Sve vesti
Foto iz članka: Dnevni list DanasKošta: EU je spremna da podrži novu vladu Srbije na evropskom putu
Pregled vesti
Zajednički tekst
Nijednu rečenicu ne prenose bar dva medija; svaki tekst je napisan za sebe.
Ceo uporedni tekst115 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. Nijednu rečenicu ne prenose svi.
Još 115 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Autor: Nemanja Lazendić, bankarski stručnjak i predavač University of Applied Sciences Salzburg
Parlamentarni izbori u Srbiji 25. oktobra 2026. godine označili su početak nove političke faze.
Nakon ponovljenog glasanja na 53 biračka mjesta, lista „Studenti pobeđuju“ osvojila je 53,01 odsto glasova, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila 38,98 odsto.
Prema obračunu raspodjele mandata na osnovu svih obrađenih biračkih mjesta, studentska lista ima 140 od ukupno 250 mandata.
Ovaj rezultat mijenja političku strukturu Srbije, ali otvara mnogo važnije pitanje: da li će promjena političke većine dovesti i do promjene ekonomskog modela?
Odgovor na to pitanje neće zavisiti samo od sastava nove vlade.
Zavisiće od toga da li će Srbija uspjeti da pređe iz modela rasta koji se značajno oslanjao na državne investicije, subvencije i infrastrukturne projekte u ekonomiju zasnovanu na produktivnosti, tehnologiji, domaćem kapitalu i institucionalnoj predvidivosti.
Srbija u novu političku fazu ulazi sa relativno stabilnom makroekonomskom pozicijom, ali i sa strukturnim izazovima koji će zahtijevati dugoročnu strategiju.
Prema Republičkom zavodu za statistiku, realni rast BDP-a u 2025. godini iznosio je 2,1 odsto.
Najnovija preliminarna procjena RZS-a, objavljena 2. novembra 2026, pokazuje da je privreda u trećem kvartalu ove godine porasla za četiri odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Ovaj rezultat ukazuje na ubrzavanje ekonomske aktivnosti.
Ipak, jedan kvartal nije dovoljan da bismo zaključili da je Srbija ušla u novi dugoročni ciklus rasta.
Prema procjenama Međunarodnog monetarnog fonda iz juna 2026, javni dug Srbije na kraju 2025. iznosio je 44,8 odsto BDP-a, dok je neto priliv stranih direktnih investicija bio ekvivalentan 2,6 odsto BDP-a.
To su važni pokazatelji.
Srbija ima određeni fiskalni prostor i izgrađenu investicionu osnovu, ali će budući razvoj zavisiti od efikasnosti korišćenja kapitala.
Evropska banka za obnovu i razvoj projektovala je rast od 3,1 odsto za 2026. i 3,8 odsto za 2027. godinu.
Ove projekcije ukazuju na očekivani oporavak investicione aktivnosti, ali predstavljaju procjene, a ne garantovane rezultate.
Srbija zato ne mora počinjati iznova.
Potrebno je da unaprijedi postojeći razvojni model.
Tokom prethodne decenije država je imala značajnu ulogu u privlačenju stranih investicija, razvoju infrastrukture i podršci industrijskim projektima.
Takav pristup doprinio je promjeni privredne strukture i jačanju pojedinih izvoznih sektora.
Međutim, konkurentnost koja se dominantno oslanja na subvencije, niže troškove rada i državne podsticaje ima svoja ograničenja.
Naredna faza zahtijeva rast produktivnosti, razvoj domaćih kompanija, ulaganje u istraživanje i razvoj i veću zastupljenost proizvoda i usluga sa visokom dodatnom vrijednošću.
Jedan od prvih ekonomskih testova nove vlasti biće odnos međunarodnog kapitala prema političkoj tranziciji.
Za investitore politička promjena nije automatski ni pozitivna ni negativna vijest.
Kompanija koja razmatra ulaganje od nekoliko stotina miliona evra ne donosi odluku na osnovu izbornog rezultata, već na osnovu pravne sigurnosti, stabilnosti regulatornog sistema, poreske politike, dostupnosti energije i kvalifikovane radne snage.
Srbija ima značajnu prednost u ovom segmentu.
Prema konačnim podacima RZS-a, ukupna robna razmjena Srbije u 2025. godini iznosila je približno 74,9 milijardi evra.
Zemlje Evropske unije učestvovale su sa 58,3 odsto u ukupnoj robnoj razmjeni.
Ovaj podatak jasno pokazuje koliko je budućnost srpske privrede povezana sa evropskim tržištem.
Nova vlast moraće da pokaže da može garantovati kontinuitet ugovornih obaveza, transparentnost javnih nabavki i jednaka pravila za domaće i strane kompanije.
Posebno će biti važno pitanje državnih preduzeća, energetskog sektora i efikasnosti javne administracije.
To su oblasti u kojima institucionalne reforme mogu imati direktan uticaj na troškove poslovanja i investicionu atraktivnost zemlje.
U tom kontekstu, EXPO 2027 u Beogradu predstavlja jedan od najvažnijih ekonomskih testova za Srbiju.
Od 15. maja do 15. avgusta 2027.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) je danas u svom obraćanju na Diplomatskom forumu o proširenju EU u organizaciji Juronjuza (Euronews EU Enlargement Summit 2026) objasnio zašto je to proširenje investicija, a ne teret, navodeći primere 26 miliona radnih mesta otvorenih od 2004. godine, kao i nastojanje Crne Gore da postane članica do 2028. godine.
„U današnjem, neizvesnom svetu, proširenje služi istoj svrsi – jačanju Evrope kao geopolitičkog aktera, otporne ekonomske sile i snage koja promoviše mir, rekao je Košta i dodao da proširenje nije samo pitanje jačanja Evropske unije“, rekao je Košta.
„Ono podrazumeva i ispunjavanje težnji miliona Evropljana koji su izabrali demokratiju, slobodu i saradnju.
Ovi napori, kao i teške reforme koje sprovode, zaslužuju našu solidarnost i političku posvećenost“, dodao je on.
„Proširenje nije teret kojim treba upravljati, već investicija u naš zajednički prosperitet“, rekao je Košta i dodao da proces pristupanja mora da ostane pravičan, dosledan i zasnovan na zaslugama, dok se Evropska unija priprema da, uz ambiciju i odgovornost, primi nove članice, jer, pristupanje nije samo usklađivanje zakonodavstva i institucija.
Reč je takođe o izgradnji poverenja, rešavanju sporova diplomatskim putem i u duhu dobre volje, kao i o stvaranju budućnosti u kojoj saradnja zamenjuje nepoverenje i podele.
Prevazilaženje nasleđa prošlosti ključni je preduslov za integraciju u Evropsku uniju.
Ambicija za pristupanje Evropskoj uniji mora pomoći u prevazilaženju istorijskih nesporazuma, odbacivanju nacionalističke retorike i podsticanju zemalja da krenu ka istinskoj saradnji.
Iskustvo Evrope pokazuje da proširenje donosi korist svima nama, ocenio je Košta i dodao da je proširenje iz 2004. godine jasan je primer toga.
Od tada se Uniji pridružilo više od 100 miliona ljudi, a zajednička ekonomija porasla je za više od 2 biliona evra.
Ekonomije zemalja iz Centralne i Istočne Evrope, koje su se pridružile pre 22 godine, više su nego udvostručile svoju veličinu.
Nove države članice doprinele su otvaranju 26 miliona radnih mesta, od čega više od šest miliona u njihovim sopstvenim zemljama.
Ovi podaci pokazuju da proširenje nije teret kojim treba upravljati, već investicija u naš zajednički prosperitet.
Ono stvara prilike za građane i preduzeća širom Unije, širi naša tržišta, jača naš socijalni model i povećava našu sposobnost da odgovorimo na globalne potrese.
Međutim, koristi od proširenja ne bi trebalo da počnu tek na dan pristupanja.
Tokom procesa pristupanja, mi već približavamo zemlje kandidate Evropskoj uniji putem postepene integracije, što donosi vidljive koristi za sve.
„Na Zapadnom Balkanu, Plan rasta i druge evropske inicijative pružaju podršku investicijama, ekonomskom približavanju i tešnjoj integraciji sa Jedinstvenim tržištem“, rekao je Košta.
Napredak obuhvata učešće u Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), poboljšanja na graničnim prelazima, jače transportne veze, digitalne inicijative i niže troškove rominga.
Ovi napori daju opipljive rezultate.
U oktobru je EU održala konferencije o pristupanju sa Crnom Gorom, Albanijom, Ukrajinom i Moldavijom, što predstavlja dalji napredak u njihovim procesima pristupanja.
Crna Gora i Albanija su privremeno zatvorile dodatna pregovaračka poglavlja, dok su Ukrajina i Moldavija otvorile pregovore o novim klasterima, podsetio je Košta.
Crna Gora uskoro privremeno zatvara još jedno pregovaračko poglavlje, čime se ova zemlja približava završetku pregovora u svim poglavljima.
Predstoji još posla, ali uveren sam da Crna Gora može da ostvari rezultate.
Spremni smo da nastavimo da pružamo podršku Crnoj Gori dok ona završava preostale poslove.
„Verujem da Crna Gora može biti 28. član do 2028. godine“, rekao je Košta.
Košta je za Srbiju rekao da nedavni izbori odražavaju želju njenih građana da izgrade snažnije, pravednije i odgovornije društvo.
„Ove težnje su u potpunosti usklađene sa procesom pristupanja Evropskoj uniji.
Evropska unija je spremna da pruži podršku novoj vladi Srbije na njenom evropskom putu, sa posebnim fokusom na vladavinu prava, slobodu medija i borbu protiv korupcije“, rekao je Košta.
Takođe „verujem da Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, kao i Kosovo, mogu da ostvare dodatni napredak i ubrzaju neophodne reforme na svom putu ka članstvu u EU.
O ovome, kao i o drugim pitanjima, razgovaraćemo sa svim liderima Zapadnog Balkana za tri nedelje, na četvrtom samitu EU – Zapadni Balkan koji će biti održan tokom mog mandata“, dodao je on.
Prema njegovim rečima, Moldavija i Ukrajina su takođe imale koristi od bliže saradnje sa Evropskom unijom, uključujući liberalizaciju viznog režima, niže troškove rominga, energetsku podršku i ulaganja u infrastrukturu.
Ove mere su ojačale otpornost obe zemlje i približile njihove građane i privrede Evropskoj uniji.
Taj napredak je posebno značajan u slučaju Ukrajine, koja se već skoro pet godina suočava sa ruskim agresorskim ratom.
Kada je reč o Moldaviji, napredak ostvaren u sprovođenju reformi, kao i snažna posvećenost zemlje usklađivanju sa pravnim tekovinama Evropske unije, znače da će ona moći brzo da napreduje na svom putu ka članstvu, nakon što budu otvoreni svi pregovarački klasteri.
Beograd će biti domaćin specijalizovane međunarodne izložbe pod temom „Play for Humanity – Sport and Music for All“.
Za Srbiju je to prilika da svoju privredu, infrastrukturu, turizam i poslovno okruženje predstavi međunarodnoj publici.
Međutim, finansijska dimenzija ovog projekta zahtijeva pažljiv pristup.
Program „Skok u budućnost – Srbija 2027“ obuhvata 323 projekta ukupne najavljene vrijednosti 17,8 milijardi evra.
Taj iznos ne predstavlja trošak same izložbe, već širi investicioni program države.
Fiskalni savjet Srbije je u junu 2026. procijenio da bi troškovi EXPO-a i povezanih projekata mogli dostići 3,4 milijarde evra.
Upravo zbog toga neophodno je razlikovati ulaganja u samu manifestaciju od ulaganja u infrastrukturu koja bi trebalo da ima dugoročnu upotrebnu vrijednost.
Nova vlast suočiće se sa važnim zadatkom: očuvati međunarodne obaveze i kontinuitet projekata, ali istovremeno obezbijediti transparentnost troškova i budućeg upravljanja izgrađenom infrastrukturom.
EXPO ne bi smio postati predmet političkog nadmetanja.
Njegov značaj prevazilazi mandat bilo koje vlade.
Ipak, postoji još važnije pitanje: šta ostaje nakon EXPO-a?
Izgrađeni objekti, saobraćajna infrastruktura, hotelski kapaciteti i prateći sadržaji moraju imati održivu ekonomsku funkciju.
Ako budu integrisani u širi razvoj Beograda, turizma, poslovnih usluga, sporta i novih tehnologija, EXPO može predstavljati osnovu za dugoročnu ekonomsku vrijednost.
Ako se njihova buduća upotreba ne isplanira dovoljno dobro, dio investicionog potencijala mogao bi ostati neiskorišćen.
Zato EXPO treba posmatrati kao početak novog investicionog ciklusa, a ne kao njegov završetak.
Drugi veliki izazov odnosi se na evropske integracije.
Evropska unija nije samo politički cilj Srbije.
Ona je njen najveći trgovinski i investicioni partner, važan izvor finansiranja i regulatorni okvir kojem se domaća privreda već prilagođava.
Zato bi evropske integracije trebalo ponovo da postanu konkretan reformski proces, sa jasnim rokovima i mjerljivim rezultatima.
Za poslovno okruženje posebno su važni predvidiva primjena zakona, efikasno pravosuđe, nezavisne institucije i djelotvorna borba protiv korupcije.
Ti faktori direktno utiču na procjenu rizika i spremnost kompanija da ulažu.
Transparentan rad regulatora i sloboda medija dodatno doprinose odgovornosti institucija i povjerenju javnosti.
Istovremeno, evropsko tržište prolazi kroz duboku industrijsku i tehnološku transformaciju.
Energetska tranzicija, vještačka inteligencija, poluprovodnici, baterije i digitalna infrastruktura mijenjaju konkurentske odnose u evropskoj ekonomiji.
Srbija ima priliku da se uključi u te procese, ali za to neće biti dovoljni samo geografski položaj i sporazumi o slobodnoj trgovini.
Biće potrebni stabilni regulatorni uslovi, kvalifikovani kadrovi i dugoročna strategija industrijskog razvoja.
Napredak u evropskim integracijama zato će se mjeriti konkretnim rezultatima: kvalitetom institucija, sigurnošću poslovanja i sposobnošću Srbije da postane pouzdan dio evropskih ekonomskih i tehnoloških lanaca vrijednosti.
Nova vlast moraće da definiše i međunarodno ekonomsko pozicioniranje Srbije.
Odnosi sa Evropskom unijom, Sjedinjenim Američkim Državama, Kinom i Rusijom imaju različite političke i ekonomske dimenzije.
Kina je važan investicioni i trgovinski partner, EU je najveće ekonomsko tržište Srbije, dok su odnosi sa SAD značajni za finansijski sektor, tehnologiju i međunarodnu poslovnu saradnju.
U narednom periodu biće važno da Srbija izbjegne situaciju u kojoj geopolitičke neizvjesnosti ograničavaju njene ekonomske mogućnosti.
To ne znači da ekonomska politika može biti odvojena od spoljne politike.
Naprotiv, investicioni tokovi, pristup tržištima, energetska sigurnost i tehnološka saradnja sve su više povezani sa geopolitičkim odnosima.
Za malu i otvorenu ekonomiju kao što je Srbija, sposobnost da gradi stabilne i predvidive odnose sa ključnim međunarodnim partnerima predstavlja važan dio konkurentnosti.
U naredne četiri godine Srbija će imati nekoliko paralelnih razvojnih zadataka: uspješnu organizaciju EXPO-a, očuvanje investicione aktivnosti, unapređenje institucija, ubrzavanje evropskih integracija i prelazak na ekonomiju sa većom dodatnom vrijednošću.
Uspjeh neće zavisiti samo od toga koliko će novih fabrika biti otvoreno ili koliko će kilometara puteva biti izgrađeno.
Važnije će biti koliko će ta ulaganja povećati produktivnost, otvoriti kvalitetna radna mjesta i stvoriti nove poslovne mogućnosti za domaće kompanije.
Iz perspektive regiona, razvoj Srbije imaće šire posljedice.
Njena privreda predstavlja značajan dio ekonomskog potencijala Zapadnog Balkana.
Stabilnija i konkurentnija Srbija može doprinijeti regionalnoj trgovini, povezivanju tržišta, energetskim projektima i privlačenju međunarodnog kapitala.
Zato rezultate izbora ne treba posmatrati isključivo kroz prizmu političke smjene.
Oni otvaraju mogućnost za drugačiji pristup upravljanju ekonomijom, ali taj potencijal tek treba dokazati.
EXPO 2027 biće prvi veliki međunarodni test nove političke realnosti.
Period nakon EXPO-a biće još važniji.
Srbija sada ima priliku da politički mandat pretvori u razvojnu strategiju.
Da li će u tome uspjeti, neće pokazati izborni rezultati, već stanje njenih institucija, konkurentnost privrede i kvalitet života građana do kraja ove decenije.