Sve vesti
Foto iz članka: AutonomijaGardijan: Deset dana koji bi mogli da uzdrmaju svet - ključni izbori u četiri zemlje
Brazil, Izrael i Srbija održavaju izbore u razmaku od deset dana, dok je prema švedskom institutu V-Dem demokratske slobode prosječnog građanina sveta pale na nivo iz 1978. godine.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Najveći izazov vlasti je studentski pokret, nastao nakon pada nadstrešnice na željezničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi.
Ceo uporedni tekst53 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 1 rečenicu prenose svi, u jednoj se razlikuju.
Još 37 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
"Da bi pobedili danas studenti će morati da polome kalup srpske politike"
U članku naslovljenom „Deset dana koji bi mogle da uzdrmaju svet: demokratske norme u pitanju na četiri ključnih izbora“, Gardijan danas piše da Brazil, Izrael, Srbija i SAD održavaju izbore u razmaku od deset dana na kojima je u pitanju da li će autoritarna desnica učvrstiti svoje globalne dobitke ili će prodemokratske snage moći da ostvare povratak.
U tekstu se navodi da bi četiri izbora na četiri kontinenta u deset dana mogli „duboko da preoblikuju globalnu politiku“, odnosno „ili da potisnu svet dalje njegovim autoritarnom putanjom ili da obeleže ograničeni povratak za demokratske norme“.
U sva četiri takmičenja, piše Gardijan, u pitanju su osnovne demokratske norme u vreme kada autokratija napreduje širom sveta alarmantnim tempom.
Prema V-Dem Institutu sa sedištem u Švedskoj koji koristi alatke za procenu sa više varijabili, demokratske slobode koje uživa prosečan građanin sveta pale su na nivoe poslednji put viđene 1978. godine, dugo pre pada Berlinskog zida i raspada komunizma u Evropi, navodi Gardijan.
List ukazuje da bi grupisanje četiri ključnih izbora moglo ili da zaustavi taj trend ili da ga ojača.
„U svakim od tih izbora prodemokratske partije su u tesnim trkama sa aktuelnim autokratama u nastajanju.
Ishodi u svakom slučaju mogu da imaju efekte prelivanja u njihovim regionima i šire“, navodi Gardijan.
Kako piše u tekstu Brazil danas održava drugi krug predsedničkih izbora gde kandidat krajnje desnice Flavio Bolsonaro vodi.
Bolsonaro preti da će, ako pobedi „promeniti ustav“, pomilovati svog oca koji je osuđen na dugogodišnji zatvor zbog planiranja puča, i ublažiti ekološke restrikcije, što je kritično pitanje za šume Amazona.
Isto danas na izborima, „poluautokratija koju vodi Aleksandar Vučić u Srbiji poslednjih 12 godina suočava se sa svojim najvećim izazovom u obliku nekonvencionalnog protestnog pokreta koji predvode studenti, sa ponuđenom listom malo poznatih profesora i tehnokrata koji konkurišu pod jednostavnim sloganom ‘Srbija ili mafija'“, navodi se u tekstu.
U utorak će doći red na izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da se suoči sa svojim izazivačima na izborima, ukazuje Grdijan.
Izraelski lider je u 19 od poslednjih 30 godina nadgledao produženi period demokratskog nazadovanja i rastućih kršenja ljudskih prava.
Traži ga međunarodni krivični sud zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u Gazi i pod povećanim je rizikom zbog tekućeg suđenja za korupciji kod kuće ako izgubi, navodi se u tekstu.
Njegova kranje desničarska koalicija trenutno je iza opozicionog bloka po anketma.
Zatim će se 3. novembra pri kraju potencialno istorijskih deset dana predsedništvo carskog tipa Donalda Trampa suočiti sa prekorom američkih glasača na izborima na srednini mandata, kada bi najmanje jedan dom Kongresa i moguće dva mogli da pređu pod kontrolu demokrata, navodi se u tekstu.
Kako se dodaje Demokrate će tada da se suoče sa teškim zadatkom u pokušavanju da obuzdaju Trampove ekscese zbog kojih su SAD pale znatno na indeksu liberalne demokratije instituta V-Dem.
Dok SAD budu prebrojavale svoje glasove u utorak, svet bi mogao da izgleda znatno drugačije, piše Gardijan i dodaje da četiri predstojeće izborne trke „ne samo da su grupisane već su i isprepletene“.
Ukazuje da je Trampov pokret Maga dao otrvorenu političku podršku Netanjahuu, Vučiću i Bolsonaru, da je špijunski program Pegasus izraelske proizvodnje nađen u telefonima studenata i prodemokratskih aktivisata u Srbiji, i da je Bolsonaro snažno proizraelski nastrojen i obećava da će slediti američki primer i premestiti brazilsku ambasadu u Jerusalim.
Pobeda za autoritarnu desicu u jednoj zemlji će podstaći kolege u drugim, i suprotno, pobeda za prodemokratsku stranu u svakom takmičenju će dati nadu i ohrabrenje njihovim saveznicima širom sveta, piše Gardijan.
Četiri izbora su možda blisko isprepletana ali borba između autoritarizma i demokratije zauzima vrlo različite oblike u svakoj zemlji, navodi Gardijan, dodajući da su izgledi različiti u svakom slučaju, kao i ulozi, ali da se u svima radi o tesnim trkama.
Gardijan zatim opisuje situaciju u sve četiri države odvojeno.
Govoreći o Srbiji Gardijan ukazuje da je tokom 12 godina na vlasti Aleksandar Vućić postepeno erodrirao stubove srpske demokratije.
On i njegovi saveznici preuzeli su gotovo sve televizije u zemlji, a rezultat je njegovo ogromno prisusto na televizijskim ekranima u zemlji tokom aktuelne izborne kampanje.
Budućnosti dva poslednja nezavisna informativna medija je neizvesna, ukazuje Grdijan, pošto ih je tokom kampanje kupio portugalski investitor sa vezama sa svrgnutim mađarskim režimom Viktora Orbana.
Ona mogu dodatno ubrzati svijet na putu ka autoritarizmu ili označiti djelimičan povratak demokratskih normi, ocjenjuje britanski Guardian u opširnoj analizi.
Guardian se poziva na švedski institut V-Dem, prema kojem su demokratske slobode prosječnog građanina svijeta pale na nivo iz 1978. godine, dakle prije pada Berlinskog zida.
Kako navodi list, na sva četiri izbora utrka je neizvjesna, a ishodi će se osjetiti i daleko izvan granica ovih zemalja.
Prema Guardianu, izbori su i međusobno povezani: Trumpov pokret MAGA otvoreno podržava Netanyahua, Vučića i Bolsonara, Srbija je preuzela obavezu da potroši dvije milijarde dolara na izraelske odbrambene sisteme, a Bolsonaro obećava preseljenje brazilske ambasade u Jerusalem.
Brazil: Bolsonarov sin u blagoj prednosti
Brazilci danas u drugom krugu biraju predsjednika.
Flávio Bolsonaro, sin bivšeg predsjednika Jaira Bolsonara, koji je osuđen na 27 godina zatvora zbog pokušaja državnog udara, ima blagu prednost nad aktuelnim predsjednikom Lulom da Silvom.
Guardian navodi da je obećao pomilovati oca, kazniti sudije koji su učestvovali u procesu protiv njega i promijeniti ustav, uz oštriju politiku prema kriminalu.
Srbija: Studenti protiv Vučića
U Srbiji se istog dana održavaju vanredni parlamentarni izbori.
Guardian vlast Aleksandra Vučića u posljednjih 12 godina opisuje kao poluautokratiju, koja je preuzela gotovo sve televizije i od državnih institucija napravila političko oruđe.
Vladajuća Srpska napredna stranka pretvorila je ministarstva i druge državne institucije u političke alatke do te mere da je „linija između države i partija takođe izbrisana“, piše Gardijan citirajući reči Raše Nedeljkova programskog dirktora Centra za istraživanje, transparetnost i odgovornost (Crta).
Najveći izazov vlasti je studentski pokret, nastao nakon pada nadstrešnice na željezničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi.
Još 16 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Pokret na izbore izlazi s listom manje poznatih akademika i stručnjaka, pod sloganom "Srbija ili mafija?".
List upozorava da bi u slučaju tijesnog rezultata moglo doći do nemira.
Izrael: Netanyahu iza opozicije
U utorak se održavaju izbori u Izraelu.
Prema Guardianu, krajnje desna koalicija Benjamina Netanyahua zaostaje za opozicionim blokom bivšeg generala Gadija Eisenkota, za kojeg se očekuje da osvoji više mandata, ali ne i jasnu većinu.
Netanyahu je pred Međunarodnim krivičnim sudom optužen za ratne zločine u Gazi, a u Izraelu mu se sudi za korupciju.
SAD: Test za Trumpa
Deset dana zaključuju američki izbori za Kongres 3. novembra.
Guardian ocjenjuje da demokrate imaju dobre izglede da osvoje Predstavnički dom, a manje da preuzmu i Senat.
Ni tada, kako navodi list, ne bi mogle mnogo ograničiti Trumpa, koji može koristiti veto, pa bi pobjeda demokrata prvo mogla dovesti do dugotrajne ustavne krize.
Tragedija je podstakla duboki rezevoar razočaranja širom zemlje i proizvela masovni pokret predvođen studentima koji je od tada preživeo zastrašivanje države i sada kandidovao punu listu kandidata protiv Sprske napredne stranke, dodaje se.
Kandidati kao i studenti koji su ih nominovali ne slažu se između sebe o ključnim političkim pitanjima ali strogo su privrženi direktnoj demokratiji, kaže Gardijan.
Odluke se donose na velikim plenumima i nikom nije dozvoljeno da se istakne kao lider koji se može identifikovati.
Da bi pobedili danas studenti će morati da polome kalup srpske politike i posebno Vučićevu kontrolu nad njegovom lojalnom bazom na selu, navodi se i ukazuje da ako budu došli blizu pobede postoji rizik od nemira i nasilja.
SNS, kaže Gardijan, ima zabeleženu istoriju plaćanja bandi i razbijača da poremete opozicione skupove i te bande bi mogle da se pojave na izbornim mestima ako se Vučić bude osećao pod pretnjom.
List dodaje da su i studenti obećali da će izaći na ulice da brane pobedu koju danas očekuju.