IzboriNajraniji tekst https://www.blic.rs/#/schema/Organization/1, 24. okt, 15:36 · poslednji 30. okt, 19:02

Gadi Ajzenkot: Ko je Netanjahuov glavni rival na izborima u Izraelu

4 medija · 5 tekstova · 1 izvorni Istraži mrežu

Foto iz članka: https://www.blic.rs/#/schema/Organization/1

Pregled vesti

Hronologija

24. okt
RTCG (otvara se u novom prozoru)
Benjamin Netanjahu: Može li ‚Gospodin Bezbednost‘ da osvoji sedmi premijerski mandat u Izraelu
- Hronika - Kolumne - Radio - Izdvajamo - Emisije - Dokumentarni program - Pop top - Europuls - Zrno po zrno - Radio ordinacija - Kulturna panorama - Zelena priča - Epoleta - +382 - Spona - Svijet jednakih šansi -… Ceo tekst
- Hronika
- Kolumne
-
Radio
- Izdvajamo
-
Emisije
- Dokumentarni program
- Pop top
- Europuls
- Zrno po zrno
- Radio ordinacija
- Kulturna panorama
- Zelena priča
- Epoleta
- +382
- Spona
- Svijet jednakih šansi
- Matica
- Život po mjeri čovjeka
- Link
- Izokrenuti svijet
- Koracima mladih
- Moja profesija je...
- Sportski program
- Kulturno-umjetnički program
- Muzički program
- Koracima prošlosti
- Naučno-obrazovni program
- Programska šema
- Trofej Radija Crne Gore
- Frekvencije
- Radio drama
24. 10. 2026. 15:09 >> 26. 10. 2026. 10:40
Benjamin Netanjahu: Može li 'Gospodin Bezbednost' da osvoji sedmi premijerski mandat u Izraelu
Najdugovečniji premijer Izraela se nada da će obezbediti još jedan mandat na parlamentarnim izborima 27. oktobra.
Izraelski premijer sa najdužim stažem Benjamin Netanjahu nada se pobedi na parlamentarnim izborima 27. oktobra, čime bi obezbedio sedmi mandat na vlasti.
Decenijama je Netanjahu (77) predstavljao sebe kao izraelskog „Gospodina Bezbednost“.
Ali njegova kandidatura za još jedan mandat stiže posle onoga što mnogi Izraelci vide kao najveći bezbednosni propust u istoriji ove zemlje: napada predvođenih Hamasom 7. oktobra. 2023. godine.
Od tada se Netanjahu usredsredio na vođenje rata protiv Hamasa, kao i protiv njegovih saveznika, libanskog Hezbolaha i Irana, dok se istovremeno nosio sa tekućim suđenjem po optužnici za korupciju, koju negira.
Ankete ukazuju na tesnu trku Netanjahuovog desničarskog bloka i opozicionog bloka stranaka koje sarađuju na njegovom svrgavanju.
U njih spada bivši premijer Naftali Benet i bivši načelnik vojske Gadi Ajzenkot.
Očekuje se da nasleđe 7. oktobra odigra ključnu ulogu u odlukama mnogih glasača.
Politički povratnik
Uprkos kontroverzama i političkim krizama koje su ugrožavale njegovu poziciju na vlasti, Netanjahu je stekao reputaciju političkog povratnika.
Reizabran u novembru 2022. godine za šesti premijerski mandat, on predvodi najdesničarskiju koaliciju u istoriji Izraela.
Njegov povratak na vlast usledio je posle relativno kratkog boravka u opoziciji posle 12 neprekidnih godina služenja na premijerskom mestu, što je učvrstilo verovanje među pristalicama da je „Kralj Bibi“ politički nepobediv.
I dalje je popularan među mnogim desničarskim i religioznim glasačima, koji ga doživljavaju kao snažnog lidera po pitanju bezbednosti, čija je vlada insistirala na produženju izuzeća od služenja vojnog roka za ultraortodoksne Jevreje na redovnim verskim studijama.
Ali njegova navodna nepobedivost sada je ugrožena dok se nad izborima nadvija senka napada od 7. oktobra.
Netanjahu je prihvatio izvesnu odgovornost za nesprečavanje onoga što se desilo 7. oktobra 2023. godine, kada je Izrael - pod njegovim mandatom - pretrpeo najkatastrofalniji napad u istoriji, sa hiljadama palestinskih ekstremista koji su se probijali kroz granicu iz Gaze, ubivši 1.200 ljudi i otevši 251 čoveka, odvevši ih u Pojas Gaze.
Ali on kaže da mnogi drugi takođe snose odgovornost, među njima viši bezbednosni zvaničnici, za propuste koji su doveli do tog napada.
On ih je optužio da su namerno odlučili da ga ne probude u satima pred napad, iz straha da će narediti masovni pokret izraelske vojske i eskalirati situaciju.
Najmanje 74.000 ljudi poginulo je u izraelskoj ofanzivi na Pojas Gaze koja je usledila, prema Ministarstvu zdravlja Gaze koje vodi Hamas, čije brojke Ujedinjene nacije smatraju pouzdanim.
Izraelska dela u Gazi izazvala su široko rasprostranjenu osudu međunarodne zajednice.
U godinama posle napada, bilo je sve više izveštaja da je Netanjahu bio upozoren na predstojeći napad - od ličnog šefa bezbednosti, baš kao i regionalnih suseda.
On to negira.
Izraelski list Harec u septembru je objavio odlomke iz nove knjige, u kojoj se tvrdi da je lider Ujedinjenih Arapskih Emirata zvao Netanjahua 10 dana pre napada da ga upozori na planove Hamasa za krupnu operaciju.
Netanjuhov kabinet odbacio je ovaj izveštaj kao „apsolutnu laž“ i najavio da će tužiti list.
U novembru 2024. godine, Netanjahu je postao četvrti svetski lider za kim je izdat nalog za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda, zajedno sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, sudanskim Omarom al-Baširom i libijskim Muamerom el-Gadafijem.
Ovaj i nalog za hapšenje bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta izazvali su besnu reakciju širom izraelskog političkog spektra.
Oni se odnose na izraelske vojne akcije u Pojasu Gaze posle Hamasovih napada od 7. oktobra i u njima su optužbe za korišćenje „izgladnjivanja kao metoda ratovanja; i zločine protiv čovečnosti kao što su ubistvo, progon i druga nehumana dela.“
Obojica odbacuju te optužbe.
- Vodič kroz izbore u Izraelu
- Benjamin Netanjahu: Komandos koji je postao premijer Izraela
- Gadi Ajzenkot: Ko je Netanjahuov glavni rival na izborima u Izraelu
Bratovljevo nasleđe
Benjamin Netanjahu je rođen u Tel Avivu 1949. godine.
Njegova porodica se 1963. godine preselila u SAD, kad je njegov otac Benzion, istaknuti istoričar i cionistički aktivista, dobio akademsko nameštenje.
Sa 18 godina se vratio u Izrael, provevši pet godina u vojsci, služeći kao kapetan elitne komandoske jedinice Sajeret Matkal.
Bio je ranjen prilikom upada u belgijski avion koji su oteli palestinski ekstremisti i koji je sleteo u Izrael 1972. godine, a borio se 1973. godine u Bliskoistočnom ratu.
Netanjahuov brat Jonatan je 1976. ubijen dok je predvodio upad radi spasavanje talaca iz otetog aviona u Entebeu, u Ugandi.
Njegova smrt ostavila je dubokog traga na Netanjahuovu porodicu, a njegovo ime je postalo legendarno u Izraelu.
Netanjahu je osnovao antiteroristički institut u znak sećanja na brata, a 1982. godine je postao izraelski zamenik šefa misije u Vašingtonu.
Netanjahuov javni život je lansiran preko noći.
Sa tečnim poznavanjem engleskog i prepoznatljivim američkim naglaskom, postao je poznato lice na američkoj televiziji i efikasni zastupnik Izraela.
Imenovan je za izraelskog stalnog predstavnika u UN u Njujorku 1984. godine.
Uspon na vlast
Netanjahu je počeo da se bavi politikom kad se vratio u Izrael 1988. godine, osvojivši poslaničko mesto za Likud u Knesetu (parlamentu) i postavši zamenik ministra spoljnih poslova.
Kasnije je postao predsednik stranke, a 1996. godine izraelski premijer, posle vanrednih izbora organizovanih posle atentata na Jicaka Rabina.
Netanjahu je i najmlađi izraelski lider i prvi koji je rođen posle osnivanja države 1948. godine.
Uprkos tome što je žestoko kritikovao Mirovni sporazum Izraela i Palestinaca iz Osla iz 1993. godine, Netanjahu je potpisao ovaj sporazum 1997. godine predavši 80 odsto Hebrona Palestinskoj upravi i pristao na dodatna povlačenja sa okupirane Zapadne obale, na veliko nezadovoljstvo desnice.
Doduše, plan je propao pre nego što je došlo do većine izraelskog povlačenja.
Izgubio je vlast 1999. godine nakon što je raspisao vanredne izbore 17 meseci ranije, poražen od lidera Radničke stranke Ehuda Baraka, bivšeg Netanjahuovog komandira.
Politički preporod
Netanjahu se povukao kao lider Likuda, a nasledio ga je Arijel Šaron.
Nakon što je Šaron izabran za premijera 2001. godine, Netanjahu se vratio u vladu, prvo kao ministar spoljnih poslova, a potom i kao ministar finansija.
Iz protesta zbog izraelskog povlačenja iz okupiranog Pojasa Gaze, 2005. godine podneo je ostavku.
Nova prilika mu se ukazala ponovo 2005. godine, kad se Šaron, neposredno pred jak moždani udar posle kojeg je ostao u komi, odvojio od Likuda i osnovao novu centrističku stranku Kadima.
Netanjahu je ponovo dospeo na čelo Likuda i bio izabran za premijera drugi put u martu 2009. godine.
Pristao je na neprikosnoveno 10-mesečno zamrzavanje izgradnje naselja (sa raznim izuzecima) u Zapadnoj obali, omogućivši mirovne pregovore sa Palestinom, ali su ti pregovori propali krajem 2010. godine.
Iako je 2009. godine javno saopštio uslovno prihvatanje Palestinske države uz Izrael, kasnije je pooštrio taj stav.
„Palestinska država neće biti stvorena, ne onako kako ljudi govore o njoj.
„To se neće desiti“, rekao je izraelskoj radio stanici 2019. godine.
Početkom ove godine, rekao je da ga svi znaju kao čoveka koji je „decenijama blokirao osnivanje palestinske države koja će ugroziti naše postojanje“.
Izrael će „po svaku cenu“ zadržati potpunu bezbednosnu kontrolu nad vlastitom teritorijom zapadno od reke Jordan, između ostalog i u Pojasu Gaze i Zapadnoj obalu, poručio je.
Tokom njegove vladavine, proširila su se izraelska naselja u okupiranoj Zapadnoj obali, što njegovi kritičari kažu da komplikuje napore da se postigne rešenje o dve države.
Od 2002, njegova sadašnja vlada odobrila je više od 100 novih naselja i vodila je brza proširenja nelegalnih brdskih predstraža i farmi.
Monitor izraelskih nasilja Peace Now (Mir odmah), zastupnička grupa koja podržava rešenje o dve države, rekao je da je vlada „gurala de fakto aneksiju Zapadne obale do sada neviđenim tempom.“
Prema međunarodnom pravu, sva izraelska naselja i predstraže u okupiranoj Zapadnoj obali su ilegalne.
Predstraže su nelegalne i prema izraelskom zakonu, mada mnoge od njih dobijaju pomoć države.
- Ko su izraelski religiozni ekstremisti naseljeni u Zapadnoj obali
- Šta je kontroverzni izraelski plan o naseljavanju na Zapadnoj obali
- Izraelski naseljenici pojačavaju kampanju proterivanja Palestinaca iz Zapadne obale
Palestinski napadi i izraelske vojne akcije iznova su dovodili Izrael u konfrontaciju u Pojasu Gaze i oko njega, pre i pošto se Netanjahu vratio na vlast 2009. godine.
Tokom čitave njegove političke karijere, Netanjahu je iznova upozoravao da Iran predstavlja najveću pretnju po Izrael.
Više od tri decenije tvrdio je da Teheran nastoji da napravi nuklearno oružje i iznova pozivao svetske lidera da zauzmu tvrđi stav prema iranskoj vladi.
Ta dugotrajna kampanja dostigla je vrhunac u februaru 2026. godine, kad su Izrael i Sjedinjene Američke Države pokrenuli udare na Iran u kojima je stradao vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei.
Iran je izvršio odmazdu napadima na Izrael, američke baze i zalivske države, dok je napad Hezbolaha eskalirao u novi rat u Libanu.
Pakistan je posredovao u primirju koje je potrajalo tokom aprila, a američko-iranski memorandum o razumevanju usledio je u junu 2026, mada je propao u roku od svega nekoliko nedelja.
SAD i Iran su u međuvremenu razmenili vazdušne udare, a novog sporazuma nema na vidiku.
Spektakularno suđenje
Posle 2016. godine, Netanjahu se suočio sa optužbama za korupciju, koje su kulminirale optužnicom za mito, prevaru i iznevereno poverenje povezane sa tri zasebna slučaja u novembru 2019. godine.
On negira da je počinio bilo kakvo krivično delo i tvrdi da je žrtva politički motivisanog „lova na veštice“ koji su organizovali njegovi protivnici.
Završio je na sudu u maju 2020. godine, postavši prvi aktivni premijer kome se to desilo.
Zatražio je od predsednika Isaka Hercoga pomilovanje, ali je Hercog rekao da bi prvo trebalo da dođe do napora da se postigne vansudska pogodba.
Slučaj ostaje nerazrešen više od šest godina kasnije, a suđenje je i dalje u toku.
Kontroverzni planovi za reformu pravosuđa takođe su izazvali ogromne proteste, razotkrivši duboku podeljenost oko izraelskog nacionalnog identiteta i demokratije, pre napada od 7. oktobra - podele koje ostaju nerazrešene dok se Izrael sprema da ponovo izađe na birališta.
- Suđenje premijeru Izraela: „Netanjahu zloupotrebio položaj i moć“
- Skupi pokloni, mediji, mito: Za šta je optužen premijer Izraela
Veze sa Trampom
Početak predsedničkog mandata Donalda Trampa doveo je do tešnje veze politike SAD i izraelske vlade.
Posle godinu dana, Tramp ja najavio priznavanje Jerusalima kao izraelskog glavnog grada.
Potez je izazvao bes širom arapskog sveta, koji podržava palestinsko pravo na istočnu polovinu Jerusalima pod okupacijom Izraela od Bliskoistočnog rata iz 1967. godine; to pravo podržavaju UN, koje smatraju Istočni Jerusalim okupiranom palestinskom zemljom, ali je doneo Netanjahuu krupan domaći politički i diplomatski poen.
U januaru 2020. godine, Netanjahu je podržao Trampov plan za mir Izraela i Palestine kao „priliku veka“, mada su ga Palestinci odbacili kao jednostran i ostao je za pregovaračkim stolom.
Netanjahu se slagao sa Trampom i oko Irana, pozdravivši potezu američkog predsednika 2018. godine da izađe iz Iranskog nuklearnog sporazuma i ponovo uvede ekonomske sankcije Teheranu.
Međutim, Tramp je izneo oštre komentare na račun izraelskog lidera, optuživši ga za nelojalnost, pošto je Netanjahu čestitao Džozefu Bajdenu na pobedi na predsedničkim izborima u novembru 2020. godine.
Veze dvojice lidera su se u međuvremenu oporavljale i ponovo bile stavljane na probu.
U njegovom drugom mandatu, Tramp je podržao Izrael u ratu protiv Irana, vršio je pritisak da Netanjahu bude pomilovan za optužnicu za korupciju i primio ga u Beloj kući u nekoliko navrata, poslednji put u julu.
Od Trampovog povratka u Belu kuću u januaru 2025, Netanjahu se osam puta sastao sa američkim predsednikom, više nego bilo koji drug svetski lider.
I pred ove izbore, Tramp je podržao Netanjahua.
U objavi na nalogu na njegovoj društvenoj mreži Istina (Truth social), Tramp je pohvalio Netanjahua kao „velikog ratničkog premijera“ i opisao ga kao „snažnog, hrabrog i briljantnog čoveka suočenog sa ogromnim otporom.“
Najviše od svega, izbori se doživljavaju kao referendum o jednoj od najkontroverznijih političkih ličnosti zemlje.
Za pristalice, Benjamin Netanjahu je i dalje potreban da bi sačuvao bezbednost zemlje.
Kritičari, međutim, kažu da njegovo političko preživljavanje dovodi Izrael u veliki rizik.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- Zašto je Izraelu trebalo toliko dugo da se izbori sa napadom Hamasa iz Gaze
- Kako je Hamas izveo munjeviti napad na Izrael za koji niko nije verovao da je moguć
- Bile su izraelske „oči na granici", ali niko nije želeo da čuje njihova upozorenja da Hamas sprema napad
- Trampov plan za Gazu: Koje su suštinske prepreke
- Rešenje o dve države: Da li je to ključ za mir na Bliskom istoku
- Izbori u Izraelu: Zašto je Generacija Z naklonjenija desnici
15:36
https://www.blic.rs/#/schema/Organization/1 (otvara se u novom prozoru) najraniji u katalogu
Gadi Ajzenkot: Ko je Netanjahuov glavni rival na izborima u Izraelu - BBC News na srpskom
15:36
Blic (otvara se u novom prozoru)
Gadi Ajzenkot: Ko je Netanjahuov glavni rival na izborima u Izraelu
Ankete pokazuju da bi blok stranaka izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji okuplja njegovu vlastitu stranku Likud, krajnju desnicu i ultraortodoksne stranke, mogao da se suoči sa problemima prilikom osvajanja… Ceo tekst
Ankete pokazuju da bi blok stranaka izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji okuplja njegovu vlastitu stranku Likud, krajnju desnicu i ultraortodoksne stranke, mogao da se suoči sa problemima prilikom osvajanja većine na opštim izborima 27. oktobra.
A glavni razlog za to je Gadi Ejzenkot: bivši načelnik izraelske vojske predstavlja neočekivani izazov za čoveka koji je predvodio Izrael veći deo poslednje tri decenije.
Ajzenkot je relativni novajlija u političkoj areni, formalno ušavši u politiku tek 2022. godine, kad je postao član Kneseta (izraelskog parlamenta) za partiju Nacionalnog jedinstva.
Kasnije je napustio tu stranku zbog, kako je rekao, ideoloških razlika.
Otkako se razišao sa glavnim opozicionom ličnostima prošle godine da bi oformio vlastitu centrističku stranku Jašar (što znači „pravo“ ili „uspravno“), Ajzenkot je postao Netanjahuov glavni rival u izbornoj trci.
Premijer je poslednjih godina bio obuzet optužnicama za korupciju, što on negira, i kritikama kako se postavio prema napadu palestinskih ekstremista na jug Izraela 7. oktobra 2023.
A tu je i pitanje kontroverznih reformi pravosuđa koje su dovele do masovnih protesta.
Ali Ajzenkotova rešenost da izađe na izbore protiv njega bila je motivisana i ličnom tragedijom.
Njegov sin, glavni narednik Gal Ajzenkot, najmlađi od petoro njegove dece, poginuo je u eksploziji u severnoj delu Pojasa Gaze u decembru 2023. tokom misije izvlačenja posmrtnih ostataka dvoje izraelskih talaca koje je Hamas zarobio 7. oktobra.
Gadi Ajzenkot kaže da još nije pogledao sinovljeve lične stvari koje je dobio u nekoliko kutija i koje drži kod kuće u Hercliji, imućnom obalskom gradu severno od Tel Aviva.
„Još ih nisam otvorio. Uporno to odlažem“, rekao je u aprilu ovaj 66-godišnjak za izraelski državni radio Kan Rešet Bet.
Galova smrt, kao i gubitak dvojice nećaka u kampanji u Gazi, u kombinaciji sa njegovim stavom da Netanjahuova vlada nije uspela da spreči neprikosnovene Hamasove napade, pojačali su Ajznkotove političke ambicije.
„Ne mogu da vratim sat unazad“, rekao je listu Times of Israel, počekom meseca.
„Uradiću sve što mogu da budem dostojan teške cene koju je Gal platio.“
Na njegovom spisku stvari za uraditi je pozivanje Netanjahua i njegovog kabineta na odgovornost.
Posle 7. oktobra 2023, Ajzenkot se pridružio premijerovom ratnom kabinetu zajedno sa drugim opozicionim ličnostima u iskazivanju nacionalnog jedinstva.
Ostavku je podneo u junu 2024. godine i optužio Netanjahua da nije delovao brže na osiguravanju oslobađanje talaca koje je uzeo Hamas tokom napada.
„Žene i deca su bili oteti u njegovoj smeni, a on namerno nije uradio ono što je bilo neophodno da se oni vrate“, rekao je za Tajms of Izrael.
Tu tvrdnju je Netanjahu više puta porekao.
Netanjahu kaže da se Ajzenkot protivio ključnim vojnim potezima u Gazi dok je bio deo ratnog kabineta.
Prema njegovim rečima, Ajzenkotov pristup ne bi oslabio Hamas.
„Sećam se šta je Gadi Ajznekot govorio, a šta su ostali govorili dok smo još bili u Gazi...
„Oni su rekli da naprosto treba da sklopimo pogodbu, izvučemo taoce i napustimo Gazu - potpuno napustimo Gazu“, rekao je Netanjahu na konferenciji za štampu u junu, kako je izvestio Tajms of Izrael.
Slediti tu strategiju, dodao je Netanjahu, značilo bi da bi „čitav Hamas“ i glavni zvaničnici koje je Izrael ubio tokom rata „i dalje bili tamo, i dalje bili živi, i dalje držali kontrolu“.
U skorašnjem intervjuu za internet portal Inet njuz, Ajzenkot je odbacio Netanjahuovu tvrdnju i pozvao premijera da javno objavi protokole rasprava ratnog kabineta i glasanja.
Nekoliko dana pre izbora, Ajzenkot se zarekao da će okončati vladavinu Hamasa u roku od 18 meseci ako bude bio izabran.
Ajzenkotovi prioriteti
Nadav Ejal, jedan od najistaknutijih izraelskih novinara i akademik koji prati njegov politički put, kaže da je Ajzenkotov lični gubitak pojačao njegovo „osećanje svrhe i misije“.
Takva misija, dodaje Ejal, nije samo u obezbeđivanju da njegova partija Jašar osvoji dovoljno mesta u Knesetu da bi bila u prilici da formira koaliciju koja će svrgnuti aktuelnog premijera sa vlasti.
Kao i Netanjahu, Ajzenkot je uveren da bilo kakvi budući planovi za Gazu moraju da isključe Hamas.
„Veoma je važno shvatiti da je njegovog sina ubio Hamas, u ratu koji je pokrenuo Hamas“, rekao je Ejal za BBC.
Niti je penzionisani general izrazio podršku za rešenje o dve države (priznavanje palestinske države uz izraelsku).
Krajem avgusta, on je rekao da je bilo ko ko i dalje veruje u tu mogućnost „zaluđen“, izvestili su izraelski mediji.
Ali je rekao da namerava da „redefiniše“ izraelske odnose sa Palestinskom upravom.
„Palestinskoj upravi mora da bude omogućeno da vlada nad 2,8 miliona Palestinaca na okupiranoj Zapadnoj obali.
„Ne želim ja da vladam njima“, rekao je u oktobarskom intervjuu za Tajms of Izrael.
Iako Ajzenkot podržava širenje velikih blokova naselja, pod uslovom da je to u skladu sa izraelskim zakonom i nacionalnim interesima, izjašnjavao se protiv kontroverznih planova da se poveća prisustvo jevrejskih naseljenika u nekim oblastima Zapadne obale.
Konkretno se to odnosi na plan nastavka širenja naselja u oblasti poznatoj kao E1, istočno od Jerusalima.
Njegove rezervacije deluju motivisane negativnim reakcijama međunarodne zajednice, ali je najskorije obećao da se „ukloniti jevrejske teroriste iz Judeje i Samarije“ (ime koje Izrael koristi za okupiranu Zapadnu obalu).
Jedno od njegovih obećanja u predizbornoj kampanji je da će pokrenuti istragu o napadima od 7. oktobra 2023, koja će se baviti mogućim propustima izraelske vlade.
Velike medijske kuće u zemlji objavile su navode da su Netanjahua upozorile vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata i Egipta na moguće napade iz Pojasa Gaze.
Premijer je negirao te navode i on sada tuži izraelski list koji je objavio prvobitnu tvrdnju: takođe uporno odbija državnu istragu koju vodi izraelski Vrhovni sud, tvrdeći da bi pravosuđe bilo pristrasno protiv njega.
„Ovi su izbori između odgovornosti i bežanja od odgovornosti“, kaže Ajzenkot.
U programu u 10 tačaka, Ajzenkot je obećao da će pokrenuti vanredni program za rešavanje problema odlaska iz zemlje velikog broja izuzetno kvalifikovanih Izraelaca i stimulisanje dolaska novih imigranata.
On želi i da okonča izuzeće od služenja obaveznog vojnog roka za ultraortodoksne jevrejske zajednice i arapske Izraelce.
„Druga stvar koju ćemo uraditi je da usvojimo zakon o univerzalnom služenju vojske za sve građane Izraela: vojnu, nacionalnu ili civilnu službu, kao i nacionalnu službu za Arape“, rekao je on za Tajms of Izrael.
Prethodni pokušaji da se proširi vojna služba, u koje je spadao i jedan Netanjahuove administracije, završio se protestima ultraortodoksnih zajednica.
Skromno poreklo
Rođen u Tiberijasu a odgojen u Ejlatu, dva grada daleko od izraelskih glavnih centara političke moći, Jerusalima i Tel Aviva, Ajzenkot je sin marokanskih imigranata skromnog porekla koji su se doselili u Izrael 1950-ih.
Jevrejske zajednice iz bliskoistočnih i severnoafričkih zajednica poznate su kao Mizrahi.
Nijedan Mizrahi nikada nije bio izraelski premijer, mada su političari iz te zajednice ranije pokušavali to da postanu.
Dejvid Remnik, urednik Njujorkera, koji je proveo neko vreme sa Ajzenkotom tokom kampanje, kaže da on dovodi u pitanje Netanjahuov stav zaštitnika obespravljenih u izraelskom društvu kao što su Mizrahim.
Ajzenkotova porodična istorija drugačija je od Netanjahuove koji je potomak istočnoevropskih jevrejskih migranata i odrastao je u imućnoj četvrti Jerusalima.
Zajednica Mizrahima, koja je u prošlosti podržavala Likud, često koristi marokansku arapsku reč „dijalina“ („jedan od nas“) da opišu Ajzenkota, prema izveštavanju izraelskih medija.
„Moji roditelji su otišli iz Maroka i ponosan sam na njih i moje poreklo, ali bih najsrećniji bio kad bismo bili ponosni na naše izraelstvo“, rekao je Ajzenkot početkom godine za televizijsku mrežu Kanal 13.
Život u vojsci
Ajzenkot se pridružio izraelskoj vojsci sa 18 godina i ostao u njoj četiri decenije, napredujući u hijerarhiji sve dok nije stigao do položaja načelnika generalštaba.
Vodio je generalštab između 2015. i 2019.
Bio je zadužen za izraelske snage u Zapadnoj obali 2000-ih, tokom druge Intifade, četvorogodišnjeg palestinskog ustanka u kojem je poginulo skoro 1.000 Izraelaca i više od 3.000 Palestinaca.
Ajzenkot će se kasnije vezivati za „Doktrinu Dahieh“, koja se zalaže za prekomernu upotrebu vojne sile protiv civilne infrastrukture u oblastima iz kojih Izraelci veruju da su napadnuti.
Važno je takođe napomenuti da Ajzenkot, usred svih kritika na račun Netanjahua, nikad nije govorio ništa protiv izraelske vojne reakcije na napade od 7. oktobra.
Oko 1.200 ljudi poginulo je u napadu koji je predvodio Hamas, a 251 je uzet za taoce.
U odgovoru na to, Izrael je pokrenuo vojnu ofanzivu u Gazi u kojoj je poginulo više od 74.200 ljudi, prema Ministarstvu zdravlja koje vodi Hamas, a čije brojke UN smatraju pouzdanim.
„Prisiljeni smo da se branimo. Morate iskreno da sagledate odakle je sve ovo počelo“, izjavio je Ajzenkot za Tajms of Izrael.
Novinar i voditelj Mehdi Hasan piše u britanskom listu Gardijan da „Ajzenkot nije Netanjahu“, ali da bi dozvolio „istu politiku širenja i uništenja i na Zapadnoj obali i u Gazi.“
Anšel Pfefer, dopisnik Ekonomista u Izraelu i autor Netanjahuove biografije, kaže da Ajzenkot „nije pacifista“.
„Ali je on i neko sa imidžem ozbiljnog čoveka.
„Do sada u kampanji nije davao luda obećanja. Takođe, nije elitnog porekla, što značajno otežava kampanju blaćenja“, kaže Pfefer za BBC.
Pojavljivanje Ajzenkota kao direktnog rivala Netanjahuu bilo je pomalo neočekivano, ističe on.
„Sve do pre šest meseci, najizgledniji rival bio je bivši premijer Naftali Benet.
„Ali čini se da je Ajzenkot pogodio žicu biračkog tela u pravom trenutku.“
Ajzenkot se često opisuje kao suprotnost Netanjahuu: čovek koji ne blista pod svetlima reflektora i nije veliki politički govornik.
Ejal veruje da Ajzenkot čak ni ne uživa u tome što je političar.
Umeće pregovaranja
Iako dobro prolazi u anketama, Ajzenkotovoj stranci se ne predviđa da će osvojiti apsolutnu većinu u Knesetu od 120 poslaničkih mesta - za formiranje većinske vlade neophodno je 61 osvojeno mesto, što je tokom istorije primoravalo stranke da formiraju koalicione vlade.
Ali Benjamin Netanjahu je majstor postizborne igre: kao lider Likuda učestvovao je na 10 nacionalnih izbora, a u šest navrata je uspeo da oformi koalicionu vladu.
Tu spadaju i izbori 2009. godine, kad je njegova stranka zapravo uspela da osvoji manje poslaničkih mesta od njegovog glavnog rivala.
U poslednjih nekoliko nedelja, Netanjahuova kampanja je tvrdila da će Ajzenkot morati da prihvati podršku arapskih stranaka da bi formirao vladu.
Arapske stranke su popularne među više od dva miliona arapskih građana i stanovnika u Izraelu (koji iznose oko 20 odsto stanovništva zemlje), a ankete projektuju da bi glavne četiri arapske partije (Hadaš, Tal, Balad i Ram) mogle zajedno da osvoje 12-15 mesta u Knesetu.
„Da li želiš jevrejsku državu ili želiš palestinsku državu?“, pitao je premijer Ajzenkota u izbornim videu.
Ajzenkot je javno isključio mogućnost prisustva arapskih stanaka u njegovoj vladi, ali se zaustavio kod zatvaranja vrata pred anti-Netanjahuovim savezom u Knesetu i mogućoj manjinskoj vladi.
„Netanjahu je uspevao da održi vlast zbog sposobnosti da ubedi pristalice da je glasanje za njega pitanje života i smrti“, kaže Dalija Šajndlin politička analitičarka iz Tel Aviva, za BBC.
Ovaj put, međutim, Ajzenkotovo poreklo bi moglo da oteža stvari premijeru, kaže ona.
„Vojne vođe uživaju veliku podršku javnosti od osnivanja izraelske države, zbog visokog nivoa poverenja javnosti.“
Popravljanje odnosa
Da li bi Ajzenkotova pobeda pomogla da se poprave odnosi Izraela i međunarodne zajednice?
Profesor Josi Mekelberg, izraelski stručnjak za međunarodne odnose u Četam hausu, rekao je za BBC da bi imala potencijal za to.
Ali on upozorava da ne treba da se nadamo „promeni preko noći“ i da smena Netanjahua nije garancija dobre volje sa izraelske strane.
„Ne verujem da bilo koja od opozicionih partija, među njima ni Ajzenkotova, nude jasnu alternativu Netanjahuu.
„Ako Ajzenkot pobedi, moraće da preduzme odlučne mere u vezi sa jevrejskim naseljima na Zapadnoj obali i da popravi situaciju u Pojasu Gazi“, dodaje profesor Mekelberg.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Vodič kroz izbore u Izraelu
- Benjamin Netanjahu: Može li 'Gospodin Bezbednost' da osvoji sedmi premijerski mandat u Izraelu
- Izbori u Izraelu: Zašto je Generacija Z naklonjenija desnici
09:15
Blic (otvara se u novom prozoru) naveo izvor, 3 dana posle prvog
Izbori u Izraelu: Hoće li Netanjahu odbraniti vlast
Izraelci glasaju na, kako mnogi smatraju, jednim od najvažnijih izbora u istoriji zemlje. Nezapamćenih 70.000 ljudi je došlo iz inostranstva da glasa, dok će pola miliona njih prvi put glasati. Ankete objavljene pre… Ceo tekst
Izraelci glasaju na, kako mnogi smatraju, jednim od najvažnijih izbora u istoriji zemlje.
Nezapamćenih 70.000 ljudi je došlo iz inostranstva da glasa, dok će pola miliona njih prvi put glasati.
Ankete objavljene pre nekoliko dana sugerišu neizvesnu utakmicu sadašnjeg premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg vojnog komandanta Gadija Ajzenkota za mesto predsednika vlade.
Ali se ne predviđa da će ijedan od njihovih političkih blokova osvojiti 61 mesto potrebno za formiranje vlade, što znači da se mogu očekivati nedelje ili meseci političkih prepirki.
Zbog izraelskog proporcionalnog sistema, vlade su do sada uglavnom bile koalicione, a bilo je i nekih neočekivanih saveza.
Na ovim izborima, čini se, rovovi su iskopani i veoma su duboki.
Ovo su prvi parlamentarni izbori od napada palestinskih ekstremista predvođenih Hamasom na jug Izraela 7. oktobra 2023, što je izazvalo brutalnu odmazdu i dvogodišnji rat izraelske vojske protiv Hamasa u Pojasu Gaze.
Ajzenkot, koji predvodi novoformiranu stranku Jašar, glavna je figura u takozvanom „bloku promena“, skupu partija koje imaju ideološke razlike, ali dele isti cilj - svrgavanje Netanjahua.
Ostali lideri u bloku su bivši premijer Naftali Benet i Avigdor Liberman, obojica desničari koji zauzimaju tvrdokorne stavove o bezbednosti, i Jair Golan, levičarski orijentisan bivši vojni general.
Za Netanjahua, titana izraelske politike koji je prvi put izabran za premijera 1996. godine, ostanak na vlasti zavisiće od novog saveza sa krajnje desničarskim i ultraortodoksnim strankama koje čine njegovu trenutnu vladajuću koaliciju - najdesničarskiju u istoriji zemlje.
U trci su i dva arapska partijska bloka, jer oko petine stanovništva Izraela čine Arapi, od kojih mnogi kažu da su palestinski građani Izraela.
Teoretski, upravo bi ta dva bloka mogla da se pokažu kao presudni u odluci o budućoj vladi.
Ali sve osim jedne vodeće jevrejske stranke isključile su saradnju sa njima.
Prve procene rezultata očekuju se kasnije večeras, oko 21 sat po srednjeevropskom vremenu.
Štab Likuda, Netanjahuove stranke, biće u Jerusalimu, a stranke Jašar Gadija Ajzenkota, formirane tek prošle godine, u Tel Avivu.
Glavna pitanja u kampanji su bila bezbednost i privreda.
Opozicioni blok kritikuje Netanjahua zbog neviđenog bezbednosnog propusta koji je doveo do napada palestinskih ekstremista na Izrael 7. oktobra, u kojima je skoro 1.200 ljudi ubijeno, a 251 uzet za taoce i odveden u Pojas Gaze.
Neki od talaca potom su ubijeni u Pojasu Gaze.
Opozicioni blok se zalaže za nezavisnu komisiju istrage napada, čemu se Netanjahu uporno protivio, smatrajući da će biti pristrasna, odnosno protiv njega.
Opozicija ukazuje i na ono što nazivaju pretnjom po demokratiju.
Netanjahuu se sudi po optužbama za korupciju, što on poriče, i nastavlja da primenjuje kontroverzne planove za reformu pravosudnog sistema, što je dovelo do masovnih protesta pre napada 7. oktobra 2023.
Uprkos napadima opozicije, Netanjahu se ponovo predstavio kao „Gospodin bezbednost“, ukazujući na strateške pobede u izraelskim ratovima širom Bliskog istoka i njegov bliski odnos sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Izraelski Kanal 12 izvestio je pre dva dana da je Netanjahu insistirao na vojnoj akciji u poslednjem trenutku koja bi mogla da izazove sukob sa Iranom pre izbora, ali da mu se usprotivio Ejal Zamir, komandant Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) koga je on postavio.
Sledećeg dana, CNN je izvestio da je Netanjahu pokušao da ubedi Trampa da izvrši nove napade na Iran, ali da je američki predsednik odbio.
Netanjahu je demantovao oba izveštaja.
U poslednjim danima kampanje, Netanjahu je bio udarna vest u svim medijima zbog objavljivanja slike nuklearne bombe koja pogađa Tel Aviv, koju je napravila veštačka inteligencija, upozoravajući da je on jedini lider koji može da zaštiti Izrael „ako Iranci steknu nuklearno oružje“.
Ajzenkot ga je nazvao „histeričnim“.
Još jedno dominantno pitanje je regrutacija, jer Netanjahuova vlada nije sprovela presudu Vrhovnog suda da ultraortodoksni jevrejski muškarci treba da služe vojsku.
Reč je o izuzetno kontroverznom potezu, jer su hiljade drugih ljudi regrutovani da se bore u ratovima na Bliskom istoku.
Ajzenkot zauzima uglavnom sličan stav kao Netanjahu po pitanju Pojasu Gaze.
Obećao je da će za 18 meseci okončati vladavinu Hamasa u palestinskoj enklavi, kroz mirovni plan koji predvode SAD.
Ako je potrebno i vojnim sredstvima, poručio je.
Otkako je pre godinu dana upostavljeno primirje, Izrael je nastavio gotovo svakodnevne napade na Pojas Gaze, tvrdeći da su usmereni na pripadnike Hamasa.
Ajzenkot u velikoj meri podržava izraelska naselja na okupiranoj Zapadnoj obali - ilegalna prema međunarodnom pravu - ali želi da se obračuna sa ekstremističkim jevrejskim doseljenicima koji napadaju Palestince.
Govorio je i o stvaranju uslova za „autonomiju ili državu bez odgovornosti“ za Palestince, ali pod izraelskom bezbednosnom kontrolom.
Rešenje sa dve države - stvaranje nezavisne palestinske države u mirnoj koegzistenciji sa Izraelom - gotovo da je nestalo iz glavnih tokova tamošnje politike.
Iako su neki spekulisali da bi arapske stranke mogle neformalno da podrže manjinsku vladu koju predvodi Ajzenkot, Liberman, ključni potencijalni član, isključio je mogućnost da bude deo takvog aranžmana.
Crvene linije, poput ovih, znače da je izborna matematika složena, ali ostaje da se vidi kakvi ustupci, dogovori i preokreti mogu da budu postignuti i ostvareni kada izborni rezultati budu poznati.
Na izborima pravo glasa ima i stotine hiljada izraelskih vojnika i rezervista.
Međutim, mnogi od tih glasova neće biti izbrojani pre 28. oktobra, što bi moglo da utiče na konačne rezultate.
Smatra se da među vojnicima i rezervistima desničarske stranke imaju snažnu podršku.
Ishod koga se mnogi plaše je politički zastoj - gde nijedan blok ne može da postigne većinu, a manjinska vlada ne može da se formira.
U tom scenariju, bili bi raspisani novi izbori, a Netanjahu bi ostao privremeni premijer.
Između 2019. i 2022. godine, Izrael je održao pet odvojenih izbora dok su se stranke mučile da nađu kompromis i formiraju vladu.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Vodič kroz izbore u Izraelu
- Benjamin Netanjahu: Može li 'Gospodin Bezbednost' da osvoji sedmi premijerski mandat u Izraelu
- Gadi Ajzenkot: Ko je Netanjahuov glavni rival na izborima u Izraelu
- Izbori u Izraelu: Zašto je Generacija Z naklonjenija desnici
- Skupi pokloni, mediji, mito: Za šta je optužen premijer Izraela
- Bile su izraelske „oči na granici", ali niko nije želeo da čuje njihova upozorenja da Hamas sprema napad
19:02
021 (otvara se u novom prozoru)
Američki izbori sredine mandata: Sedam ključnih pitanja
Američki izbori sredine mandata: Sedam ključnih pitanja Ostalo je svega nekoliko dana do američkih izbora sredine mandata, kad glasači učestvuju u glasanju koje može imati velikog uticaja na preostali deo predsedničkog… Ceo tekst
Američki izbori sredine mandata: Sedam ključnih pitanja
Ostalo je svega nekoliko dana do američkih izbora sredine mandata, kad glasači učestvuju u glasanju koje može imati velikog uticaja na preostali deo predsedničkog mandata Donalda Trampa.
Šta su izbori sredine mandata?
Trećeg novembra, Amerikanci će birati članove Kongresa, koji se sastoji iz dva dela - Predstavničkog doma i Senata.
Ovi izbori održavaju se svake dve godine, a kad padnu na polovinu predsednikovog četvorogodišnjeg mandata, nazivaju se izborima sredine mandata.
Ključni zadatak za Kongres je da stvara i usvaja federalne zakone - zakone koji važe za čitavu zemlju.
Ishod izbora sredine mandata odlučiće koja politička partija - Trampovi republikanci ili opozicione demokrate - kontrolišu Kongres i koliko je lako predsedniku da ostvaruje zacrtane planove.
Rezultati se takođe doživljavaju kao stepen zadovoljstva ljudi u SAD predsednikovim dosadašnjim učinkom.
Koga biraju?
Biće izabranih svih 435 članova Predstavničkog doma – donjeg doma Kongresa.
Oni služe fiksne dvogodišnje mandate.
Predstavnički dom je obično mesto na kom se predstavljaju predlozi zakona i o njima raspravlja.
Za to vreme, 35 od 100 poslaničkih mesta u Senatu, gornjem domu, takođe su predmet glasanja ove godine.
Senatori služe šestogodišnje mandate.
Između ostalih poslova, oni odobravaju ili blokiraju predložene zakone dobijene od Predstavničkog doma.
Istog dana, glasači širom većeg dela SAD takođe će birati političare na nivou savezne države.
Koje su ključne teme?
Američka privreda je u mislima mnogih glasača koji ne mogu da izađu na kraj sa cenama goriva, namirnica, stanovanja i zdravstva.
Inflacija je i dalje iznad nivoa koji želi da postigne Federalna rezerva, delom zbog rata koji su SAD i Izrael pokrenuli protiv Irana u februaru.
Demokrate tvrde da je Trampov program trgovinskih carina takođe digao cene za Amerikance.
Imigracija je još jedno ključno pitanje.
Republikanci tvrde da je Tramp ispunio ključno predizborno obećanje iz 2024. godine pojačavši kontrolu granica i pokrenuvši široko rasprostranjenu – i često kontroverznu – inicijativu protiv ilegalne imigracije.
Poslednjih nedelja pojačala se zabrinutost zbog veštačke inteligencije.
Viši političari iz obe partije složili su se oko potrebe da je regulišu – okrenuvši se tako protiv Trampa, koji je odbacio ideju o zakonima za kontrolu razvoja ove tehnologije.
Šta je na kocki?
Kongres je jedan od tri ogranka vlade, zajedno sa predsedništvom i sudstvom.
Kontrola nad njima je važna za oblikovanje zakonodavstva.
I Predstavnički dom i Senat trenutno drži Republikanska stranka.
Ali njena većina je tanka.
Oni imaju 218 mesta u Predstavničkom domu, što je minimalni broj neophodan da bi se kontrolisao, plus jednog nezavisnog poslanika koji glasa zajedno sa njima.
U Senatu oni drže 53 mesta.
Gornji dom će preći u druge ruke samo ako demokrate osvoje 51 mesto, što bi preteklo izjednačujući glas potpredsednika - trenutno republikanca - u slučaju da obe strane dobiju 50 mesta.
Ako opozicione demokrate povrate kontrolu nad najmanje jednim domom, steći će moć da donose vlastite zakone u glasačkoj sali.
Ko bi mogao da pobedi?
Birači su u prošlosti imali običaj da „kazne“ predsednikovu partiju i glasaju protiv nje.
Skorašnje ankete pokazuju nisku stopu podrške predsedniku.
On je drugi mandat započeo kao predsednik sa stopom podrške od nešto iznad 50 odsto, prema internet stranici za sakupljanje anketa Silver buletin, ali je početkom oktobra imao oko 37 odsto.
U međuvremenu, ne podržava ga 61 odsto.
Ali nisu sva mesta u oba domu podložna promeni.
Neka su sigurna u rukama republikanaca ili demokrata.
BBC-jev američki partner CBS njuz je identifikovao deset trka za Senat koje vredi pratiti, u državama kao što su Ajova i Nju Hempšir, i 42 trke za Predstavnički dom, u državama kao što su Arizona i Ohajo.
Glasanje je nepredvidljivije ove godine zbog bitke između dve partije kako se određuju glasački distrikti u Predstavničkom domu.
Republikanci su pokušali da steknu prednost stvarajući povoljnije izborne mape u određenim državama, a demokrate su pošle njihovim stopama.
Šta to znači za Trampa?
Ako demokrate dobiju ili Predstavnički dom ili Senat onda će Trampu biti teško da provuče bilo kakve zakone kroz Kongres.
I zato bi njegovi domaći planovi mogli biti osujećeni, mada je on pronalazio načine da ostvari svoj naum i bez njegove šire stranke.
Demokratska kontrola nad bilo kojim domom bi takođe značila da mogu da koriste odbore za istragu aspekata Trampovog predsedničkog mandata.
Optužbe za korupciju, nova balska dvorana Bele kuće i taktike ICE-a mogle bi se naći na meti istraga.
U toku je i rasprava u okviru Demokratske stranke o tome da li glasati za opoziv Trampa, što znači izneti optužbe u Kongresu koji će činiti osnovu za političko, a ne krivično, suđenje.
Ako Republikanska stranka zadrži kontrolu nad Kongresom, Tramp će moći da nastavi sa vlastitim planovima tokom ostatka njegovog mandata.
Šta to znači za izbore 2028. godine?
Predsednikovo ime se ne nalazi na glasačkim listićima izbora sredine mandata, mada je Tramp pozvao republikance da se ponašaju kao da jeste glasajući za njega kao podršku njegovim dosadašnjim delima.
Kakvi god bili rezultati, komentatori će verovatno da ih iskoriste za argumente kako se glasači osećaju povodom pravca u kojem je pošla zemlja pod Trampovim vođstvom.
Tramp ne može da se kandiduje za predsednika i treći put.
Posle izbora sredine mandata, možemo da očekujemo da počnu spekulacije o njegovom mogućem nasledniku kao predsedničkom kandidatu za 2028. godinu – i ko bi mogao da se nadmeće protiv te osobe u ime demokrata.
Dodatno izveštavanje: Deirdre Finerti
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Još u fokusu

Sve vesti

Izbori5. nov, 20:27

RIK objavio konačne rezultate izbora u Srbiji

5 medijaKurir, B92, Espreso …

Spoljna politika5. nov, 19:33

Brisel: Marta Kos se sastala sa četiri predstavnika Studentske liste

5 medijaNIN, Večernje novosti, Dnevnik …

Hronologija

24. okt

RTCG (otvara se u novom prozoru)

Benjamin Netanjahu: Može li ‚Gospodin Bezbednost‘ da osvoji sedmi premijerski mandat u Izraelu

- Hronika - Kolumne - Radio - Izdvajamo - Emisije - Dokumentarni program - Pop top - Europuls - Zrno po zrno - Radio ordinacija - Kulturna panorama - Zelena priča - Epoleta - +382 - Spona - Svijet jednakih šansi -… Ceo tekst

- Hronika

- Kolumne

Radio

- Izdvajamo

Emisije

- Dokumentarni program

- Pop top

- Europuls

- Zrno po zrno

- Radio ordinacija

- Kulturna panorama

- Zelena priča

- Epoleta

- +382

- Spona

- Svijet jednakih šansi

- Matica

- Život po mjeri čovjeka

- Link

- Izokrenuti svijet

- Koracima mladih

- Moja profesija je...

- Sportski program

- Kulturno-umjetnički program

- Muzički program

- Koracima prošlosti

- Naučno-obrazovni program

- Programska šema

- Trofej Radija Crne Gore

- Frekvencije

- Radio drama

24. 10. 2026. 15:09 >> 26. 10. 2026. 10:40

Benjamin Netanjahu: Može li 'Gospodin Bezbednost' da osvoji sedmi premijerski mandat u Izraelu

Najdugovečniji premijer Izraela se nada da će obezbediti još jedan mandat na parlamentarnim izborima 27. oktobra.

Izraelski premijer sa najdužim stažem Benjamin Netanjahu nada se pobedi na parlamentarnim izborima 27. oktobra, čime bi obezbedio sedmi mandat na vlasti.

Decenijama je Netanjahu (77) predstavljao sebe kao izraelskog „Gospodina Bezbednost“.

Ali njegova kandidatura za još jedan mandat stiže posle onoga što mnogi Izraelci vide kao najveći bezbednosni propust u istoriji ove zemlje: napada predvođenih Hamasom 7. oktobra. 2023. godine.

Od tada se Netanjahu usredsredio na vođenje rata protiv Hamasa, kao i protiv njegovih saveznika, libanskog Hezbolaha i Irana, dok se istovremeno nosio sa tekućim suđenjem po optužnici za korupciju, koju negira.

Ankete ukazuju na tesnu trku Netanjahuovog desničarskog bloka i opozicionog bloka stranaka koje sarađuju na njegovom svrgavanju.

U njih spada bivši premijer Naftali Benet i bivši načelnik vojske Gadi Ajzenkot.

Očekuje se da nasleđe 7. oktobra odigra ključnu ulogu u odlukama mnogih glasača.

Politički povratnik

Uprkos kontroverzama i političkim krizama koje su ugrožavale njegovu poziciju na vlasti, Netanjahu je stekao reputaciju političkog povratnika.

Reizabran u novembru 2022. godine za šesti premijerski mandat, on predvodi najdesničarskiju koaliciju u istoriji Izraela.

Njegov povratak na vlast usledio je posle relativno kratkog boravka u opoziciji posle 12 neprekidnih godina služenja na premijerskom mestu, što je učvrstilo verovanje među pristalicama da je „Kralj Bibi“ politički nepobediv.

I dalje je popularan među mnogim desničarskim i religioznim glasačima, koji ga doživljavaju kao snažnog lidera po pitanju bezbednosti, čija je vlada insistirala na produženju izuzeća od služenja vojnog roka za ultraortodoksne Jevreje na redovnim verskim studijama.

Ali njegova navodna nepobedivost sada je ugrožena dok se nad izborima nadvija senka napada od 7. oktobra.

Netanjahu je prihvatio izvesnu odgovornost za nesprečavanje onoga što se desilo 7. oktobra 2023. godine, kada je Izrael - pod njegovim mandatom - pretrpeo najkatastrofalniji napad u istoriji, sa hiljadama palestinskih ekstremista koji su se probijali kroz granicu iz Gaze, ubivši 1.200 ljudi i otevši 251 čoveka, odvevši ih u Pojas Gaze.

Ali on kaže da mnogi drugi takođe snose odgovornost, među njima viši bezbednosni zvaničnici, za propuste koji su doveli do tog napada.

On ih je optužio da su namerno odlučili da ga ne probude u satima pred napad, iz straha da će narediti masovni pokret izraelske vojske i eskalirati situaciju.

Najmanje 74.000 ljudi poginulo je u izraelskoj ofanzivi na Pojas Gaze koja je usledila, prema Ministarstvu zdravlja Gaze koje vodi Hamas, čije brojke Ujedinjene nacije smatraju pouzdanim.

Izraelska dela u Gazi izazvala su široko rasprostranjenu osudu međunarodne zajednice.

U godinama posle napada, bilo je sve više izveštaja da je Netanjahu bio upozoren na predstojeći napad - od ličnog šefa bezbednosti, baš kao i regionalnih suseda.

On to negira.

Izraelski list Harec u septembru je objavio odlomke iz nove knjige, u kojoj se tvrdi da je lider Ujedinjenih Arapskih Emirata zvao Netanjahua 10 dana pre napada da ga upozori na planove Hamasa za krupnu operaciju.

Netanjuhov kabinet odbacio je ovaj izveštaj kao „apsolutnu laž“ i najavio da će tužiti list.

U novembru 2024. godine, Netanjahu je postao četvrti svetski lider za kim je izdat nalog za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda, zajedno sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, sudanskim Omarom al-Baširom i libijskim Muamerom el-Gadafijem.

Ovaj i nalog za hapšenje bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta izazvali su besnu reakciju širom izraelskog političkog spektra.

Oni se odnose na izraelske vojne akcije u Pojasu Gaze posle Hamasovih napada od 7. oktobra i u njima su optužbe za korišćenje „izgladnjivanja kao metoda ratovanja; i zločine protiv čovečnosti kao što su ubistvo, progon i druga nehumana dela.“

Obojica odbacuju te optužbe.

- Vodič kroz izbore u Izraelu

- Benjamin Netanjahu: Komandos koji je postao premijer Izraela

- Gadi Ajzenkot: Ko je Netanjahuov glavni rival na izborima u Izraelu

Bratovljevo nasleđe

Benjamin Netanjahu je rođen u Tel Avivu 1949. godine.

Njegova porodica se 1963. godine preselila u SAD, kad je njegov otac Benzion, istaknuti istoričar i cionistički aktivista, dobio akademsko nameštenje.

Sa 18 godina se vratio u Izrael, provevši pet godina u vojsci, služeći kao kapetan elitne komandoske jedinice Sajeret Matkal.

Bio je ranjen prilikom upada u belgijski avion koji su oteli palestinski ekstremisti i koji je sleteo u Izrael 1972. godine, a borio se 1973. godine u Bliskoistočnom ratu.

Netanjahuov brat Jonatan je 1976. ubijen dok je predvodio upad radi spasavanje talaca iz otetog aviona u Entebeu, u Ugandi.

Njegova smrt ostavila je dubokog traga na Netanjahuovu porodicu, a njegovo ime je postalo legendarno u Izraelu.

Netanjahu je osnovao antiteroristički institut u znak sećanja na brata, a 1982. godine je postao izraelski zamenik šefa misije u Vašingtonu.

Netanjahuov javni život je lansiran preko noći.

Sa tečnim poznavanjem engleskog i prepoznatljivim američkim naglaskom, postao je poznato lice na američkoj televiziji i efikasni zastupnik Izraela.

Imenovan je za izraelskog stalnog predstavnika u UN u Njujorku 1984. godine.

Uspon na vlast

Netanjahu je počeo da se bavi politikom kad se vratio u Izrael 1988. godine, osvojivši poslaničko mesto za Likud u Knesetu (parlamentu) i postavši zamenik ministra spoljnih poslova.

Kasnije je postao predsednik stranke, a 1996. godine izraelski premijer, posle vanrednih izbora organizovanih posle atentata na Jicaka Rabina.

Netanjahu je i najmlađi izraelski lider i prvi koji je rođen posle osnivanja države 1948. godine.

Uprkos tome što je žestoko kritikovao Mirovni sporazum Izraela i Palestinaca iz Osla iz 1993. godine, Netanjahu je potpisao ovaj sporazum 1997. godine predavši 80 odsto Hebrona Palestinskoj upravi i pristao na dodatna povlačenja sa okupirane Zapadne obale, na veliko nezadovoljstvo desnice.

Doduše, plan je propao pre nego što je došlo do većine izraelskog povlačenja.

Izgubio je vlast 1999. godine nakon što je raspisao vanredne izbore 17 meseci ranije, poražen od lidera Radničke stranke Ehuda Baraka, bivšeg Netanjahuovog komandira.

Politički preporod

Netanjahu se povukao kao lider Likuda, a nasledio ga je Arijel Šaron.

Nakon što je Šaron izabran za premijera 2001. godine, Netanjahu se vratio u vladu, prvo kao ministar spoljnih poslova, a potom i kao ministar finansija.

Iz protesta zbog izraelskog povlačenja iz okupiranog Pojasa Gaze, 2005. godine podneo je ostavku.

Nova prilika mu se ukazala ponovo 2005. godine, kad se Šaron, neposredno pred jak moždani udar posle kojeg je ostao u komi, odvojio od Likuda i osnovao novu centrističku stranku Kadima.

Netanjahu je ponovo dospeo na čelo Likuda i bio izabran za premijera drugi put u martu 2009. godine.

Pristao je na neprikosnoveno 10-mesečno zamrzavanje izgradnje naselja (sa raznim izuzecima) u Zapadnoj obali, omogućivši mirovne pregovore sa Palestinom, ali su ti pregovori propali krajem 2010. godine.

Iako je 2009. godine javno saopštio uslovno prihvatanje Palestinske države uz Izrael, kasnije je pooštrio taj stav.

„Palestinska država neće biti stvorena, ne onako kako ljudi govore o njoj.

„To se neće desiti“, rekao je izraelskoj radio stanici 2019. godine.

Početkom ove godine, rekao je da ga svi znaju kao čoveka koji je „decenijama blokirao osnivanje palestinske države koja će ugroziti naše postojanje“.

Izrael će „po svaku cenu“ zadržati potpunu bezbednosnu kontrolu nad vlastitom teritorijom zapadno od reke Jordan, između ostalog i u Pojasu Gaze i Zapadnoj obalu, poručio je.

Tokom njegove vladavine, proširila su se izraelska naselja u okupiranoj Zapadnoj obali, što njegovi kritičari kažu da komplikuje napore da se postigne rešenje o dve države.

Od 2002, njegova sadašnja vlada odobrila je više od 100 novih naselja i vodila je brza proširenja nelegalnih brdskih predstraža i farmi.

Monitor izraelskih nasilja Peace Now (Mir odmah), zastupnička grupa koja podržava rešenje o dve države, rekao je da je vlada „gurala de fakto aneksiju Zapadne obale do sada neviđenim tempom.“

Prema međunarodnom pravu, sva izraelska naselja i predstraže u okupiranoj Zapadnoj obali su ilegalne.

Predstraže su nelegalne i prema izraelskom zakonu, mada mnoge od njih dobijaju pomoć države.

- Ko su izraelski religiozni ekstremisti naseljeni u Zapadnoj obali

- Šta je kontroverzni izraelski plan o naseljavanju na Zapadnoj obali

- Izraelski naseljenici pojačavaju kampanju proterivanja Palestinaca iz Zapadne obale

Palestinski napadi i izraelske vojne akcije iznova su dovodili Izrael u konfrontaciju u Pojasu Gaze i oko njega, pre i pošto se Netanjahu vratio na vlast 2009. godine.

Tokom čitave njegove političke karijere, Netanjahu je iznova upozoravao da Iran predstavlja najveću pretnju po Izrael.

Više od tri decenije tvrdio je da Teheran nastoji da napravi nuklearno oružje i iznova pozivao svetske lidera da zauzmu tvrđi stav prema iranskoj vladi.

Ta dugotrajna kampanja dostigla je vrhunac u februaru 2026. godine, kad su Izrael i Sjedinjene Američke Države pokrenuli udare na Iran u kojima je stradao vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei.

Iran je izvršio odmazdu napadima na Izrael, američke baze i zalivske države, dok je napad Hezbolaha eskalirao u novi rat u Libanu.

Pakistan je posredovao u primirju koje je potrajalo tokom aprila, a američko-iranski memorandum o razumevanju usledio je u junu 2026, mada je propao u roku od svega nekoliko nedelja.

SAD i Iran su u međuvremenu razmenili vazdušne udare, a novog sporazuma nema na vidiku.

Spektakularno suđenje

Posle 2016. godine, Netanjahu se suočio sa optužbama za korupciju, koje su kulminirale optužnicom za mito, prevaru i iznevereno poverenje povezane sa tri zasebna slučaja u novembru 2019. godine.

On negira da je počinio bilo kakvo krivično delo i tvrdi da je žrtva politički motivisanog „lova na veštice“ koji su organizovali njegovi protivnici.

Završio je na sudu u maju 2020. godine, postavši prvi aktivni premijer kome se to desilo.

Zatražio je od predsednika Isaka Hercoga pomilovanje, ali je Hercog rekao da bi prvo trebalo da dođe do napora da se postigne vansudska pogodba.

Slučaj ostaje nerazrešen više od šest godina kasnije, a suđenje je i dalje u toku.

Kontroverzni planovi za reformu pravosuđa takođe su izazvali ogromne proteste, razotkrivši duboku podeljenost oko izraelskog nacionalnog identiteta i demokratije, pre napada od 7. oktobra - podele koje ostaju nerazrešene dok se Izrael sprema da ponovo izađe na birališta.

- Suđenje premijeru Izraela: „Netanjahu zloupotrebio položaj i moć“

- Skupi pokloni, mediji, mito: Za šta je optužen premijer Izraela

Veze sa Trampom

Početak predsedničkog mandata Donalda Trampa doveo je do tešnje veze politike SAD i izraelske vlade.

Posle godinu dana, Tramp ja najavio priznavanje Jerusalima kao izraelskog glavnog grada.

Potez je izazvao bes širom arapskog sveta, koji podržava palestinsko pravo na istočnu polovinu Jerusalima pod okupacijom Izraela od Bliskoistočnog rata iz 1967. godine; to pravo podržavaju UN, koje smatraju Istočni Jerusalim okupiranom palestinskom zemljom, ali je doneo Netanjahuu krupan domaći politički i diplomatski poen.

U januaru 2020. godine, Netanjahu je podržao Trampov plan za mir Izraela i Palestine kao „priliku veka“, mada su ga Palestinci odbacili kao jednostran i ostao je za pregovaračkim stolom.

Netanjahu se slagao sa Trampom i oko Irana, pozdravivši potezu američkog predsednika 2018. godine da izađe iz Iranskog nuklearnog sporazuma i ponovo uvede ekonomske sankcije Teheranu.

Međutim, Tramp je izneo oštre komentare na račun izraelskog lidera, optuživši ga za nelojalnost, pošto je Netanjahu čestitao Džozefu Bajdenu na pobedi na predsedničkim izborima u novembru 2020. godine.

Veze dvojice lidera su se u međuvremenu oporavljale i ponovo bile stavljane na probu.

U njegovom drugom mandatu, Tramp je podržao Izrael u ratu protiv Irana, vršio je pritisak da Netanjahu bude pomilovan za optužnicu za korupciju i primio ga u Beloj kući u nekoliko navrata, poslednji put u julu.

Od Trampovog povratka u Belu kuću u januaru 2025, Netanjahu se osam puta sastao sa američkim predsednikom, više nego bilo koji drug svetski lider.

I pred ove izbore, Tramp je podržao Netanjahua.

U objavi na nalogu na njegovoj društvenoj mreži Istina (Truth social), Tramp je pohvalio Netanjahua kao „velikog ratničkog premijera“ i opisao ga kao „snažnog, hrabrog i briljantnog čoveka suočenog sa ogromnim otporom.“

Najviše od svega, izbori se doživljavaju kao referendum o jednoj od najkontroverznijih političkih ličnosti zemlje.

Za pristalice, Benjamin Netanjahu je i dalje potreban da bi sačuvao bezbednost zemlje.

Kritičari, međutim, kažu da njegovo političko preživljavanje dovodi Izrael u veliki rizik.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

- Zašto je Izraelu trebalo toliko dugo da se izbori sa napadom Hamasa iz Gaze

- Kako je Hamas izveo munjeviti napad na Izrael za koji niko nije verovao da je moguć

- Bile su izraelske „oči na granici", ali niko nije želeo da čuje njihova upozorenja da Hamas sprema napad

- Trampov plan za Gazu: Koje su suštinske prepreke

- Rešenje o dve države: Da li je to ključ za mir na Bliskom istoku

- Izbori u Izraelu: Zašto je Generacija Z naklonjenija desnici

15:36

https://www.blic.rs/#/schema/Organization/1 (otvara se u novom prozoru) najraniji u katalogu

Gadi Ajzenkot: Ko je Netanjahuov glavni rival na izborima u Izraelu - BBC News na srpskom

15:36

Blic (otvara se u novom prozoru)

Gadi Ajzenkot: Ko je Netanjahuov glavni rival na izborima u Izraelu

Ankete pokazuju da bi blok stranaka izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji okuplja njegovu vlastitu stranku Likud, krajnju desnicu i ultraortodoksne stranke, mogao da se suoči sa problemima prilikom osvajanja… Ceo tekst

A glavni razlog za to je Gadi Ejzenkot: bivši načelnik izraelske vojske predstavlja neočekivani izazov za čoveka koji je predvodio Izrael veći deo poslednje tri decenije.

Ajzenkot je relativni novajlija u političkoj areni, formalno ušavši u politiku tek 2022. godine, kad je postao član Kneseta (izraelskog parlamenta) za partiju Nacionalnog jedinstva.

Kasnije je napustio tu stranku zbog, kako je rekao, ideoloških razlika.

Otkako se razišao sa glavnim opozicionom ličnostima prošle godine da bi oformio vlastitu centrističku stranku Jašar (što znači „pravo“ ili „uspravno“), Ajzenkot je postao Netanjahuov glavni rival u izbornoj trci.

Premijer je poslednjih godina bio obuzet optužnicama za korupciju, što on negira, i kritikama kako se postavio prema napadu palestinskih ekstremista na jug Izraela 7. oktobra 2023.

A tu je i pitanje kontroverznih reformi pravosuđa koje su dovele do masovnih protesta.

Ali Ajzenkotova rešenost da izađe na izbore protiv njega bila je motivisana i ličnom tragedijom.

Njegov sin, glavni narednik Gal Ajzenkot, najmlađi od petoro njegove dece, poginuo je u eksploziji u severnoj delu Pojasa Gaze u decembru 2023. tokom misije izvlačenja posmrtnih ostataka dvoje izraelskih talaca koje je Hamas zarobio 7. oktobra.

Gadi Ajzenkot kaže da još nije pogledao sinovljeve lične stvari koje je dobio u nekoliko kutija i koje drži kod kuće u Hercliji, imućnom obalskom gradu severno od Tel Aviva.

„Još ih nisam otvorio. Uporno to odlažem“, rekao je u aprilu ovaj 66-godišnjak za izraelski državni radio Kan Rešet Bet.

Galova smrt, kao i gubitak dvojice nećaka u kampanji u Gazi, u kombinaciji sa njegovim stavom da Netanjahuova vlada nije uspela da spreči neprikosnovene Hamasove napade, pojačali su Ajznkotove političke ambicije.

„Ne mogu da vratim sat unazad“, rekao je listu Times of Israel, počekom meseca.

„Uradiću sve što mogu da budem dostojan teške cene koju je Gal platio.“

Na njegovom spisku stvari za uraditi je pozivanje Netanjahua i njegovog kabineta na odgovornost.

Posle 7. oktobra 2023, Ajzenkot se pridružio premijerovom ratnom kabinetu zajedno sa drugim opozicionim ličnostima u iskazivanju nacionalnog jedinstva.

Ostavku je podneo u junu 2024. godine i optužio Netanjahua da nije delovao brže na osiguravanju oslobađanje talaca koje je uzeo Hamas tokom napada.

„Žene i deca su bili oteti u njegovoj smeni, a on namerno nije uradio ono što je bilo neophodno da se oni vrate“, rekao je za Tajms of Izrael.

Tu tvrdnju je Netanjahu više puta porekao.

Netanjahu kaže da se Ajzenkot protivio ključnim vojnim potezima u Gazi dok je bio deo ratnog kabineta.

Prema njegovim rečima, Ajzenkotov pristup ne bi oslabio Hamas.

„Sećam se šta je Gadi Ajznekot govorio, a šta su ostali govorili dok smo još bili u Gazi...

„Oni su rekli da naprosto treba da sklopimo pogodbu, izvučemo taoce i napustimo Gazu - potpuno napustimo Gazu“, rekao je Netanjahu na konferenciji za štampu u junu, kako je izvestio Tajms of Izrael.

Slediti tu strategiju, dodao je Netanjahu, značilo bi da bi „čitav Hamas“ i glavni zvaničnici koje je Izrael ubio tokom rata „i dalje bili tamo, i dalje bili živi, i dalje držali kontrolu“.

U skorašnjem intervjuu za internet portal Inet njuz, Ajzenkot je odbacio Netanjahuovu tvrdnju i pozvao premijera da javno objavi protokole rasprava ratnog kabineta i glasanja.

Nekoliko dana pre izbora, Ajzenkot se zarekao da će okončati vladavinu Hamasa u roku od 18 meseci ako bude bio izabran.

Ajzenkotovi prioriteti

Nadav Ejal, jedan od najistaknutijih izraelskih novinara i akademik koji prati njegov politički put, kaže da je Ajzenkotov lični gubitak pojačao njegovo „osećanje svrhe i misije“.

Takva misija, dodaje Ejal, nije samo u obezbeđivanju da njegova partija Jašar osvoji dovoljno mesta u Knesetu da bi bila u prilici da formira koaliciju koja će svrgnuti aktuelnog premijera sa vlasti.

Kao i Netanjahu, Ajzenkot je uveren da bilo kakvi budući planovi za Gazu moraju da isključe Hamas.

„Veoma je važno shvatiti da je njegovog sina ubio Hamas, u ratu koji je pokrenuo Hamas“, rekao je Ejal za BBC.

Niti je penzionisani general izrazio podršku za rešenje o dve države (priznavanje palestinske države uz izraelsku).

Krajem avgusta, on je rekao da je bilo ko ko i dalje veruje u tu mogućnost „zaluđen“, izvestili su izraelski mediji.

Ali je rekao da namerava da „redefiniše“ izraelske odnose sa Palestinskom upravom.

„Palestinskoj upravi mora da bude omogućeno da vlada nad 2,8 miliona Palestinaca na okupiranoj Zapadnoj obali.

„Ne želim ja da vladam njima“, rekao je u oktobarskom intervjuu za Tajms of Izrael.

Iako Ajzenkot podržava širenje velikih blokova naselja, pod uslovom da je to u skladu sa izraelskim zakonom i nacionalnim interesima, izjašnjavao se protiv kontroverznih planova da se poveća prisustvo jevrejskih naseljenika u nekim oblastima Zapadne obale.

Konkretno se to odnosi na plan nastavka širenja naselja u oblasti poznatoj kao E1, istočno od Jerusalima.

Njegove rezervacije deluju motivisane negativnim reakcijama međunarodne zajednice, ali je najskorije obećao da se „ukloniti jevrejske teroriste iz Judeje i Samarije“ (ime koje Izrael koristi za okupiranu Zapadnu obalu).

Jedno od njegovih obećanja u predizbornoj kampanji je da će pokrenuti istragu o napadima od 7. oktobra 2023, koja će se baviti mogućim propustima izraelske vlade.

Velike medijske kuće u zemlji objavile su navode da su Netanjahua upozorile vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata i Egipta na moguće napade iz Pojasa Gaze.

Premijer je negirao te navode i on sada tuži izraelski list koji je objavio prvobitnu tvrdnju: takođe uporno odbija državnu istragu koju vodi izraelski Vrhovni sud, tvrdeći da bi pravosuđe bilo pristrasno protiv njega.

„Ovi su izbori između odgovornosti i bežanja od odgovornosti“, kaže Ajzenkot.

U programu u 10 tačaka, Ajzenkot je obećao da će pokrenuti vanredni program za rešavanje problema odlaska iz zemlje velikog broja izuzetno kvalifikovanih Izraelaca i stimulisanje dolaska novih imigranata.

On želi i da okonča izuzeće od služenja obaveznog vojnog roka za ultraortodoksne jevrejske zajednice i arapske Izraelce.

„Druga stvar koju ćemo uraditi je da usvojimo zakon o univerzalnom služenju vojske za sve građane Izraela: vojnu, nacionalnu ili civilnu službu, kao i nacionalnu službu za Arape“, rekao je on za Tajms of Izrael.

Prethodni pokušaji da se proširi vojna služba, u koje je spadao i jedan Netanjahuove administracije, završio se protestima ultraortodoksnih zajednica.

Skromno poreklo

Rođen u Tiberijasu a odgojen u Ejlatu, dva grada daleko od izraelskih glavnih centara političke moći, Jerusalima i Tel Aviva, Ajzenkot je sin marokanskih imigranata skromnog porekla koji su se doselili u Izrael 1950-ih.

Jevrejske zajednice iz bliskoistočnih i severnoafričkih zajednica poznate su kao Mizrahi.

Nijedan Mizrahi nikada nije bio izraelski premijer, mada su političari iz te zajednice ranije pokušavali to da postanu.

Dejvid Remnik, urednik Njujorkera, koji je proveo neko vreme sa Ajzenkotom tokom kampanje, kaže da on dovodi u pitanje Netanjahuov stav zaštitnika obespravljenih u izraelskom društvu kao što su Mizrahim.

Ajzenkotova porodična istorija drugačija je od Netanjahuove koji je potomak istočnoevropskih jevrejskih migranata i odrastao je u imućnoj četvrti Jerusalima.

Zajednica Mizrahima, koja je u prošlosti podržavala Likud, često koristi marokansku arapsku reč „dijalina“ („jedan od nas“) da opišu Ajzenkota, prema izveštavanju izraelskih medija.

„Moji roditelji su otišli iz Maroka i ponosan sam na njih i moje poreklo, ali bih najsrećniji bio kad bismo bili ponosni na naše izraelstvo“, rekao je Ajzenkot početkom godine za televizijsku mrežu Kanal 13.

Život u vojsci

Ajzenkot se pridružio izraelskoj vojsci sa 18 godina i ostao u njoj četiri decenije, napredujući u hijerarhiji sve dok nije stigao do položaja načelnika generalštaba.

Vodio je generalštab između 2015. i 2019.

Bio je zadužen za izraelske snage u Zapadnoj obali 2000-ih, tokom druge Intifade, četvorogodišnjeg palestinskog ustanka u kojem je poginulo skoro 1.000 Izraelaca i više od 3.000 Palestinaca.

Ajzenkot će se kasnije vezivati za „Doktrinu Dahieh“, koja se zalaže za prekomernu upotrebu vojne sile protiv civilne infrastrukture u oblastima iz kojih Izraelci veruju da su napadnuti.

Važno je takođe napomenuti da Ajzenkot, usred svih kritika na račun Netanjahua, nikad nije govorio ništa protiv izraelske vojne reakcije na napade od 7. oktobra.

Oko 1.200 ljudi poginulo je u napadu koji je predvodio Hamas, a 251 je uzet za taoce.

U odgovoru na to, Izrael je pokrenuo vojnu ofanzivu u Gazi u kojoj je poginulo više od 74.200 ljudi, prema Ministarstvu zdravlja koje vodi Hamas, a čije brojke UN smatraju pouzdanim.

„Prisiljeni smo da se branimo. Morate iskreno da sagledate odakle je sve ovo počelo“, izjavio je Ajzenkot za Tajms of Izrael.

Novinar i voditelj Mehdi Hasan piše u britanskom listu Gardijan da „Ajzenkot nije Netanjahu“, ali da bi dozvolio „istu politiku širenja i uništenja i na Zapadnoj obali i u Gazi.“

Anšel Pfefer, dopisnik Ekonomista u Izraelu i autor Netanjahuove biografije, kaže da Ajzenkot „nije pacifista“.

„Ali je on i neko sa imidžem ozbiljnog čoveka.

„Do sada u kampanji nije davao luda obećanja. Takođe, nije elitnog porekla, što značajno otežava kampanju blaćenja“, kaže Pfefer za BBC.

Pojavljivanje Ajzenkota kao direktnog rivala Netanjahuu bilo je pomalo neočekivano, ističe on.

„Sve do pre šest meseci, najizgledniji rival bio je bivši premijer Naftali Benet.

„Ali čini se da je Ajzenkot pogodio žicu biračkog tela u pravom trenutku.“

Ajzenkot se često opisuje kao suprotnost Netanjahuu: čovek koji ne blista pod svetlima reflektora i nije veliki politički govornik.

Ejal veruje da Ajzenkot čak ni ne uživa u tome što je političar.

Umeće pregovaranja

Iako dobro prolazi u anketama, Ajzenkotovoj stranci se ne predviđa da će osvojiti apsolutnu većinu u Knesetu od 120 poslaničkih mesta - za formiranje većinske vlade neophodno je 61 osvojeno mesto, što je tokom istorije primoravalo stranke da formiraju koalicione vlade.

Ali Benjamin Netanjahu je majstor postizborne igre: kao lider Likuda učestvovao je na 10 nacionalnih izbora, a u šest navrata je uspeo da oformi koalicionu vladu.

Tu spadaju i izbori 2009. godine, kad je njegova stranka zapravo uspela da osvoji manje poslaničkih mesta od njegovog glavnog rivala.

U poslednjih nekoliko nedelja, Netanjahuova kampanja je tvrdila da će Ajzenkot morati da prihvati podršku arapskih stranaka da bi formirao vladu.

Arapske stranke su popularne među više od dva miliona arapskih građana i stanovnika u Izraelu (koji iznose oko 20 odsto stanovništva zemlje), a ankete projektuju da bi glavne četiri arapske partije (Hadaš, Tal, Balad i Ram) mogle zajedno da osvoje 12-15 mesta u Knesetu.

„Da li želiš jevrejsku državu ili želiš palestinsku državu?“, pitao je premijer Ajzenkota u izbornim videu.

Ajzenkot je javno isključio mogućnost prisustva arapskih stanaka u njegovoj vladi, ali se zaustavio kod zatvaranja vrata pred anti-Netanjahuovim savezom u Knesetu i mogućoj manjinskoj vladi.

„Netanjahu je uspevao da održi vlast zbog sposobnosti da ubedi pristalice da je glasanje za njega pitanje života i smrti“, kaže Dalija Šajndlin politička analitičarka iz Tel Aviva, za BBC.

Ovaj put, međutim, Ajzenkotovo poreklo bi moglo da oteža stvari premijeru, kaže ona.

„Vojne vođe uživaju veliku podršku javnosti od osnivanja izraelske države, zbog visokog nivoa poverenja javnosti.“

Popravljanje odnosa

Da li bi Ajzenkotova pobeda pomogla da se poprave odnosi Izraela i međunarodne zajednice?

Profesor Josi Mekelberg, izraelski stručnjak za međunarodne odnose u Četam hausu, rekao je za BBC da bi imala potencijal za to.

Ali on upozorava da ne treba da se nadamo „promeni preko noći“ i da smena Netanjahua nije garancija dobre volje sa izraelske strane.

„Ne verujem da bilo koja od opozicionih partija, među njima ni Ajzenkotova, nude jasnu alternativu Netanjahuu.

„Ako Ajzenkot pobedi, moraće da preduzme odlučne mere u vezi sa jevrejskim naseljima na Zapadnoj obali i da popravi situaciju u Pojasu Gazi“, dodaje profesor Mekelberg.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

- Vodič kroz izbore u Izraelu

- Benjamin Netanjahu: Može li 'Gospodin Bezbednost' da osvoji sedmi premijerski mandat u Izraelu

- Izbori u Izraelu: Zašto je Generacija Z naklonjenija desnici

09:15

Blic (otvara se u novom prozoru) naveo izvor, 3 dana posle prvog

Izbori u Izraelu: Hoće li Netanjahu odbraniti vlast

Izraelci glasaju na, kako mnogi smatraju, jednim od najvažnijih izbora u istoriji zemlje. Nezapamćenih 70.000 ljudi je došlo iz inostranstva da glasa, dok će pola miliona njih prvi put glasati. Ankete objavljene pre… Ceo tekst

Izraelci glasaju na, kako mnogi smatraju, jednim od najvažnijih izbora u istoriji zemlje.

Nezapamćenih 70.000 ljudi je došlo iz inostranstva da glasa, dok će pola miliona njih prvi put glasati.

Ankete objavljene pre nekoliko dana sugerišu neizvesnu utakmicu sadašnjeg premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg vojnog komandanta Gadija Ajzenkota za mesto predsednika vlade.

Ali se ne predviđa da će ijedan od njihovih političkih blokova osvojiti 61 mesto potrebno za formiranje vlade, što znači da se mogu očekivati nedelje ili meseci političkih prepirki.

Zbog izraelskog proporcionalnog sistema, vlade su do sada uglavnom bile koalicione, a bilo je i nekih neočekivanih saveza.

Na ovim izborima, čini se, rovovi su iskopani i veoma su duboki.

Ovo su prvi parlamentarni izbori od napada palestinskih ekstremista predvođenih Hamasom na jug Izraela 7. oktobra 2023, što je izazvalo brutalnu odmazdu i dvogodišnji rat izraelske vojske protiv Hamasa u Pojasu Gaze.

Ajzenkot, koji predvodi novoformiranu stranku Jašar, glavna je figura u takozvanom „bloku promena“, skupu partija koje imaju ideološke razlike, ali dele isti cilj - svrgavanje Netanjahua.

Ostali lideri u bloku su bivši premijer Naftali Benet i Avigdor Liberman, obojica desničari koji zauzimaju tvrdokorne stavove o bezbednosti, i Jair Golan, levičarski orijentisan bivši vojni general.

Za Netanjahua, titana izraelske politike koji je prvi put izabran za premijera 1996. godine, ostanak na vlasti zavisiće od novog saveza sa krajnje desničarskim i ultraortodoksnim strankama koje čine njegovu trenutnu vladajuću koaliciju - najdesničarskiju u istoriji zemlje.

U trci su i dva arapska partijska bloka, jer oko petine stanovništva Izraela čine Arapi, od kojih mnogi kažu da su palestinski građani Izraela.

Teoretski, upravo bi ta dva bloka mogla da se pokažu kao presudni u odluci o budućoj vladi.

Ali sve osim jedne vodeće jevrejske stranke isključile su saradnju sa njima.

Prve procene rezultata očekuju se kasnije večeras, oko 21 sat po srednjeevropskom vremenu.

Štab Likuda, Netanjahuove stranke, biće u Jerusalimu, a stranke Jašar Gadija Ajzenkota, formirane tek prošle godine, u Tel Avivu.

Glavna pitanja u kampanji su bila bezbednost i privreda.

Opozicioni blok kritikuje Netanjahua zbog neviđenog bezbednosnog propusta koji je doveo do napada palestinskih ekstremista na Izrael 7. oktobra, u kojima je skoro 1.200 ljudi ubijeno, a 251 uzet za taoce i odveden u Pojas Gaze.

Neki od talaca potom su ubijeni u Pojasu Gaze.

Opozicioni blok se zalaže za nezavisnu komisiju istrage napada, čemu se Netanjahu uporno protivio, smatrajući da će biti pristrasna, odnosno protiv njega.

Opozicija ukazuje i na ono što nazivaju pretnjom po demokratiju.

Netanjahuu se sudi po optužbama za korupciju, što on poriče, i nastavlja da primenjuje kontroverzne planove za reformu pravosudnog sistema, što je dovelo do masovnih protesta pre napada 7. oktobra 2023.

Uprkos napadima opozicije, Netanjahu se ponovo predstavio kao „Gospodin bezbednost“, ukazujući na strateške pobede u izraelskim ratovima širom Bliskog istoka i njegov bliski odnos sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Izraelski Kanal 12 izvestio je pre dva dana da je Netanjahu insistirao na vojnoj akciji u poslednjem trenutku koja bi mogla da izazove sukob sa Iranom pre izbora, ali da mu se usprotivio Ejal Zamir, komandant Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) koga je on postavio.

Sledećeg dana, CNN je izvestio da je Netanjahu pokušao da ubedi Trampa da izvrši nove napade na Iran, ali da je američki predsednik odbio.

Netanjahu je demantovao oba izveštaja.

U poslednjim danima kampanje, Netanjahu je bio udarna vest u svim medijima zbog objavljivanja slike nuklearne bombe koja pogađa Tel Aviv, koju je napravila veštačka inteligencija, upozoravajući da je on jedini lider koji može da zaštiti Izrael „ako Iranci steknu nuklearno oružje“.

Ajzenkot ga je nazvao „histeričnim“.

Još jedno dominantno pitanje je regrutacija, jer Netanjahuova vlada nije sprovela presudu Vrhovnog suda da ultraortodoksni jevrejski muškarci treba da služe vojsku.

Reč je o izuzetno kontroverznom potezu, jer su hiljade drugih ljudi regrutovani da se bore u ratovima na Bliskom istoku.

Ajzenkot zauzima uglavnom sličan stav kao Netanjahu po pitanju Pojasu Gaze.

Obećao je da će za 18 meseci okončati vladavinu Hamasa u palestinskoj enklavi, kroz mirovni plan koji predvode SAD.

Ako je potrebno i vojnim sredstvima, poručio je.

Otkako je pre godinu dana upostavljeno primirje, Izrael je nastavio gotovo svakodnevne napade na Pojas Gaze, tvrdeći da su usmereni na pripadnike Hamasa.

Ajzenkot u velikoj meri podržava izraelska naselja na okupiranoj Zapadnoj obali - ilegalna prema međunarodnom pravu - ali želi da se obračuna sa ekstremističkim jevrejskim doseljenicima koji napadaju Palestince.

Govorio je i o stvaranju uslova za „autonomiju ili državu bez odgovornosti“ za Palestince, ali pod izraelskom bezbednosnom kontrolom.

Rešenje sa dve države - stvaranje nezavisne palestinske države u mirnoj koegzistenciji sa Izraelom - gotovo da je nestalo iz glavnih tokova tamošnje politike.

Iako su neki spekulisali da bi arapske stranke mogle neformalno da podrže manjinsku vladu koju predvodi Ajzenkot, Liberman, ključni potencijalni član, isključio je mogućnost da bude deo takvog aranžmana.

Crvene linije, poput ovih, znače da je izborna matematika složena, ali ostaje da se vidi kakvi ustupci, dogovori i preokreti mogu da budu postignuti i ostvareni kada izborni rezultati budu poznati.

Na izborima pravo glasa ima i stotine hiljada izraelskih vojnika i rezervista.

Međutim, mnogi od tih glasova neće biti izbrojani pre 28. oktobra, što bi moglo da utiče na konačne rezultate.

Smatra se da među vojnicima i rezervistima desničarske stranke imaju snažnu podršku.

Ishod koga se mnogi plaše je politički zastoj - gde nijedan blok ne može da postigne većinu, a manjinska vlada ne može da se formira.

U tom scenariju, bili bi raspisani novi izbori, a Netanjahu bi ostao privremeni premijer.

Između 2019. i 2022. godine, Izrael je održao pet odvojenih izbora dok su se stranke mučile da nađu kompromis i formiraju vladu.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

- Vodič kroz izbore u Izraelu

- Benjamin Netanjahu: Može li 'Gospodin Bezbednost' da osvoji sedmi premijerski mandat u Izraelu

- Gadi Ajzenkot: Ko je Netanjahuov glavni rival na izborima u Izraelu

- Izbori u Izraelu: Zašto je Generacija Z naklonjenija desnici

- Skupi pokloni, mediji, mito: Za šta je optužen premijer Izraela

- Bile su izraelske „oči na granici", ali niko nije želeo da čuje njihova upozorenja da Hamas sprema napad

19:02

021 (otvara se u novom prozoru)

Američki izbori sredine mandata: Sedam ključnih pitanja

Američki izbori sredine mandata: Sedam ključnih pitanja Ostalo je svega nekoliko dana do američkih izbora sredine mandata, kad glasači učestvuju u glasanju koje može imati velikog uticaja na preostali deo predsedničkog… Ceo tekst

Američki izbori sredine mandata: Sedam ključnih pitanja

Ostalo je svega nekoliko dana do američkih izbora sredine mandata, kad glasači učestvuju u glasanju koje može imati velikog uticaja na preostali deo predsedničkog mandata Donalda Trampa.

Šta su izbori sredine mandata?

Trećeg novembra, Amerikanci će birati članove Kongresa, koji se sastoji iz dva dela - Predstavničkog doma i Senata.

Ovi izbori održavaju se svake dve godine, a kad padnu na polovinu predsednikovog četvorogodišnjeg mandata, nazivaju se izborima sredine mandata.

Ključni zadatak za Kongres je da stvara i usvaja federalne zakone - zakone koji važe za čitavu zemlju.

Ishod izbora sredine mandata odlučiće koja politička partija - Trampovi republikanci ili opozicione demokrate - kontrolišu Kongres i koliko je lako predsedniku da ostvaruje zacrtane planove.

Rezultati se takođe doživljavaju kao stepen zadovoljstva ljudi u SAD predsednikovim dosadašnjim učinkom.

Koga biraju?

Biće izabranih svih 435 članova Predstavničkog doma – donjeg doma Kongresa.

Oni služe fiksne dvogodišnje mandate.

Predstavnički dom je obično mesto na kom se predstavljaju predlozi zakona i o njima raspravlja.

Za to vreme, 35 od 100 poslaničkih mesta u Senatu, gornjem domu, takođe su predmet glasanja ove godine.

Senatori služe šestogodišnje mandate.

Između ostalih poslova, oni odobravaju ili blokiraju predložene zakone dobijene od Predstavničkog doma.

Istog dana, glasači širom većeg dela SAD takođe će birati političare na nivou savezne države.

Koje su ključne teme?

Američka privreda je u mislima mnogih glasača koji ne mogu da izađu na kraj sa cenama goriva, namirnica, stanovanja i zdravstva.

Inflacija je i dalje iznad nivoa koji želi da postigne Federalna rezerva, delom zbog rata koji su SAD i Izrael pokrenuli protiv Irana u februaru.

Demokrate tvrde da je Trampov program trgovinskih carina takođe digao cene za Amerikance.

Imigracija je još jedno ključno pitanje.

Republikanci tvrde da je Tramp ispunio ključno predizborno obećanje iz 2024. godine pojačavši kontrolu granica i pokrenuvši široko rasprostranjenu – i često kontroverznu – inicijativu protiv ilegalne imigracije.

Poslednjih nedelja pojačala se zabrinutost zbog veštačke inteligencije.

Viši političari iz obe partije složili su se oko potrebe da je regulišu – okrenuvši se tako protiv Trampa, koji je odbacio ideju o zakonima za kontrolu razvoja ove tehnologije.

Šta je na kocki?

Kongres je jedan od tri ogranka vlade, zajedno sa predsedništvom i sudstvom.

Kontrola nad njima je važna za oblikovanje zakonodavstva.

I Predstavnički dom i Senat trenutno drži Republikanska stranka.

Ali njena većina je tanka.

Oni imaju 218 mesta u Predstavničkom domu, što je minimalni broj neophodan da bi se kontrolisao, plus jednog nezavisnog poslanika koji glasa zajedno sa njima.

U Senatu oni drže 53 mesta.

Gornji dom će preći u druge ruke samo ako demokrate osvoje 51 mesto, što bi preteklo izjednačujući glas potpredsednika - trenutno republikanca - u slučaju da obe strane dobiju 50 mesta.

Ako opozicione demokrate povrate kontrolu nad najmanje jednim domom, steći će moć da donose vlastite zakone u glasačkoj sali.

Ko bi mogao da pobedi?

Birači su u prošlosti imali običaj da „kazne“ predsednikovu partiju i glasaju protiv nje.

Skorašnje ankete pokazuju nisku stopu podrške predsedniku.

On je drugi mandat započeo kao predsednik sa stopom podrške od nešto iznad 50 odsto, prema internet stranici za sakupljanje anketa Silver buletin, ali je početkom oktobra imao oko 37 odsto.

U međuvremenu, ne podržava ga 61 odsto.

Ali nisu sva mesta u oba domu podložna promeni.

Neka su sigurna u rukama republikanaca ili demokrata.

BBC-jev američki partner CBS njuz je identifikovao deset trka za Senat koje vredi pratiti, u državama kao što su Ajova i Nju Hempšir, i 42 trke za Predstavnički dom, u državama kao što su Arizona i Ohajo.

Glasanje je nepredvidljivije ove godine zbog bitke između dve partije kako se određuju glasački distrikti u Predstavničkom domu.

Republikanci su pokušali da steknu prednost stvarajući povoljnije izborne mape u određenim državama, a demokrate su pošle njihovim stopama.

Šta to znači za Trampa?

Ako demokrate dobiju ili Predstavnički dom ili Senat onda će Trampu biti teško da provuče bilo kakve zakone kroz Kongres.

I zato bi njegovi domaći planovi mogli biti osujećeni, mada je on pronalazio načine da ostvari svoj naum i bez njegove šire stranke.

Demokratska kontrola nad bilo kojim domom bi takođe značila da mogu da koriste odbore za istragu aspekata Trampovog predsedničkog mandata.

Optužbe za korupciju, nova balska dvorana Bele kuće i taktike ICE-a mogle bi se naći na meti istraga.

U toku je i rasprava u okviru Demokratske stranke o tome da li glasati za opoziv Trampa, što znači izneti optužbe u Kongresu koji će činiti osnovu za političko, a ne krivično, suđenje.

Ako Republikanska stranka zadrži kontrolu nad Kongresom, Tramp će moći da nastavi sa vlastitim planovima tokom ostatka njegovog mandata.

Šta to znači za izbore 2028. godine?

Predsednikovo ime se ne nalazi na glasačkim listićima izbora sredine mandata, mada je Tramp pozvao republikance da se ponašaju kao da jeste glasajući za njega kao podršku njegovim dosadašnjim delima.

Kakvi god bili rezultati, komentatori će verovatno da ih iskoriste za argumente kako se glasači osećaju povodom pravca u kojem je pošla zemlja pod Trampovim vođstvom.

Tramp ne može da se kandiduje za predsednika i treći put.

Posle izbora sredine mandata, možemo da očekujemo da počnu spekulacije o njegovom mogućem nasledniku kao predsedničkom kandidatu za 2028. godinu – i ko bi mogao da se nadmeće protiv te osobe u ime demokrata.

Dodatno izveštavanje: Deirdre Finerti

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.