Sve vesti
Foto iz članka: InsajderIzveštaj Evropske komisije beleži nazadovanje Srbije u četiri oblasti, ocenjuje novinar iz Brisela
Šta navode mediji
Godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji konstatuje nazadovanje u četiri oblasti, što se ocenjuje kao ranije neviđen obim pogoršanja.
Ovo navodi jedan izvor
Insajder, 4. nov, 22:30 (otvara se u novom prozoru)
Godišnji izveštaj Evropske komisije ocenjuje se kao nikada gori za Srbiju, jer beleži nazadovanje u čak 4 oblasti. U ranijim izveštajima pogoršanje nije nikada bilo u tom obimu. Novinar Dušan Gajić iz Brisela ocenjuje da je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji jedan od najnepovoljnijih do sada, imajući u vidu da se u četiri oblasti konstatuje nazadovanje. „Otkad Srbija pregovara, ne mogu zaista da se setim da se u četiri oblasti govori o nazadovanju“, kaže Gajić. On podseća da je prošle godine nazadovanje prvi put konstatovano u okviru vladavine prava, konkretno u oblasti medija i slobode izražavanja. U ovogodišnjem izveštaju, međutim, takva ocena obuhvata četiri oblasti.
Novinar Dušan Gajić iz Brisela ocenjuje da je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji jedan od najnepovoljnijih od početka pregovora sa Evropskom unijom.
Ovo navodi jedan izvor
Godišnji izveštaj Evropske komisije ocenjuje se kao nikada gori za Srbiju, jer beleži nazadovanje u čak 4 oblasti. U ranijim izveštajima pogoršanje nije nikada bilo u tom obimu. Novinar Dušan Gajić iz Brisela ocenjuje da je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji jedan od najnepovoljnijih do sada, imajući u vidu da se u četiri oblasti konstatuje nazadovanje. „Otkad Srbija pregovara, ne mogu zaista da se setim da se u četiri oblasti govori o nazadovanju“, kaže Gajić. On podseća da je prošle godine nazadovanje prvi put konstatovano u okviru vladavine prava, konkretno u oblasti medija i slobode izražavanja. U ovogodišnjem izveštaju, međutim, takva ocena obuhvata četiri oblasti. „Sada, umesto te jedne podoblasti, četiri oblasti koje se odnose manje-više na sve, osim spoljnih odnosa i obrazovanja, i dalje su koncentrisane u toj ključnoj oblasti vladavine prava, oko koje se najviše govori“, navodi Gajić. Zbog toga, ali i zbog šire ocene stanja u Srbiji, on smatra da je reč o jednom od najnepovoljnijih izveštaja od početka pregovora sa Evropskom unijom.
Gajić podseća da je prošle godine nazadovanje prvi put konstatovano u okviru vladavine prava, konkretno u oblasti medija i slobode izražavanja.
Ovo navodi jedan izvor
On podseća da je prošle godine nazadovanje prvi put konstatovano u okviru vladavine prava, konkretno u oblasti medija i slobode izražavanja. U ovogodišnjem izveštaju, međutim, takva ocena obuhvata četiri oblasti.
Gajić navodi da su četiri oblasti nazadovanja, osim spoljnih odnosa i obrazovanja, koncentrisane u ključnoj oblasti vladavine prava.
Ovo navodi jedan izvor
„Sada, umesto te jedne podoblasti, četiri oblasti koje se odnose manje-više na sve, osim spoljnih odnosa i obrazovanja, i dalje su koncentrisane u toj ključnoj oblasti vladavine prava, oko koje se najviše govori“, navodi Gajić.
U izveštaju se konstatuje nazadovanje i u oblasti obrazovanja, iako je poglavlje koje se na njega odnosi jedno od svega dva koja je Srbija zatvorila, praktično istog dana kada ga je otvorila.
Ovo navodi jedan izvor
Simptomatično je to što se u izveštaju konstatuje nazadovanje čak i u oblastima poput obrazovanja, koja su u dosadašnjim pregovorima praktično zatvorena. Da li je i po tome put evrointegracije Srbije zaista jedinstven slučaj? Gajić ocenjuje da je odnos vlasti prema univerzitetima, srednjim školama i studentskom pokretu tokom prošlogodišnje političke krize imao posebno mesto u izveštaju Evropske komisije o Srbiji. Kako navodi, obrazovanje se ne razmatra kao zasebna oblast u okviru pregovora sa EU, ali je poglavlje koje se na njega odnosi jedno od svega dva koja je Srbija do sada zatvorila - i to praktično istog dana kada ga je otvorila.
Gajić ocenjuje da je odnos vlasti prema univerzitetima, srednjim školama i studentskom pokretu tokom prošlogodišnje političke krize imao posebno mesto u izveštaju Evropske komisije.
Ovo navodi jedan izvor
Gajić ocenjuje da je odnos vlasti prema univerzitetima, srednjim školama i studentskom pokretu tokom prošlogodišnje političke krize imao posebno mesto u izveštaju Evropske komisije o Srbiji. Kako navodi, obrazovanje se ne razmatra kao zasebna oblast u okviru pregovora sa EU, ali je poglavlje koje se na njega odnosi jedno od svega dva koja je Srbija do sada zatvorila - i to praktično istog dana kada ga je otvorila. „U našem specifičnom kontekstu političke krize koja je potresala zemlju prošle godine, posebno mesto su imali univerziteti, studentski pokret i odnos vlasti prema njima. I to se našlo i u ovom izveštaju“, kaže Gajić.
Gajić iz predstavljanja izveštaja izdvaja dve ključne poruke, od kojih prva ukazuje na drastično nazadovanje koje Srbiju sve više udaljava od članstva u Evropskoj uniji.
Ovo navodi jedan izvor
Gajić ocenjuje da se iz današnjeg predstavljanja izveštaja Evropske komisije mogu izdvojiti dve ključne poruke. Prva se odnosi na stanje u Srbiji tokom prethodnih 12 meseci i, kako navodi, ukazuje na drastično nazadovanje koje zemlju sve više udaljava od članstva u Evropskoj uniji.
Gajić ocenjuje da se Srbija približava zemljama koje de facto nemaju perspektivu članstva, poput Gruzije i Turske, i svrstava bliže grupi zemalja koje nazaduju.
Ovo navodi jedan izvor
„Srbija se u suštini približava više zemljama koje praktično, de facto, nemaju perspektivu članstva, kao što su Gruzija i Turska, i koje obeležava upravo to nazadovanje“, kaže Gajić. Kako ističe, Srbija se time svrstava bliže grupi zemalja koje nazaduju nego državama koje su danas izdvojene kao predvodnice u procesu proširenja.
Druga poruka odnosi se na novu dinamiku proširenja: Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija dobile su mapu puta ka članstvu, a za Crnu Goru se već u junu naredne godine očekuje završetak pregovora i potpisivanje pristupnog ugovora.
Ovo navodi jedan izvor
Druga poruka odnosi se na novu dinamiku proširenja. Četiri zemlje — Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija — dobile su neku vrstu mape puta ka članstvu, sa naznačenim vremenskim okvirima. Posebno je indikativno, ocenjuje Gajić, što se za Crnu Goru već u junu naredne godine očekuje završetak pregovora, odnosno potpisivanje pristupnog ugovora.
Gajić navodi da je Srbija već trajno izgubila oko 40 miliona evra, jer je rok za ispunjavanje reformskih koraka povezanih sa tim sredstvima istekao 30. juna.
Ovo navodi jedan izvor
Gajić ukazuje i na finansijske posledice nazadovanja Srbije u procesu evropskih integracija. Prema njegovim rečima, Srbija je već trajno izgubila oko 40 miliona evra, jer je rok za ispunjavanje reformskih koraka povezanih sa tim sredstvima istekao 30. juna.
Gajić ukazuje na rizik da Srbija do kraja godine izgubi dodatnih 220 miliona evra, budući da pojedini predviđeni reformski koraci nisu sprovedeni u zadatim rokovima.
Ovo navodi jedan izvor
Istovremeno, postoji rizik da do kraja godine izgubi dodatnih 220 miliona evra, budući da pojedini predviđeni reformski koraci nisu sprovedeni u zadatim rokovima.
Deo sredstava za ispunjene, ali još neisplaćene reforme mogao bi biti dostupan Srbiji ukoliko bi se promenio odnos Evropske komisije prema stanju demokratije i vladavine prava, ocenjuje Gajić.
Ovo navodi jedan izvor
Međutim, deo sredstava namenjenih za reforme koje jesu ispunjene, ali još nisu isplaćene, mogao bi da bude dostupan Srbiji ukoliko bi se promenio odnos Evropske komisije prema stanju demokratije i vladavine prava u zemlji. „To je nešto što bi u kratkom ili srednjem roku moglo da se iskoristi, ako bi se zaista pokazali prvi potezi nove vlade koji idu u pravcu uspostavljanja vladavine prava i funkcionisanja demokratskih institucija“, kaže Gajić.
Gajić dodaje da iz komentara evropskih zvaničnika može da se zaključi da Evropska komisija želi da gradi zajednički teren saradnje sa novom vladom na pitanjima vladavine prava i demokratskih institucija.
Ovo navodi jedan izvor
Kako dodaje, iz komentara evropskih zvaničnika može se zaključiti da Evropska komisija upravo na tim pitanjima želi da gradi zajednički teren saradnje sa novom vladom.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.
