Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, jedan od čelnih ljudi Studentske liste, Jovo Bakić, dao je intervju dnevnom listu Vijesti, iz Podgorice. Taj razgovor prenosimo u skraćenoj verziji. Kakvi su, prema Vašem sudu,… Ceo tekst
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, jedan od čelnih ljudi Studentske liste, Jovo Bakić, dao je intervju dnevnom listu Vijesti, iz Podgorice. Taj razgovor prenosimo u skraćenoj verziji.
Kakvi su, prema Vašem sudu, bili odnosi Beograda i Podgorice do noći u kojoj je pao Vučić, a kakvi se nadate da će biti nadalje?
Odnosi nisu bili onakvi kakvi treba da budu. Bio sam, kao čovek koji voli i Srbiju i Crnu Goru, jako razočaran svime što se dešavalo. Ubeđen sam da ćemo mi sa Studentske liste vrlo brzo popraviti te odnose i dovesti ih na nivo na kom moraju da budu. Jer mi smo istinski braća, nezavisno od toga ko se identifikuje kao Crnogorac, a ko sebe prepoznaje kao Srbina. Mi smo braća i ništa drugo ne možemo biti do braća. U svojoj porodici imam i Crnogorce i Srbe, i volim i jedne i druge. To ne sme da bude klica razdora. Moramo da budemo dvije normalne države, koje imaju najbolje moguće odnose, jer sve drugo nije normalno.
Kako ćete rešavati otvorena pitanja u odnosima dveju država – ukoliko smatrate da postoje?
Najiskrenije – ne mislim da postoje. Meni se čini da posle promene režima u Crnoj Gori, sva pitanja koja bi se mogla nazvati identitetskim – objektivno ne postoje. To više nije onako kao što je bilo, jer su dva režima – Đukanovićev i ovog čije ime ne želim da pomenem – igrali na tu kartu: da se uvede podela, da se zavadi narod. Mi smo dve države koje dele istoriju, dva naroda – ili kako ko želi: da to bude jedan narod ili dva naroda, potpuno je svejedno – koja dele istoriju. Jednostavno, svaka loša reč među tim narodima ili među tim republikama toliko je bezvezna, toliko je to glupo, da može da koristi isključivo nekima koji nemaju časne namere.
Ja bih iznevjerio sve što jesam – pod uslovom da se za bilo šta budem pitao – ako bih radio na razdoru Srbije i Crne Gore.
Kako će se Studentska lista odnositi prema nekim pitanjima koja su otvarale ovdašnje partije bliske Vučiću ili koje su važile za takve – kao što su, npr., pitanja ustavnog normiranja srpskog jezika kao službenog i uvođenja dvojnog državljanstva sa Srbijom?
Pazite, ja bih voleo da postoji dvojno državljanstvo. Najiskrenije. Meni je otac iz Crne Gore, a majka iz Srbije. Moj pokojni otac je Moračanin, a moja pokojna majka je Pomoravka. Prema tome, Morača i Morava su se u meni spojile i potpuno je nenormalno da ne postoji mogućnost dvojnog državljanstva. Ali ako Crna Gora na tome ne želi da insistira – neću se protiviti. Ako je to državna odluka Crne Gore – u redu.
Što se tiče ovog drugog, za srpski jezik – znate da su svi ti jezici – zovimo ih kako hoćemo – jedan te isti jezik u gramatičkom smislu. Da li ćemo ga zvati srpsko hrvatski, srpski, crnogorski ili kako god hoćete – to je isti jezik. Ostalo su nacionalističke prepirke u kojima ne želim da učestvujem.
Prvi na Studentskoj listi, g. Ilija Srdanović, kazao je u intervjuu Vijestima uoči izbora, da će Studentska lista brinuti o pravima Srba van Srbije. Kako pronaći granicu između brige o Srbima van Srbije i mešanja u unutrašnja pitanja država u kojima Srbi žive? Pojedini u Crnoj Gori smatraju da se iz Beograda ne vodi briga o Srbima, nego da se on meša u unutrašnja pitanja…
Kad se kaže „briga o Srbima izvan Srbije“– mi imamo to kao ustavnu obavezu. Svaka stranka u Srbiji, svaki politički pokret, mora da brine o Srbima van Srbije. Ali to ne znači nužno da će ta briga potkopavati državni suverenitet neke susjedne zemlje. Mi nećemo sigurno to raditi u odnosu na Crnu Goru, a nećemo ni u odnosu na Bosnu i Hercegovinu (BiH). Mi ćemo se truditi da sa svima imamo dobrosusedske odnose, a da istovremeno srpska kultura bude potpuno zaštićena u tim državama. Da svaki čovek koji se osjeća Srbinom može to slobodno da kaže, da nema nikakve loše posledice zbog toga što će se deklarisati i izjašnjavati kao Srbin ili Srpkinja. To je jedina stvar. Ni jedna država neće biti ugrožena od Srbije u budućnosti. Ni jedna.
Ko bi mogli da budu partneri Studentske liste u Crnoj Gori? Šta Vi mislite o, recimo, Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću?
O onome koga zovu Pipun (Knežević), ne mogu da mislim ništa dobro. Već zbog samog nadimka. On je pokazao ko je i šta je i ne može očekivati nikakvo razumevanje. Onaj čovek koji je spreman da za neku korist bude sluga režima u
Beogradu, kakav god da je taj režim – a ovaj je bio najgori mogući, koji smo sad svrgli na izborima – taj ne može očekivati bilo kakvu naklonost nas.
Andrija Mandić je već druga priča. On je pokazao neku samostalnost. Nije mi bio simpatičan tokom svoje političke delatnosti, najiskrenije da kažem, ali je pokazao da ima svoje „ja“, da ima ličnost, pa i to treba poštovati. Bez obzira na moje jasno srpsko izjašnjavanje, ne može me niko prevariti kad se srpstvo koristi za politički ili neki drugi ćar. Srpstvo, niti crnogorstvo, niti bilo koja druga nacionalna oznaka ne sme da bude dimna zavesa za nelegitimno bogaćenje.
„Veze“ dviju država bile su proteklih godina najvidljivije na planu kriminala – isti kriminalni klanovi deluju i ovde i tamo. Kako stati nakraj tome?
Ako se izašta budem pitao – a nisam krio i u Srbiji, u javnim nastupima, da bih želio da budem ministar unutrašnjih poslova – to će mi biti prioritet nad prioritetima. Neću se smiriti dok ne utvrdimo šta se to zbivalo i zbiva između bivšeg režima u Srbiji i nekadašnjeg režima u Crnoj Gori.
U prvom nastupu nakon izborne pobede rekli ste da nova vlast Srbije neće uvoditi sankcije Rusiji….Šta je sad s pitanjem EU – hoće li nova vlast reaktivirati taj proces, koji je praktično zamro i samo formalno postoji?
Ono što je meni važno jeste da zaštitimo svoje interese u odnosu na Rusku Federaciju. Ozbiljne energetske interese vezane za Rusku federaciju. To je, treba priznati, naseđe režima Koštunica – Tadić, jer su oni napravili to davanje u bescenje Naftne industrije Srbije Ruskoj Federaciji. Ali, mi sad imamo značajno jeftiniju cenu goriva. Druga stvar je što se to ne odražava na cenu koju ljudi plaćaju na benzinskim pumpama, ali država ima značajno nižu cenu energenata nego države u regionu.
Srbija sankcijama jednoj ogromnoj Ruskoj Federaciji ne može ništa naštetiti. Ali simbolički to šteti, pa čak više samoj Srbiji nego Rusiji. Ja sam lično protivnik, a i mi u programu to imamo kao Studentska lista.
Što se tiče EU, poglavlja 23 i 24 (vezana za vladavinu prava prim. aut.) – mislim da će Srbija vrlo brzo ispuniti ta poglavlja, a to je bio glavni kamen spoticanja bivšeg režima….Problem će nastati oko Kosova i Metohije, jer nezavisnost Kosova i Metohije, iako nas EU primorava da to priznamo – mi to ne možemo ispuniti.
Zašto?
Naš Ustav kaže drugačije, a mi smo se obavezali prema narodu Srbije da ćemo Ustav poštovati od prvog do posljednjeg slova. Nudimo dogovor Albancima s Kosova i Metohije na dobrobit svih građana koji tamo žive, ali ako to podrazumeva međunarodno priznanje – toga biti neće.
Šta podrazumeva dogovor?
To može da podrazumeva olakšanje života svim građanima tamo. Mi smo zainteresovani, naravno, prvenstveno za Srbe, ali i Albanci s Kosmeta mogu imati neke pogodnosti ako se tako dogovorimo. Ali to nikako ne znači međunarodno priznanje. I to je ta crta koju ne možemo preći.
Komentarišući upad građana u redakciju Informera u Beogradu, Bakić je kazao da je glavni urednik i vlasnik tog tabloida bliskog Vučićevom režimu, Dragan J. Vučićević „zaslužio štošta“, ali da ga ne bi trebalo linčovati i jahati.
„Mislim da je njegova televizija, odnosno to što se naziva televizijom, zabranjena u Crnoj Gori. Ima razloga za to. To je jedna duhovna trovačnica. On treba da bude zatočen više decenija u zatvoru i da tamo fizički radi, da zarađuje svoj hljeb – prvi put na pošten način u svom životu. A ne bi ga trebalo jahati“, poručio je Bakić.
(Vijesti)