Sve vesti
Foto iz članka: BlicIzborni cunami u Srbiji: Da li klizimo ka američkom i britanskom scenariju
Na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji šest od 18 izbornih lista prešlo je cenzus, a četiri od šest lista koja su ušla u Skupštinu su manjinske.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
- Stranke koje su učestvovale na izborima - Stranke koje nisu izašle na izbore i podržale su Studentsku listu
- Tu mislim na SPS, Novi DSS, SSP, Srce i Solidarnost. - To su ZLF, DS, Kreni promeni, PSG, Narodni pokret Srbije, Novo lice Srbije, Ekološki ustanak i ostali.
Predrag Lacmanović, programski direktor agencije "Faktor plus", takođe smatra da Srbija ne ide definitivno u smeru dvopartizma.
Ceo uporedni tekst99 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 5 rečenica prenose svi, u 5 se razlikuju.
Još 27 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Gogić deli ponižene stranke na one koje su izgubile svaki potencijal i one koje zadržavaju "moralni kredibilitet".
Svega dve većinske izborne liste prešle su cenzus na vanrednim parlamentarnim izborima zbog čega se mnogi pitaju da li Srbija klizi ka dvopartizmu kakav postoji u Americi ili Velikoj Britaniji?
Analitičari smatraju da je politička situacija bila vanredna pred izbore i da će podela na dve stranke "biti samo privremena" jer proporcionalni izborni sistem "podstiče višestranačje".
Nekoliko dana nakon izbora, jasno je da će u Skupštinu Srbije ući samo šest od ukupno 18 izbornih lista:
- Rasim Ljajić (SDP-CDP) - 1
Četiri od tih šest izbornih lista su manjinske, a činjenica da od većinskih izbornih lista nijedna nije bila blizu prelaska cenzusa od tri odsto osim Studentske liste i SNS-a ukazuje da Srbija prvi put od uvođenja višestranačja 1990. godine ima tako dve dominantne stranke u parlamentu.
Gogić: Vremenom će doći do razlika koji će rezultirati političkim frakcijama
Ipak, politikolog Ognjen Gogić za "Blic" ocenjuje da će dvopartizam posle izbora biti "samo privremenog karaktera".
- Mislim da je posledica vanredne političke situacije odnosno "izbornog cunamija" i da neće dugo da traje.
Teško da mi možemo da imamo dvopartizam kao u Americi ili Velikoj Britaniji jer nemamo većinski nego proporcionalni izborni sistem.
Većinski izborni sistem podstiče dvopartizam dok proporcionalni pogoduje višestranačju jer donosi veću proporcionalnost.
Zbog toga mislim da trenutni dvopartizam neće opstati - analizira Gogić.
Kako kaže, Studentsku listu ne treba porediti sa nekadašnjim DOS-om.
- Studentska lista nije DOS, odnosno nije grupa ljudi koji ne veruju jedni drugima i imaju predistoriju sukoba kao što su, recimo, imali Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica.
Ali svakako će vremenom doći do diferencijacije i razlika koji će rezultirati političkim frakcijama - navodi Gogić.
Pre toga očekuje da uz predsedničke bude održana i serija lokalnih izbora.
- Dok god Studentska lista ne konsoliduje vlast, neće doći do nekog velikog raspada.
Do prvog razmimoilaženja u Studentskoj listi bi moglo da dođe kada se formira Vlada i kada počnu prve odluke.
Vremenom će verovatno Studentska lista evoluirati u ideološki profilisane stranke i pokrete - ocenjuje Gogić.
Dve grupe stranaka koje su ostale ispod cenzusa
Kada je reč o strankama koje su na izborima ostale ispod cenzusa, Gogić ih deli na dve grupe:
Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, održani 25. oktobra, doneli su velike promene na političkoj sceni, a njihovi rezultati otvorili su pitanje da li zemlja ulazi u period dvopartijskog sistema, nalik onom koji postoji u Sjedinjenim Američkim Državama ili Velikoj Britaniji.
Samo dve većinske izborne liste uspele su da pređu cenzus od tri odsto – Studentska lista i lista "Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija".
Sve ostale većinske liste ostale su ispod izbornog praga, dok su poslaničke mandate osvojile još četiri manjinske liste.
Ovakav rasplet predstavlja značajnu promenu u odnosu na dosadašnji višestranački parlamentarni život Srbije.
Ipak, politički analitičari smatraju da trenutna dominacija dve političke opcije ne mora da znači i trajni prelazak na dvopartijski sistem.
Kako će izgledati nova Skupština Srbije?
- Stranke koje su učestvovale na izborima
Još 22 rečenice, samo Srbija Danas
Raspodela mandata izgleda ovako:
- Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija – 104 mandata
- Savez vojvođanskih Mađara – 2 mandata
- Lista Rasima Ljajića – 1 mandat
Studentska lista tako je osvojila apsolutnu većinu u parlamentu, dok će lista okupljena oko Srpske napredne stranke, sa 104 poslanička mesta, predstavljati najjaču opozicionu snagu.
Istovremeno, pojedine stranke koje su godinama bile značajni akteri političkog života Srbije ostale su bez predstavnika u Narodnoj skupštini.
Među njima je i Socijalistička partija Srbije, koja prema preliminarnim rezultatima nije uspela da pređe izborni prag.
Da li Srbija postaje dvopartijska država?
Politikolog Ognjen Gogić ocenjuje za "Blic" da trenutna podela političke scene na dve dominantne opcije predstavlja posledicu vanrednih političkih okolnosti, a ne početak trajnog dvopartijskog sistema.
Prema njegovim rečima, izborni rezultat predstavlja svojevrsni politički cunami, ali postoje razlozi zbog kojih takav odnos snaga verovatno neće opstati na duži rok.
Gogić objašnjava da Srbija, za razliku od Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, ima proporcionalni izborni sistem, koji pogoduje postojanju većeg broja političkih stranaka.
Dok većinski izborni sistemi podstiču koncentraciju političke moći u rukama dve velike stranke, proporcionalni sistemi omogućavaju zastupljenost različitih političkih opcija.
Zbog toga smatra da je sadašnja koncentracija poslaničkih mandata samo privremenog karaktera.
Mogu li nastati podele unutar Studentske liste?
Jedno od ključnih pitanja nakon izborne pobede jeste i da li će Studentska lista uspeti da sačuva unutrašnje jedinstvo tokom formiranja i rada nove vlade.
Gogić smatra da Studentsku listu ne treba poistovećivati sa nekadašnjom Demokratskom opozicijom Srbije (DOS), koja je okupljala političke lidere sa različitim interesima i istorijom međusobnih sukoba.
Ipak, očekuje da će se tokom vremena pojaviti ideološke i političke razlike među predstavnicima pobedničke liste.
Prema njegovoj proceni, prvi ozbiljniji izazovi mogli bi da nastanu prilikom formiranja vlade i donošenja njenih prvih važnih odluka.
Dok nova vlast ne bude konsolidovana, Gogić ne očekuje veće unutrašnje potrese, ali smatra da bi Studentska lista vremenom mogla da se razvije u nekoliko ideološki profilisanih stranaka i pokreta.
Prema njegovim očekivanjima, pre eventualnih značajnijih političkih podela mogla bi da usledi i serija lokalnih izbora, zajedno sa predsedničkim izborima.
Šta će biti sa strankama koje nisu prešle cenzus?
Rezultati parlamentarnih izbora otvorili su pitanje političke budućnosti stranaka koje su ostale van Narodne skupštine.
- Stranke koje nisu izašle na izbore i podržale su Studentsku listu
Kako kaže, stranke koje su učestvovale na izborima nemaju nikakvu budućnost.
- Tu mislim na SPS, Novi DSS, SSP, Srce i Solidarnost.
Još 10 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
SSP je svoju sudbinu vezao za vlast, a sada čak neće biti ni u skupštini.
Takođe, socijalisti nisu ni podmladili svoje članstvo.
U Novom DSS-u Miloš Jovanović je najavio povlačenje.
SSP, Srce i Solidarnost doživeli su potpuni debakl jer su osvojili svega 12.000 glasova na nivou cele republike.
Uz to imaju i prezir opozicione javnosti jer su hteli da otkinu deo glasova Studentskoj listi.
Tako da nemaju nikakvu perspektivu - analizira Gogić.
Stranke koje, pak, nisu učestvovale na izborima ostale su bez parlamenta, ali po Gogiću imaju "moralni kredibilitet".
Posebno ukazuje na probleme socijalista, koji, prema njegovoj oceni, nisu uspeli da podmlade članstvo, kao i na najavljeno povlačenje Miloša Jovanovića iz Novog DSS-a.
Gogić smatra da su SSP, Srce i Solidarnost doživeli ozbiljan izborni neuspeh, uz dodatni problem narušenog odnosa sa delom opozicionih birača koji su podržavali Studentsku listu.
Sa druge strane, stranke koje su odustale od izbornog učešća i podržale Studentsku listu, prema njegovom mišljenju, zadržale su određeni politički kredibilitet.
- To su ZLF, DS, Kreni promeni, PSG, Narodni pokret Srbije, Novo lice Srbije, Ekološki ustanak i ostali.
Još 4 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Videćemo da li će se možda Studentska lista povezati sa tim strankama - navodi Gogić.
Lacmanović: Sigurno ima onih koji su zainteresovani da se politički angažuju
Ostaje otvoreno pitanje da li bi neke od tih organizacija u budućnosti mogle da uspostave bližu saradnju sa Studentskom listom.
SNS sa 104 mandata: Šta čeka najjaču opozicionu stranku?
Predrag Lacmanović, programski direktor agencije "Faktor plus", takođe smatra da Srbija ne ide definitivno u smeru dvopartizma.
Još 35 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
- Sigurno ima onih koji su zainteresovani da se politički angažuju i da deluju, videće svoju šansu.
Dosta zavisi i od buduće vlade, kako će funkcionisati, da li će uspešno voditi zemlju.
Ako to ne bude slučaj, ili ako to ne bude slučaj u svakom segmentu društvenog, političkog, ekonomskog života, tu će svi pojedinci koji se bave politikom tražiti svoju šansu da kroz jaku kritiku ostvare eventualni uspeh i uđu u parlament na nekim narednim izborima, kada god oni budu bili - ocenjuje Lacmanović.
Kako kaže, može da pretpostavi da će doći do smanjenja tenzija.
- Ono što će biti zanimljivo isto je kako će se SNS sada organizovati i kako će delovati u parlamentu.
Imaju priličan broj mandata, to će biti snažna opozicija.
S druge strane, imamo maltene dvopartijski sistem u zemlji, nešto kao u SAD, tako da će biti zanimljivo pratiti.
I da vidimo da li će SNS ostati jedinstvena ili će, pak, neki njeni glavni ljudi polako odlaziti i stranka polako nestajati, kao što su neki govorili.
To me sada živo zanima.
Pretpostavljam da će oni nastaviti borbu i da će čekati priliku da se vrate na mesto na kom su bili, ali to će biti sigurno jako težak zadatak - navodi Lacmanović.
Dodaje da je teško reći za stranke koje su ostale ispod cenzusa i van parlamenta da će se vratiti na političku scenu.
- Pretpostavljam da će se formirati i neke nove, a neke stare će ostati.
Sada sledi možda jedan suvi period za takve partije, ali to ne znači da će oni da nestanu.
Tu su ljudi koji žele, imaju volju da se bave politikom, da budu progresivni.
Tako da, zavisi od njihovog umeća, snage, ali i od kapaciteta da se udruže.
Celoj toj opoziciji koja je sada nestala uvek je falilo jedinstvo.
Sada će se možda opametiti, ako budu imali snage i hrabrosti, ali i političke inteligencije i zrelosti, mogu stvoriti jednu solidnu političku partiju i krenuti mudro, vredno da rade i da jednostavno traže priliku u manama i manjkavosti buduće vlade.
Jer teško je zamisliti da vladaju savršeno - zaključuje Lacmanović.
On ocenjuje da će budući razvoj političke scene u velikoj meri zavisiti od rada nove vlade, njenog uspeha u upravljanju državom i sposobnosti da odgovori na društvene i ekonomske izazove.
Ukoliko nova vlast ne bude uspešna u pojedinim oblastima, Lacmanović očekuje da će se otvoriti prostor za nove političke aktere, koji će pokušati da kroz kritiku vladajuće većine pridobiju podršku birača.
Posebnu pažnju posvećuje budućnosti Srpske napredne stranke, koja će sa 104 mandata imati značajnu snagu u parlamentu.
Prema njegovim rečima, jedno od najvažnijih pitanja biće način na koji će se SNS organizovati nakon gubitka vlasti, kao i da li će stranka uspeti da očuva unutrašnje jedinstvo.
Lacmanović pretpostavlja da će naprednjaci nastaviti političku borbu i pokušati da stvore uslove za povratak na vlast, ali upozorava da će taj zadatak biti veoma težak.
Istovremeno, ne isključuje mogućnost da pojedini istaknuti članovi napuste stranku, zbog čega će njen budući razvoj predstavljati jednu od važnijih tema na političkoj sceni.
Hoće li se pojaviti nove političke stranke?
Lacmanović smatra da ostanak van parlamenta ne znači automatski i kraj političkog delovanja stranaka koje nisu prešle cenzus.
Prema njegovoj proceni, deo postojećih stranaka mogao bi da opstane, dok bi se istovremeno mogle pojaviti i potpuno nove političke organizacije.
Njihova budućnost zavisiće od sposobnosti da se reorganizuju, pronađu nove lidere i ponude biračima prepoznatljiv politički program.
On posebno ističe da je dosadašnjim opozicionim strankama često nedostajalo jedinstvo, zbog čega bi eventualno udruživanje moglo da predstavlja jedan od načina za povratak na političku scenu.
Takav proces, međutim, zahtevao bi političku zrelost, organizacionu snagu i spremnost na dugoročan rad.
Politička scena Srbije pred novim preslagivanjem
Iako su rezultati vanrednih parlamentarnih izbora doveli do izrazite dominacije dve političke opcije, analitičari ne očekuju da takav odnos snaga nužno postane trajna karakteristika srpskog parlamentarizma.
Pred Studentskom listom sada su formiranje vlade, sprovođenje političkog programa i očuvanje unutrašnjeg jedinstva, dok se SNS suočava sa izazovom prilagođavanja opozicionom delovanju.
Istovremeno, stranke koje su ostale van parlamenta moraće da pronađu način da povrate poverenje birača ukoliko žele da ostanu relevantni politički akteri.
Zbog toga bi naredni meseci mogli da budu presudni za oblikovanje nove političke scene Srbije, ali i za odgovor na pitanje da li će se trenutna dominacija dve liste zadržati ili će zemlja ponovo dobiti raznovrsniji višestranački parlament.
