Koja dokumenta poneti na glasanje, kako popuniti listić i šta je zabranjeno Glasanje na izborima odvija se po jasno utvrđenoj proceduri. Od dolaska na biračko mesto do ubacivanja glasačkog listića u kutiju, birači treba… Ceo tekst
Koja dokumenta poneti na glasanje, kako popuniti listić i šta je zabranjeno
Glasanje na izborima odvija se po jasno utvrđenoj proceduri. Od dolaska na biračko mesto do ubacivanja glasačkog listića u kutiju, birači treba da prođu kroz nekoliko koraka, a ceo proces nadgleda birački odbor, koji u ime države sprovodi izbore.
Da biste ostvarili pravo glasa, na biračko mesto potrebno je da ponesete važeću ličnu kartu ili pasoš, odnosno drugi odgovarajući dokument koji sadrži vaš JMBG. Ukoliko ste u postupku zamene lične karte, potrebno je da imate i potvrdu MUP-a.
„Svoj identitet na biračkom mestu dokazujete važećom ličnom kartom ili putnom ispravom (pasošem), odnosno dokumentima koji sadrže Vaš JMBG i fotografiju. Stare lične karte nisu važeće od januara 2017. godine, tako da nisu prihvatljive kao dokument kojim dokazujete identitet. Vozačke dozvole takođe nisu prihvatljive, jer ne sadrže Vaš jedinstveni matični broj na osnovu koga bi članovi biračkog odbora utvrdili Vaš identitet“, navodi se u vodiču za izbore koji je sastavio Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).
Takođe, ukoliko imate drugačije prezime od onog koje je upisano u birački spisak, birački odbor je dužan vam omogući glasanje ako identitet dokažete drugim dokumentom koji sadrži fotografiju i jedinstveni matični broj građana (JMBG).
CeSID navodi i da birači ne moraju da ponesu poziv za glasanje, odnosno obaveštenje o danu i vremenu održavanja izbora, kako bi ostvarili svoje biračko pravo.
Iako bi obaveštenje o danu i vremenu održavanja izbora trebalo da vam bude dostavljeno na adresu najkasnije pet dana pre izbora, ono nije uslov za ostvarivanje biračkog prava. Birački odbor ne može da vam uskrati glasanje zato što ga niste poneli.
Kako izgleda pravilno glasanje na biračkom mestu?
Biračka mesta otvaraju se u 7 časova ujutru, a zatvaraju uveče u 20 časova. Građani mogu da glasaju u bilo kom trenutku tokom tog perioda.
Po dolasku na biračko mesto, dočekaće vas birački odbor, čiji će član najpre UV lampom proveriti desni kažiprst kako bi utvrdio da li ste već glasali.
Ukoliko niste, sledi provera identiteta na osnovu važećeg dokumenta, a zatim i provera da li ste upisani u birački spisak, u koji se potom potpisujete. Nakon toga, član biračkog odbora nanosi vam nevidljivi sprej na prst, koji je vidljiv pod UV lampom.
Kada završite ove korake, dobićete glasački listić i otići iza paravana, gde ćete moći da glasate. Glasanje je, po zakonu, tajno.
„Kada pristupite paravanu, pred Vama će biti glasački listić na kome će se nalaziti izborne liste. Glasate tako što jasno i nedvosmisleno zaokružujete/podvlačite onu listu koju želite (njen broj ili ime). Glasate sami, u tajnosti, u okviru paravana za glasanje u kome ne sme biti narušena Vaša privatnost. Nakon odabira liste za koju želite da date glas, presavićete listić, ubacićete ga u glasačku kutiju i napustićete biračko mesto. Listić ne morate da ubacite u kutiju, ukoliko tako želite, i birački odbor Vas na to ne sme i ne može primorati“, navodi CeSID.
Kako izgleda glasanje uz pomagača ili van biračkog mesta?
Osobe koje su slepe, nepismene ili imaju neki vid invaliditeta imaju pravo da na biračko mesto povedu pomagača koji će, prema njihovim uputstvima, popuniti glasački listić. Glasanje se i u tom slučaju obavlja iza paravana, kako bi se obezbedila tajnost glasanja.
Osobe koje se kreću uz pomoć psa vodiča takođe mogu da pristupe biračkom mestu, uz odgovarajuću ispravu kojom dokazuju pravo na kretanje sa psom vodičem.
Birači koji zbog zdravstvenih razloga, invaliditeta, starosti ili drugih opravdanih okolnosti nisu u mogućnosti da dođu na biračko mesto mogu da glasaju van biračkog mesta. Prema vodiču CeSID-a, potrebno je da o tome obaveste birački odbor najkasnije do 11 časova na dan glasanja, 25. oktobra. Prijava je moguća i preko lokalne izborne komisije, najranije 72 sata pre glasanja.
U tom slučaju, na adresu birača dolaze tri člana biračkog odbora, koji najpre proveravaju da li birač ima pravo glasa, utvrđuju njegov identitet i proveravaju da li je već glasao. Potom mu predaju službenu kovertu sa glasačkim listićem, zbirnom izbornom listom, potvrdom o izbornom pravu i posebnim kovertom za popunjeni listić.
Nakon što birač dobije materijal, članovi biračkog odbora obeležavaju mu prst sprejom i napuštaju prostoriju kako bi glasanje bilo tajno. Birač potom samostalno ili uz pomoć osobe koju sam odabere popunjava listić i potpisuje potvrdu o izbornom pravu.
„Glasački listić ćete spakovati u kovertu, koju će zatim članovi biračkog odbora pečatirati žigom. Ovu kovertu, sa potpisanom potvrdom, članovi biračkog odbora staviće u službenu kovertu, pečatirati je žigom i vratiti na biračko mesto. Vaš presavijeni i neotvoreni glasački listić će, ukoliko je sva dokumentacija tu, biti ubačen u glasačku kutiju“, navodi se.
Šta ne sme da se radi na biračkom mestu?
Na biračkom mestu važe posebna pravila čiji je cilj da se obezbede red, nesmetano sprovođenje izbora i tajnost glasanja.
Prema vodiču CeSID-a, na biračkom mestu mogu da borave samo lica koja imaju pravo ili dužnost u vezi sa sprovođenjem izbora. Zabranjena je upotreba mobilnih telefona, drugih sredstava komunikacije, foto-aparata i kamera.
„Zabranjeno je i praviti spiskove birača koji su izašli na glasanje van službene evidencije u izvodima iz biračkog spiska. Izuzetno, dozvoljeno je da član biračkog odbora (koji inače rukuje izvodom iz biračkog spiska), vodi evidenciju o izlaznosti birača upisivanjem crtica na posebnom listu papira, te da te podatke o izlaznosti saopšti svim članovima biračkog odbora“, piše CeSID.
Takođe, zabranjeno je narušavanje reda i mira. Ako do toga dođe, birački odbor može da prekine glasanje dok se red ne uspostavi. Ukoliko prekid traje duže od jednog sata, glasanje se produžava za onoliko vremena koliko je trajao prekid.
„Na biračkom mestu i ispred njega ne smeju biti istaknute oznake izbornih lista, simboli predlagača kandidata (političkih stranaka, stranačkih koalicija i grupa građana) i drugi izborni propagandni materijal. Birački odbor može sam ukloniti ovaj materijal ili može obavestiti nadležnu komunalnu službu“, piše CeSID.
Pripadnici policije na dužnosti mogu da uđu na biračko mesto samo na poziv predsednika biračkog odbora, u slučaju narušavanja reda i mira. Izuzetak je policajac u uniformi koji je upisan u izvod iz biračkog spiska na tom biračkom mestu, pod uslovom da ne nosi oružje ni druga sredstva prinude. Mediji mogu da budu prisutni na biračkom mestu isključivo radi pripreme izveštaja o toku glasanja.
