Bivši državni sekretar za Insajder: Dokumenti ostavljaju digitalni otisak, uklanjanje svih tragova gotovo je nemoguće (VIDEO) Slobodan Ilić, foto: Insajder Sumnje da se u državnim institucijama uništava dokumentacija… Ceo tekst
Bivši državni sekretar za Insajder: Dokumenti ostavljaju digitalni otisak, uklanjanje svih tragova gotovo je nemoguće (VIDEO)
Slobodan Ilić, foto: Insajder
Sumnje da se u državnim institucijama uništava dokumentacija otvorile su pitanje odgovornosti za čuvanje arhiva u periodu promene vlasti. Vrhovno javno tužilaštvo izdalo je obavezujuće uputstvo, a tužilaštva zatražila intervenciju policije. Ko je dužan da zaštiti državnu dokumentaciju i kako bi trebalo da izgleda uredna tranzicija vlasti? Slobodan Ilić, nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu finansija, ocenjuje da su u današnjem stepenu tehnološkog razvoja minimalne mogućnosti da se iz državnih institucija uklone svi tragovi dokumentacije.
„To je gotovo nemoguće iz jednog prostog razloga – dokumenti su povezani na više načina, kroz komunikaciju sa različitim državnim institucijama, poslovnim partnerima i drugim subjektima. Jedan dokument ostavlja više tragova, odnosno digitalni otisak, tako da je strah od potpunog uklanjanja dokumentacije neopravdan, naravno, ukoliko institucije i javnost reaguju na vreme“, navodi Ilić.
On smatra da su reakcije pojedinih institucija i javnosti pokazale da je upozoravanje na mogućnost uklanjanja dokumentacije usledilo na vreme.
Ilić smatra da sama činjenica da se u ovom periodu seče ili uništava papirna dokumentacija može da ukaže na mogućnost određenih nezakonitosti.
Međutim, ističe da je sistem u kojem funkcioniše Fond PIO, zajedno sa Upravom za trezor i drugim finansijskim institucijama, u velikoj meri povezan, te da je mogućnost gubitka važnih podataka uništavanjem papirne dokumentacije danas svedena na minimum.
„Ono što je možda 2000. godine predstavljalo problem, kada je uništavanje papirne dokumentacije moglo da znači i gubitak nekih važnih dokumenata, sada je svedeno na najmanju moguću meru. Čitav sistem, uključujući Fond PIO, Upravu za trezor i druge finansijske institucije, potpuno je uvezan, a zakoni propisuju kako se moraju vršiti isplate penzija i drugih davanja“, objašnjava Ilić.
Govoreći o mogućim nezakonitostima u Fondu PIO, on podseća da su državni službenici dužni da odbiju svaki nezakonit nalog i da o tome obaveste nadležne organe.
„Ne može biti opravdanje: 'Ja sam samo radio svoj posao i slušao šta mi šef kaže'. Zakon o državnim službenicima jasno propisuje obavezu da se odbije nezakonit nalog i da se on prijavi nadležnim državnim organima“, navodi Ilić.
On ukazuje i na Zakon o arhivskoj građi i Uredbu o kancelarijskom poslovanju, koji su deo sistema čiji je cilj sprečavanje zloupotreba.
Prema njegovim rečima, za takva postupanja predviđene su i krivične sankcije, koje mogu podrazumevati kazne od više meseci do više godina zatvora, kao i zabranu obavljanja poslova u državnoj upravi i drugim državnim institucijama za osobe koje budu osuđene.
Ilić ocenjuje da bi pojava većeg broja džakova sa iseckanom dokumentacijom mogla da ukaže na moguće nepravilnosti, ali upozorava da to samo po sebi nije dokaz da je počinjeno krivično delo.
On objašnjava da su internim aktima i Uredbom o kancelarijskom poslovanju precizno definisani postupci uništavanja, odlaganja i arhiviranja poslovne dokumentacije.
„Službenici koji se time bave moraju da poznaju te procedure, kao i oni koji izdaju naloge. Ne mislim da je dovoljno da se negde pojave džakovi sa iseckanim papirima da bi to odmah značilo da je počinjeno krivično delo“, navodi Ilić.
Ilić ističe da je mirna i zakonita primopredaja vlasti obaveza svih političkih aktera – kako onih koji su do sada obavljali vlast, tako i onih koji dolaze.
On ukazuje da su izazovi danas drugačiji nego 2000. godine, kada je najveći fokus bio na zaštiti papirne dokumentacije i sprečavanju njenog iznošenja, skrivanja, paljenja ili uništavanja.
„Sada je mnogo veći izazov kako zaštititi informatičke baze i baze podataka, kako pristupiti serverima, preuzeti logove o pristupu tim bazama i utvrditi ko ima, a ko nema pravo pristupa“, objašnjava Ilić.
Prema njegovim rečima, period od narednih dana do formalne primopredaje vlasti, koja podrazumeva konstituisanje Skupštine, izbor Vlade i potom promene rukovodstava u javnim institucijama, nosi pravne, finansijske i bezbednosne rizike.
Govoreći o finansijskim rizicima tokom promene vlasti, Ilić upozorava da bi eventualno kašnjenje u donošenju budžeta moglo da dovede do uvođenja privremenog finansiranja, što bi imalo dodatne posledice, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou.
On ukazuje i na moguće pritiske na kurs dinara, jer političke tranzicije, kako objašnjava, mogu da podstaknu građane da više štede u devizama nego u domaćoj valuti.
„Prelazak sa jedne vlasti na drugu uvek podrazumeva određenu vrstu pritiska na očuvanje kursa. Ljudi tada više žele da imaju devize nego dinare, što Narodnoj banci Srbije otežava očuvanje stabilnosti kursa“, navodi Ilić.
Govoreći o mogućnosti iznošenja novca iz zemlje tokom promene vlasti, Ilić ocenjuje da je reč o ozbiljnom riziku, kako kada je u pitanju fizičko iznošenje novca, tako i njegovo prebacivanje drugim kanalima.
On navodi da je za kontrolu finansijskih tokova nadležno više institucija, među kojima su Uprava za sprečavanje pranja novca, Narodna banka Srbije i Uprava carina.
„Uprava za sprečavanje pranja novca ima obavezu da prati finansijske transakcije poslovnih banaka i da svaku transakciju iznad 15.000 evra, ukoliko joj se učini sumnjivom, zaustavi. Postoji period od 72 časa tokom kojeg to može da učini“, objašnjava Ilić.
Pored toga, ukazuje na kontrolnu ulogu Narodne banke Srbije, koja nadzire bankarski sistem, kao i na Zakon o deviznom poslovanju, kojim su definisana pravila za promet novca.
Ilić podseća i na nadležnosti Uprave carina, navodeći da je fizičkim licima dozvoljeno da iz zemlje iznesu do 10.000 evra, dok je za veće iznose neophodna prijava i dokazivanje porekla novca.