti, naročito ako njihova rekordna zastupljenost u parlamentu ne dovede do bilo kakve promene.
Mogla bi da mobiliše još desničarskih glasača na novim izborima.
Netanjahu bi mogao da se osloni i na to da procenjenih 70.000 Izraelaca koji su došli kući iz inostranstva da glasaju.
Veruje se da su bili protiv njega i da neće ponovo doći da glasaju.
Uz to, nekoliko desničarskih stranaka koje nisu uspele da pređu izborni cenzus od 3,25 odsto mogu da odvuku glasove opoziciji.
Može da se desi se ni ne kandiduju na ponovljenim izborima, te bi više glasova otišlo Likudu i njegovim saveznicima.
Između 2019. i 2022. godine, Izrael je održao pet izbora na kojima su Netanjahu i njegovi rivali iznova imali problema da sarađuju.
