Sve vesti
Foto iz članka: BlicKada dolazi inspekcija rada i šta proverava? Za ove propuste slede velike kazne: Ovo je sve što treba da znate
Inspektorat za rad, organ uprave u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, vrši nadzor u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, proveravajući primenu propisa i sprovodeći redovni, vanredni, kontrolni i dopunski nadzor.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Kada se pomene inspekcija rada, većina poslodavaca prvo pomisli na rutinsku kontrolu ugovora o radu i proveru da li su radnici prijavljeni. Međutim, ovlašćenja Inspektorata za rad znatno su obimnija i obuhvataju nadzor nad primenom čitavog niza zakonskih propisa.
Kao organ uprave u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ovaj inspektorat je nadležan za inspekcijski nadzor u oblastima radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu. Inspektori proveravaju primenu Zakona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakona o štrajku, Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, kao i drugih srodnih propisa.
Njihove aktivnosti naročito su usmerene na suzbijanje rada „na crno“, smanjenje povreda na radu i zaštitu prava zaposlenih u pogledu zarada, odmora, radnog vremena, te sprečavanje diskriminacije i mobinga. Inspekcijski nadzor se može pokrenuti po službenoj dužnosti, po zahtevu zaposlenog, na osnovu anonimne ili neanonimne prijave, a u ređim slučajevima i na sam zahtev poslodavca.
Propisi predviđaju četiri osnovne vrste nadzora: redovni, vanredni, kontrolni i dopunski. Redovan nadzor sprovodi se prema godišnjem planu inspekcije i obično se najavljuje, mada se može obaviti i bez najave kada je težište na kontroli rada „na crno“.
Ceo uporedni tekst5 rečenica u više medija, 66 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 13 rečenica prenose svi, u 13 se razlikuju.
Još 6 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Kazne za ometanje inspektora kreću se od 20.000 do 800.000 dinara, a u slučaju nepravilnosti mogu se izreći obavezne mere ili pokrenuti prekršajni postupci
Poslodavci mogu sprečiti probleme urednom evidencijom, poštovanjem propisa i saradnjom sa inspekcijom, što omogućava lakšu i bržu kontrolu
ISPLATA ZARADA, RADNO VREME, PREKOVREMENI RAD, BEZBEDNOST ZAPOSLENIH... ?
Evo ko sve ovo kontroliše i kolike su kazne
INSPEKTORI imaju ovlašćenja da kontrolišu isplatu zarada, radno vreme, prekovremeni rad, bezbednost zaposlenih i brojne druge zakonske obaveze.
Za utvrđene nepravilnosti mogu uslediti novčane kazne, nalog za otklanjanje propusta, pa čak i privremena zabrana rada.
Kada se pomene inspekcija rada, većina poslodavaca prvo pomisli na rutinsku kontrolu ugovora o radu i proveru da li su radnici prijavljeni.
Međutim, ovlašćenja Inspektorata za rad znatno su obimnija i obuhvataju nadzor nad primenom čitavog niza zakonskih propisa.
Kao organ uprave u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ovaj inspektorat je nadležan za inspekcijski nadzor u oblastima radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu.
Inspektori proveravaju primenu Zakona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakona o štrajku, Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, kao i drugih srodnih propisa.
Njihove aktivnosti naročito su usmerene na suzbijanje rada „na crno“, smanjenje povreda na radu i zaštitu prava zaposlenih u pogledu zarada, odmora, radnog vremena, te sprečavanje diskriminacije i mobinga.
Kada inspekcija dolazi i koje vrste nadzora postoje?
Kada dolazi inspekcija rada i da li mora da najavi kontrolu?
Inspekcijski nadzor se može pokrenuti po službenoj dužnosti, po zahtevu zaposlenog, na osnovu anonimne ili neanonimne prijave, a u ređim slučajevima i na sam zahtev poslodavca.
Propisi predviđaju četiri osnovne vrste nadzora: redovni, vanredni, kontrolni i dopunski.
Redovan nadzor sprovodi se prema godišnjem planu inspekcije i obično se najavljuje, mada se može obaviti i bez najave kada je težište na kontroli rada „na crno“.
Još 14 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Iako bi godišnji planovi redovnih nadzora trebalo da budu objavljeni na sajtu Inspektorata kako bi se poslodavci lakše pripremili, u praksi se inspekcijske posete često dešavaju nenajavljeno kako bi se sprečilo eventualno prikrivanje nezakonitosti pre dolaska inspektora.
Kada je reč o najavljenom redovnom nadzoru, inspekcija je dužna da poslodavca obavesti najkasnije tri dana pre dolaska i dostavi mu link ka odgovarajućoj kontrolnoj listi.
Ove kontrolne liste — prilagođene oblastima poput radnih odnosa, bezbednosti na radu, gradilišta, dečjeg rada ili upućivanja radnika u inostranstvo — omogućavaju poslodavcima da sami procene svoju usklađenost i pripremite neophodnu dokumentaciju.
Vanredni nadzor se sprovodi kada postoji sumnja na ozbiljne povrede propisa, poput prijave radnika ili sumnje na rad na crno.
Inspektor rada je obavezan da na teren izađe odmah nakon prijave smrtne, teške ili kolektivne povrede na radu, ukoliko postoji neposredna opasnost po život i zdravlje zaposlenih, ili kada se delatnost obavlja bez prijave i dozvola.
Međutim, kontrola može biti obavljena i bez prethodnog obaveštenja, naročito kada postoji sumnja na rad na crno ili kada bi najava mogla da ugrozi svrhu nadzora.
Kod najavljenog redovnog nadzora, poslodavac se po pravilu obaveštava najkasnije tri dana pre početka kontrole, uz dostavljanje informacija o odgovarajućoj kontrolnoj listi.
Kontrolne liste omogućavaju poslodavcima da unapred provere da li posluju u skladu sa propisima.
One se odnose na različite oblasti, uključujući radne odnose, bezbednost i zdravlje na radu, gradilišta, dečji rad i upućivanje zaposlenih na rad u inostranstvo.
U kojim slučajevima inspektori dolaze bez najave?
Vanredni inspekcijski nadzor sprovodi se kada postoje informacije ili sumnje da su prekršeni zakonski propisi.
Povod za kontrolu može biti prijava zaposlenog, sumnja na neprijavljene radnike ili ugrožavanje bezbednosti na radnom mestu.
Posebno hitno postupanje predviđeno je u slučajevima smrtnih, teških i kolektivnih povreda na radu, kao i kada postoji neposredna opasnost po život i zdravlje zaposlenih.
Kontrolni nadzor služi za proveru da li je poslodavac otklonio nepravilnosti koje su prethodno utvrđene.
Kontrolni nadzor služi za proveru da li su otklonjene ranije utvrđene nepravilnosti, dok se dopunski nadzor pokreće kada je potrebno utvrditi dodatne činjenice.
Još 15 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Šta se detaljno proverava tokom terenske kontrole?
Inspektor rada raspolaže širokim ovlašćenjima koja uključuju uvid u dokumentaciju, provere identifikacionih dokumenata prisutnih lica, uzimanje izjava, pregled objekata, prostora i opreme, fotografisanje i snimanje, pa sve do izricanja privremene zabrane rada.
Najčešće oblasti kontrole obuhvataju:
- Rad „na crno“: Utvrđivanje da li svi zatečeni radnici imaju zaključene ugovore i prijave na obavezno socijalno osiguranje, uz proveru stvarnog prisustva na radnom mestu.
- Radni odnosi: Kontrola ugovora, redovne isplate zarada i dostavljanja obračunskih listića, vođenje evidencija o radnom vremenu i prekovremenom radu (karneti), poštovanje prava na odmore, te zabrana diskriminacije i mobinga.
Šta inspekcija rada proverava kod poslodavaca?
Inspektori rada imaju pravo da pregledaju poslovnu dokumentaciju, provere identitet zatečenih lica, uzimaju izjave, obilaze poslovne prostorije i proveravaju opremu koja se koristi tokom rada.
U okviru svojih zakonskih ovlašćenja mogu da fotografišu i snimaju zatečeno stanje, a u određenim slučajevima i da zabrane rad.
Najčešće se kontrolišu tri ključne oblasti.
1. Rad na crno i prijava zaposlenih
Inspektori proveravaju da li zaposleni imaju odgovarajuće ugovore o radu ili druge zakonom dozvoljene osnove angažovanja, kao i da li su uredno prijavljeni na obavezno socijalno osiguranje.
Kontroliše se i stvarno stanje na radnom mestu, odnosno ko obavlja poslove kod poslodavca i po kom osnovu.
2. Zarade, ugovori i radno vreme
Inspekcija proverava ugovore o radu, obračun i isplatu zarada, dostavljanje obračunskih listića, kao i evidencije o radnom vremenu.
Posebna pažnja može biti posvećena prekovremenom radu, poštovanju prava na dnevni, nedeljni i godišnji odmor, kao i eventualnim slučajevima diskriminacije i zlostavljanja na radu.
- Bezbednost i zdravlje na radu: Provera primene mera zaštite, upotrebe opreme, obučenosti radnika za bezbedan rad, tehničke ispravnosti mašina i sanitarnih dozvola.
Još 6 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Pri tome je ključno napomenuti da od 1. januara 2026. godine svaki poslodavac sa barem jednim zaposlenim ili radno angažovanim licem mora imati izrađen Akt o proceni rizika.
Kazne za ometanje i mere u slučaju utvrđenih nepravilnosti
U ovoj oblasti proveravaju se mere zaštite zaposlenih, osposobljenost za bezbedan rad, korišćenje odgovarajuće zaštitne opreme i tehnička ispravnost sredstava za rad.
Jedan od važnih dokumenata jeste Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj sredini, kojim se utvrđuju opasnosti i štetnosti i mere za njihovo otklanjanje ili smanjenje.
Poslodavci su dužni da ovaj akt imaju i usklađuju sa važećim propisima, u skladu sa zakonskim obavezama i propisanim rokovima.
Kazne za ometanje inspekcije rada mogu dostići 800.000 dinara
Zakonska obaveza inspektora jeste da tokom vršenja kontrole ne ometa redovan proces rada kod poslodavca.
Sa druge strane, poslodavcima je strogo zabranjeno ometanje inspektora u radu.
Sa druge strane, poslodavac je obavezan da omogući sprovođenje inspekcijskog nadzora i pristup dokumentaciji i informacijama koje inspektor zakonito zahteva.
Kazne za onemogućavanje inspekcijskog nadzora kreću se od 20.000 do čak 800.000 dinara, u zavisnosti od toga da li je reč o preduzetniku ili pravnom licu.
Ako se tokom kontrole otkriju nepravilnosti, inspektor može naložiti njihovo otklanjanje u definisanom roku, izreći privremenu zabranu rada ukoliko je ugrožena bezbednost radnika, te pokrenuti prekršajni ili krivični postupak.
Još 21 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Kako poslodavci mogu sprečiti probleme i pripremiti se za nadzor?
Iako inspekcijske posete izazivaju oprez, osnovna uloga inspekcije rada jeste proveravanje i obezbeđivanje usklađenosti sa propisima, a ne isključivo kažnjavanje.
Poslodavci koji redovno vode evidencije i poštuju propise mogu očekivati da kontrola protekne glatko ili uz eventualne preporuke za usklađivanje.
Ključni koraci u prevenciji obuhvataju urednu prijavu svih zaposlenih, pravovremeno produžavanje ugovora, dosledno vođenje evidencija o radnom vremenu i zaradama, kao i obezbeđivanje svih mera i dokumentacije iz oblasti bezbednosti na radu.
Pripremite svu neophodnu dokumentaciju unapred (poput Akta o proceni rizika i pravilnika) i sarađujte sa inspektorom, jer konstruktivan pristup pojednostavljuje postupak i smanjuje rizik od izricanja strožih mera.
Ako postoji neposredna opasnost po bezbednost i zdravlje zaposlenih, može biti izrečena i privremena zabrana rada.
U zavisnosti od utvrđenih činjenica, inspektor može da pokrene prekršajni postupak ili podnese odgovarajuću prijavu nadležnim organima.
Kako se pripremiti za dolazak inspekcije rada?
Poslodavci koji uredno vode dokumentaciju i redovno proveravaju usklađenost poslovanja sa zakonskim propisima mogu značajno da smanje rizik od nepravilnosti tokom inspekcijskog nadzora.
Posebno je važno da svi zaposleni budu pravilno prijavljeni, da ugovori budu blagovremeno zaključeni i produženi kada je to potrebno, kao i da evidencije o radnom vremenu i zaradama budu potpune i ažurne.
Neophodno je voditi računa i o dokumentaciji iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, uključujući Akt o proceni rizika i druge propisane akte i evidencije.
Pravovremena priprema dokumentacije i saradnja sa inspektorom mogu olakšati postupak kontrole.
Iako dolazak inspekcije rada često izaziva zabrinutost među poslodavcima, cilj nadzora nije isključivo kažnjavanje, već i obezbeđivanje zakonitog poslovanja i zaštita prava zaposlenih.
Zato je najbolje da se zakonske obaveze ispunjavaju kontinuirano, a ne tek kada inspekcija najavi dolazak.
Prave stvari imaju smisla samo kada ih radimo na svoj način.
Isto je i sa kafom, u njoj najviše uživamo kad je napravimo baš po svom.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
ALEKSANDAR Vučić, nosilac liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", rekao je večeras u emisiji "Hit Tvit" na TV Pink,
Muška odbojkaška reprezentacija Srbije pobedila je Holandiju u trećem kolu grupne faze Evropskog prvenstva posle preokreta epskih razmera 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15).
Izjava nakon meča kapitena Srbije Nikole Jovovića nikoga nije ostavila ravnodušnim.
GORISLAV Papić bio je urednik emisija Oko i Oko magazin na Radio-televiziji Srbije, kao i portala Oko.rts.rs, a danas je, po odluci v. d. glavnog urednika Informativnog programa RTS-a Borivoja Uskokovića, smenjen.
