Postoje pesme koje se vrate na top-liste, one koje ponovo postanu viralne zbog nekog filma ili serije, a postoje i one koje se iznova čuju na ulicama kada se politička stvarnost promeni. “Živeti slobodno”, pesma Đorđa… Ceo tekst
Postoje pesme koje se vrate na top-liste, one koje ponovo postanu viralne zbog nekog filma ili serije, a postoje i one koje se iznova čuju na ulicama kada se politička stvarnost promeni. “Živeti slobodno”, pesma Đorđa Balaševića sa albuma “Devedesete”, već dve godine jedna je od numera koje se najčešće vezuju za proteste u Srbiji. Nastala na kraju decenije obeležene ratovima, sankcijama i izolacijom, danas prati novu generaciju studenata i građana koji na ulicama traže promene. A ono što joj daje dodatnu težinu jeste činjenica da je Balašević još za života govorio o tome šta je njome želeo da poruči.
Pesma koja je nastala na kraju devedesetih
Balašević je album “Devedesete” objavio 2000. godine, uoči političkih promena koje će kulminirati 5. oktobra. Bio je to njegov deseti studijski album i jedan od njegovih najdirektnije politički intoniranih radova. Za razliku od ljubavnih priča po kojima je postao poznat široj publici, na njemu je pevao o vremenu koje je obeležilo čitavu jednu generaciju.
Među pesmama koje su se izdvojile bila je “Živeti slobodno”, posvećena pokretu Otpor, koji je tokom 1990-ih i 2000. godine okupljao protivnike režima Slobodana Miloševića. Pesma je ubrzo dobila život i izvan albuma, postavši deo atmosfere političkih promena i protesta koji su doveli do Miloševićevog odlaska s vlasti.
U decembru 2000. godine Balašević je održao svoj stoti beogradski koncert u Narodnom pozorištu, u organizaciji Otpora. Koncert je simbolično predstavljen kao povratak jedne važne kulturne institucije građanima, nakon decenije tokom koje je, prema rečima tadašnjih aktivista, bila politički zloupotrebljavana.
“Mi smo očekivali promenu poput Češke”
Balašević je u razgovorima o tom periodu više puta objašnjavao da njegova ideja nije bila da Srbija postane velika sila, već da ljudi u njoj konačno mogu da žive normalno. U intervjuu za portal DEPO, govoreći o pesmi “Živeti slobodno” i očekivanjima nakon promena 2000. godine, rekao je:
“Mi smo očekivali promenu poput Češke, da će život krenuti normalno. Ne da ćemo biti velesila, što sebi mnogi pogrešno mitološki trpaju u glavu, već da ćemo živeti normalno. Ja sam u toj pesmi ”Živeti slobodno” to i rekao.”
U istoj izjavi osvrnuo se i na atmosferu u društvu i narušenu sliku koju su o Srbiji imali ljudi iz drugih zemalja, ali i na odgovornost koju su građani morali da preuzmu nakon političkih promena. Za njega, dakle, sloboda nije bila samo smena vlasti. Bila je i mogućnost da se život nastavi bez straha, izolacije i stalnog suočavanja s posledicama političkih odluka.
U tome se krije i razlog zbog kojeg pesma nije ostala vezana isključivo za jednu istorijsku epizodu. Njena poruka nije bila ograničena na konkretan izborni rezultat, već na ono što bi trebalo da usledi posle njega.
Šta se dogodilo nakon 5. oktobra?
Balašević nije idealizovao ni period koji je usledio nakon pada Miloševića. U više navrata govorio je o razočaranju u političke promene i o tome da smena vlasti sama po sebi ne rešava sve probleme društva.
U pesmi “Živeti slobodno” zato nema samo političkog prkosa. U njoj postoji i ideja sveta koji je ponovo moguće upoznati, gradova u kojima čovek može da se oseća dobrodošlo i života koji ne mora da bude sveden na preživljavanje. Upravo ta kombinacija otpora i želje za normalnošću čini je drugačijom od pesama koje se oslanjaju isključivo na političke parole.
Balašević je i kasnije nastavio da piše društveno angažovane pesme, a među poslednjima se izdvaja “Dno dna”, objavljena 2017. godine. Njegov odnos prema politici nikada nije bio jednostavan, ali je u pesmama često pokušavao da izgovori ono što je smatrao da se u javnosti prećutkuje.
“Ja sam možda u povlašćenom položaju jer nisam zaposlen. Mene nisu mogli da otpuste sa posla. Najgore što su mogli meni da urade je da me zaposle. Moram nekad da napišem pesmu koja je angažovana. Tako je i bilo sa pesmom “Treća smena” za koju su govorili da je zabranjena. Zašto bi bila zabranjena. Isto je bilo i sa “Ne lomite mi bagrenje”, “Živeti slobodno””, rekao je tada Balašević za Moj Novi Sad.
Pesma koja je ponovo postala zajednička
Kada su objavljeni izborni rezultati, “Živeti slobodno” ponovo je dobila ono što je imala i kada je nastala: publiku koja u njoj ne čuje samo Balaševića, već i sopstvena očekivanja. U gradovima širom Srbije ljudi su slavili uz ovu pesmu, snimali okupljanja i delili snimke na društvenim mrežama. Isti stihovi, isti refren, različiti trgovi i ulice, ali osećaj koji su ljudi želeli da podele bio je gotovo identičan.
Na društvenim mrežama pesma je postala svojevrsna zvučna slika jednog trenutka. Ne samo zato što je stara 26 godina i što priziva vreme kada se Srbija prvi put nadala da će posle devedesetih početi da živi drugačije, već i zato što se u njoj sudaraju dve stvari koje je teško razdvojiti: sećanje na ranije političke promene i želja da se one ponovo dogode.
