Sve vesti
Foto iz članka: BiznisKo sme pred Putina? Evropa traži čoveka za pregovore, evo ko je već odbio - 4 imena ostala u opticaju
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 2 od 3 medija.
Prema navodima Politika, evropski lideri su na prošlonedeljnom samitu u Briselu pitali Koštu da li bi trebalo da razgovara sa Putinom, ali je on tada odbio tu mogućnost. Evropska komisija, međutim, tvrdi da je EU već uključena u diplomatske napore.
Ceo uporedni tekst80 samo u jednom
Tekst iz 3 članka. 1 rečenicu prenose svi, u 2 se razlikuju.
Još 30 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
EU traži pregovarača za direktne razgovore sa Putinom o Ukrajini
U evropskim vladama jača uverenje da bi Evropska unija uskoro morala da odredi predstavnika koji bi direktno pregovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o mirovnom sporazumu za Ukrajinu.
Međutim, evropski lideri još nisu saglasni oko toga ko bi trebalo da preuzme tu ulogu.
Pitanje je postalo hitnije nakon što je specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof (Steve Witkoff) otputovao u Rusiju kako bi Putinu ponudio mogućnost trojnog samita sa američkim predsednikom Donaldom Trampom (Donald Trump) i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, u pokušaju da se postigne prekid vatre.
Češki predsednik Petr Pavel izjavio je u utorak da Putin ne priznaje Evropsku uniju kao autoritet sa kojim želi da razgovara.
Prema njegovim rečima, ruski predsednik ne želi da razgovara sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen (Ursula von der Leyen), šeficom evropske diplomatije Kajom Kalas (Kaja Kallas), a prekinuo je komunikaciju i sa drugim evropskim liderima, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), prenosi Politico.
Rasprava je dobila na značaju i zbog zabrinutosti evropskih zemalja da bi Tramp mogao da postigne dogovor sa Putinom bez njihovog učešća, zanemarujući interese Ukrajine i njenih evropskih saveznika.
Trampovi razgovori sa ruskim predsednikom izazvali su nezadovoljstvo u Kijevu i evropskim prestonicama, posebno zbog utiska da je američki predsednik sve spremniji da prihvati ruske stavove u ratu koji traje gotovo pet godina.
U Briselu se zato ponovo razmatra potreba da Evropa uspostavi neposredan kanal komunikacije sa Kremljom, kako bi zaštitila sopstvene interese i sprečila nametanje nepovoljnog mirovnog sporazuma Ukrajini.
Jedan evropski diplomata upozorio je da pregovori sa Putinom i Trampom neće moći da se vode isključivo prema uobičajenim procedurama EU.
Prema njegovim rečima, Evropa ne može da dođe za pregovarački sto sa dvoje ili troje ljudi koji bi istovremeno govorili u njeno ime.
Izbor predstavnika trebalo bi da zavisi od toga ko može najviše da doprinese pregovorima, a ne od borbe za uticaj među evropskim političarima.
Time se otvara pitanje da li bi EU trebalo da nastupi preko jednog zajedničkog predstavnika ili da u proces uključi više svojih institucija.
Među kandidatima koji se izdvajaju nalazi se finski predsednik Aleksander Stub (Alexander Stubb).
Njegove prednosti su dobri odnosi sa Trampom, kao i dugogodišnje finsko iskustvo u odnosima sa Rusijom.
Dve zemlje dele granicu dugu oko 1.300 kilometara i imaju istoriju međusobnih ratova, zbog čega Finska posebnu pažnju posvećuje pitanjima bezbednosti i odnosima sa Moskvom.
Jedan diplomata EU ocenio je da finsko poznavanje Rusije i tradicionalni dijalog sa njom čine Stuba zanimljivim kandidatom za evropskog izaslanika.
Drugi diplomata EU naveo je da je Stub za sada jedini koji je pokazao spremnost da preuzme vodeću političku ulogu u ovom procesu i da bi mogao da predstavlja Evropu na budućem mirovnom samitu.
Evropske vlade razmatraju mogućnost imenovanja pregovarača koji bi u ime Evrope razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o mirovnom sporazumu za Ukrajinu, ali među zvaničnicima još nema saglasnosti o tome ko bi trebalo da preuzme tu ulogu, objavio je briselski Politiko.
Među mogućim kandidatima pominju se predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, Ursula Fon der Lajen i Kaja Kalas, kao i predsednik Finske Aleksandar Stub.
Kako piše Politiko, Stub se izdvaja zbog dobrih odnosa sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i finskog iskustva u odnosima sa Rusijom.
Pojedine diplomate smatraju da bi Košta mogao da bude prihvatljiviji posrednik od Fon der Lajen i Kalas, koje vide kao previše posvećene ukrajinskoj strani.
Drugi insistiraju da Evropska unija mora da bude zastupljena u pregovorima kao celina, a ne samo putem nekoliko velikih država.
2026. Lideri EU su na prošlonedeljnom samitu u Briselu pitali Koštu da li bi trebalo da razgovara sa Putinom, ali je on tada odbio tu mogućnost.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je danas da su dve osobe poginule, a 34 povređene u ruskom napadu balističkim raketama na Kijev.
Stub je u utorak boravio u Norveškoj, gde se sastao sa Zelenskim i Vitkofom u okviru razgovora koji su prethodili poseti američkog izaslanika Rusiji.
Sastanku je prisustvovao i Bjern Zajbert (Bjoern Seibert), glavni saradnik Ursule fon der Lajen, koji učestvuje u razgovorima savetnika za nacionalnu bezbednost u okviru Koalicije voljnih (Francuska, Nemačka i Velika Britanija), grupe zemalja koje podržavaju Ukrajinu.
Međutim, pojedine evropske diplomate smatraju da bi u pregovorima trebalo neposredno da učestvuju institucije EU, a ne samo grupa najvećih evropskih država poput Nemačke, Francuske i Velike Britanije.
Jedan od njih istakao je da bi i Zajbert, koji radi za Fon der Lajen, i Pedro Lurti (Pedro Lourtie), glavni saradnik predsednika Evropskog saveta Antonija Košte (Antonio Costa), trebalo da budu uključeni u pripremne razgovore.
Takođe je naglasio da države članice moraju redovno da dobijaju informacije o toku pregovora kako bi EU mogla da nastupa sa zajedničkim stavom.
Prema navodima Politika, evropski lideri su na prošlonedeljnom samitu u Briselu pitali Koštu da li bi trebalo da razgovara sa Putinom, ali je on tada odbio tu mogućnost.
Još 4 rečenice, samo Biznis
Košta je, međutim, odgovorio da za sada ne namerava da stupi u kontakt sa ruskim predsednikom.
Taj diplomata smatra da bi Košta ipak trebalo da započne razgovore sa Moskvom ako EU želi da utiče na mirovni proces.
On ga vidi kao pogodnijeg posrednika od Fon der Lajen i Kalas, za koje smatra da su previše jasno svrstane uz Ukrajinu da bi na najvišem političkom nivou mogle da nastupe kao nepristrasni posrednici.
Posebno je ukazao na oštre kritike koje je Kalas upućivala Trampu, ocenjujući da Košta ostavlja utisak neutralnijeg pregovarača.
Evropska komisija, međutim, tvrdi da je EU već uključena u diplomatske napore.
Još 46 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Portparolka Evropske komisije Paula Pinjo rekla je da su razgovori u Oslu, kojima je prisustvovao i glavni savetnik Fon der Lajen Bjern Zajbert, bili usmereni na utvrđivanje uslova za moguće trilateralne ili multilateralne pregovore Ukrajine i Rusije.
2026. Zelenski podržao predlog SAD da se trilateralni sastanak sa Rusijom održi najkasnije početkom novembra, s ciljem okončanja rata.
On je na društevenoj mreži Iks napisao da je sinoć ispaljena 21 raketa na ukrajinsku prestonicu i da su u tim napadima oštećene stambene zgrade, energetski objekti, infrastruktura jedne od železničkih stanica i metroa, tržni centri i preduzeća.
"Čak je i jedan manastir među oštećenim lokacijama.
Naše hitne službe rade na svim pogođenim lokacijama.
Dvanaest naših regiona našlo se pod ruskim napadom tokom noći.
Među povređenima je petoro dece", kazao je Zelenski.
Ocenio je da nije dobro što Rusija tokom mirovnih pregovora napada Ukrajinu i pozvao saveznike da pomognu Ukrajincima.
"Jača protivvazdušna odbrana i brza isporuka raketa, sposobnost uništavanja lansera balističkih raketa i sankcije zbog rata su neophodne.
Zahvalan sam svima koji vide situaciju kakva jeste i priznaju realnost.
Agresor zaslužuje da se prema njemu tako i postupa", dodao je Zelenski.
2026. Poruke iz Brisela najavljuju podršku reformama.
Sagovornici NIN-a objašnjavaju šta bi moglo da ubrza evropski put Srbije posle izbora.
2026. RIK je odredio da se izbori ponove na mestima na kojima je glasanje poništeno ili rezultati nisu mogli da se utvrde.
2026. Škotska policija proverava navode da su u dvorac Balmoral dovođene žrtve trgovine ljudima tokom boravka Džefrija Epstina 1999. godine.
2026. "Svaki pojedinačni zahtev za prenos naoružanja iz trećih zemalja, upućen vladi SAD, dobio je odobrenje", rekao je Grinkevič.
2026. Evropska komisija predstaviće 4. novembra Paket o proširenju za 2026. godinu, sa procenom napretka 10 zemalja kandidata za članstvo u EU.
2026. Organizatori pozivaju na mirne skupove, ali stručnjaci upozoravaju da bi ekstremističke grupe mogle da ih iskoriste.
2026. Si je poručio Štajnmajeru da je dužnost obe zemlje da preuzmu vodeću ulogu i uspostave novi model saradnje.
2026. Antoan de Masi imao je 29 godina.
Zbog njegove smrti optužen je državljanin Ukrajine, a istraga utvrđuje šta je prethodilo kobnom padu.
2026. "Zabrinjava me što ekstremi postaju sve snažniji i što ono što mi je u politici bilo veoma važno - mera i umerenost - sve više nestaje".
Portparolka EK Paula Pinjo (Paula Pinho) izjavila je u sredu da je cilj razgovora bio da se proceni da li postoje uslovi za prelazak na trojne ili šire pregovore, u kojima bi za istim stolom učestvovali Ukrajina i Rusija.
Ona je navela da su teme razgovora obuhvatile teritorijalna pitanja, bezbednost i posleratni prosperitet Ukrajine, dodajući da se očekuje da Vitkof nakon susreta sa Putinom obavesti Kijev i evropske partnere o rezultatima razgovora.
Pinjo je naglasila da je za EU važno da bude prisutna za pregovaračkim stolom, iznese svoje stavove i učestvuje u naporima za okončanje rata.
Susret Putina i Vitkofa u sredu u Sankt Peterburgu trajao je oko tri sata.
Prema rečima pomoćnika ruskog predsednika Jurija Ušakova, razgovor je bio „sadržajan i otvoren“.
Očekivalo se da učestvuje i drugi američki pregovarač Džared Kušner, ali on nije mogao da doputuje iz zdravstvenih razloga.
Ipak, uspostavljena je video-veza sa njim, pa je imao priliku da iznese svoje procene i stavove.
“Ovo je, istakao bih, već deveti kontakt našeg predsednika sa američkim predstavnicima, što predstavlja korisnu dopunu redovnim telefonskim razgovorima predsednika Rusije i SAD“, rekao je Ušakov, prenosi Interfax.
„Amerikanci su primetili određene nijanse u ponašanju evropskih lidera koji su, između ostalih, bili prisutni na tom skupu, kao i predstavnika drugih organizacija, poput Evropske komisije i NATO-a.
O tome su nas obavestili, ali nas te nijanse, da tako kažem, ne zadovoljavaju u potpunosti“, rekao je on.
Prema rečima pomoćnika ruskog predsednika, Vladimir Putin i Stiv Vitkof konkretno su razgovarali o obnovi trojnih pregovora u formatu Rusija–SAD–Ukrajina.
Putin je ranije izjavio da je spreman da pregovara sa evropskim zemljama.
Istovremeno je tvrdio da Evropa nema mirovnu agendu i da podržava nastavak rata.
Kao poželjnog predstavnika evropske strane, Moskva je navela bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera (Gerhard Schröder).
Ušakov je podsetio da je planirani nastavak pregovora neposredno nakon izbora za Državnu dumu u septembru, kako je naveo, osujetila sama ukrajinska vlast, izvođenjem izuzetno masovnih napada na Moskvu, druge gradove, biračka mesta i neposredno na članove izbornih komisija, od kojih su neki poginuli.
Predstavnik Kremlja dodao je da je situacija ponovo analizirana, između ostalog i uzimajući u obzir poruke koje je ruska strana dobila od Amerikanaca.
Putin je saopštio da je Moskva spremna da obnovi trojne pregovore Rusije, SAD i Ukrajine u drugoj dekadi novembra.
Prema rečima Ušakova, glavna tema razgovora trebalo bi da bude uspostavljanje sistema bezbednosti za Rusiju i Ukrajinu nakon završetka sukoba.
Vitkof je ocenio da će Tramp sa velikim zadovoljstvom dočekati takvu odluku.
Novi krug trojnih pregovora mogao bi ponovo da bude održan u Abu Dabiju.
„Orijentišemo se na Abu Dabi.
Postojao je dogovor da to bude negde sredinom novembra, verovatno u drugoj dekadi novembra“, rekao je Ušakov.
On nije isključio mogućnost da u ruskoj delegaciji ponovo bude Putinov pomoćnik Vladimir Medinski.
„To je, u suštini, ekspertski nivo, kao i ranije, vojni predstavnici i predsednikov pomoćnik Medinski“, rekao je Ušakov u programu Prvog kanala ruske televizije.