Sve vesti
Foto iz članka: BlicFinansijska kriza preti Francuskoj: Javni dug raste, protesti se šire
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Francuska se suočava sa sve većim rizikom od finansijske krize, dok se protesti zbog troškova života, stanja u školstvu i plata prepliću sa budžetskim problemima i neizvesnošću uoči predsedničkih izbora narednog proleća.
Ceo uporedni tekst99 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 1 rečenicu prenose svi.
Još 58 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard podnela je ostavku i napustiće funkciju 7. februara 2027. godine, oko osam meseci pre isteka mandata.
Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard podnela je ostavku i napustiće funkciju 7. februara 2027. godine, oko osam meseci pre isteka mandata, prenosi Rojters.
Njena odluka otvara pitanje ko će je naslediti na čelu institucije koja određuje monetarnu politiku evrozone.
Prema izveštajima medija, o mogućnosti njenog ranijeg odlaska spekulisalo se mesecima, a kao jedna od potencijalnih narednih destinacija pominjao se Svetski ekonomski forum u Davosu.
Za sada, međutim, nema potvrde da će Lagard preuzeti tu funkciju.
🇪🇺 FLASH INFO | Christine Lagarde annonce qu’elle quittera la présidence de la Banque centrale européenne (BCE) le 7 février 2027, à l’âge de 71 ans, avant la fin de son mandat prévue en octobre 2027. https://t.co/owhlrnZqvX
— French Report (@french_report78) October 29, 2026
Članovi Upravnog saveta ECB ispratili su je ovacijama, navodi CNBC.
Saopštenje o njenom odlasku objavljeno je na dan kada je ECB trebalo da objavi novu odluku o kamatnim stopama.
Njen odlazak pokreće i proces izbora naslednika na čelu jedne od najvažnijih finansijskih institucija u svetu.
Rođena je 1. januara 1956. godine u Parizu, u porodici prosvetnih radnika.
Njen otac Robert Laluet bio je profesor engleskog jezika, a majka Nikol predavala je latinski, grčki i francusku književnost.
U mladosti se bavila sinhronim plivanjem i bila članica francuske reprezentacije.
Nakon smrti oca, sa 17 godina otišla je na jednogodišnje školovanje u Sjedinjene Američke Države.
Tokom boravka u SAD radila je kao pripravnica u Kongresu i pomagala kongresmenu Vilijamu Koenu, između ostalog u komunikaciji sa frankofonim biračima.
Po povratku u Francusku studirala je engleski jezik i pravo, uključujući radno i socijalno pravo, a magistrirala je na Institutu za političke nauke u Eks an Provansu.
Od advokature do francuske vlade
Lagard je 1981. godine počela da radi u međunarodnoj advokatskoj firmi Bejker Makkenzi, gde se bavila radnim pravom, antimonopolskim pitanjima i spajanjima i preuzimanjima kompanija.
Godine 1999. postala je šefica čikaške kancelarije firme, a kasnije i predsednica njenog globalnog rukovodstva.
Time je stekla značajno iskustvo u međunarodnom poslovanju pre nego što je ušla u politiku.
U francusku vladu ušla je 2005. godine kao ministarka spoljne trgovine.
Potom je obavljala funkciju ministarke poljoprivrede i ribarstva, a 2007. godine imenovana je za ministarku ekonomije i finansija.
Na toj poziciji ostala je do 2011. godine.
Bila je prva žena na čelu francuskog ministarstva finansija, a ujedno i prva žena koja je obavljala tu funkciju u okviru Grupe osam, tadašnjeg foruma vodećih industrijskih sila.
Prva žena na čelu MMF
Lagard je izabrana za direktorku Međunarodnog monetarnog fonda, postavši prva žena na čelu te organizacije.
Na toj funkciji ostala je do 2019. godine.
Tokom njenog mandata MMF se bavio posledicama globalne finansijske krize i dužničkim problemima pojedinih evropskih država, među kojima je posebno značajna bila Grčka.
Lagard je nasledila Dominika Štros Kana, koji je podneo ostavku 2011. godine nakon hapšenja u Njujorku zbog optužbi za seksualni napad.
Štros Kan je negirao optužbe, a krivični postupak protiv njega u SAD okončan je bez suđenja nakon što su tužioci odustali od gonjenja.
Lagard je tokom rada u MMF-u stekla međunarodni ugled, ali je njena karijera bila obeležena i pravnim kontroverzama iz perioda kada je bila francuska ministarka.
Afera Bernara Tapije i presuda za nemar
Jedan od najvećih sporova povezanih sa Lagard odnosio se na slučaj francuskog biznismena Bernara Tapije i njegov višegodišnji spor sa bankom Kredi Lione, u kojem je francuska država imala interes.
Tapije je tvrdio da je banka nepravilno postupila prilikom prodaje njegovog udela u kompaniji Adidas.
Godine 2008. arbitražno veće dosudilo mu je odštetu od približno 285 miliona evra, ne računajući dodatne kamate i druge troškove.
Protesti zbog plata, školstva i troškova života dodatno podstiču zabrinutost investitora na finansijskim tržištima
Francuska se suočava sa rastućim rizikom od finansijske krize
Lagard je kao ministarka finansija odlučila da ne ospori arbitražnu odluku.
Taj potez izazvao je političke i pravne kontroverze, a kritičari su dovodili u pitanje njenu odluku i moguće političke motive.
Francuski sud je 2016. godine proglasio Lagard krivom za nemar u vezi sa upravljanjem tim slučajem, ali joj nije izrekao kaznu.
Ona je negirala da je postupila nepropisno, a slučaj nije sprečio njen kasniji izbor na čelo ECB.
Zašto je važna funkcija predsednice ECB?
Evropska centralna banka ima ključnu ulogu u vođenju monetarne politike zemalja koje koriste evro.
Njene odluke o referentnim kamatnim stopama utiču na cenu zaduživanja, uslove kreditiranja, inflaciju i ekonomsku aktivnost.
Tokom Lagardinog mandata, ECB se suočila sa snažnim inflatornim pritiscima, promenama kamatnih stopa i posledicama velikih ekonomskih poremećaja.
Odluke banke uticale su na troškove kredita za građane i kompanije, kao i na uslove finansiranja u evrozoni.
Izbor njenog naslednika zato neće biti samo kadrovska promena.
Novi predsednik ili predsednica imaće značajnu ulogu u određivanju budućeg pravca monetarne politike, posebno u slučaju novih inflatornih pritisaka ili usporavanja privrede.
Šta sledi nakon njenog odlaska?
Lagard će napustiti funkciju gotovo devet meseci pre isteka mandata, što evropskim liderima ostavlja prostor da izaberu naslednika pre francuskih predsedničkih izbora 2027. godine.
Među imenima koja su se pominjala u medijskim izveštajima nalaze se bivši guverner holandske centralne banke Klas Knot i bivši guverner španske centralne banke Pablo Ernandes de Kos.
Ipak, konačan izbor još nije objavljen.
Proces imenovanja biće važan i zbog drugih promena koje se očekuju na vodećim pozicijama u evropskim finansijskim institucijama.
Evropske vlade moraće da usaglase kandidate, uzimajući u obzir nacionalne interese, stručnost i ravnotežu u rukovodstvu ECB.
Lagardin odlazak označiće kraj mandata koji je obuhvatio velike ekonomske izazove za evrozonu.
Ko god je nasledi, moraće da vodi monetarnu politiku u uslovima neizvesnosti i da istovremeno očuva poverenje u stabilnost evra.
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je da rešenje za pogoršanje finansijske situacije Francuske mora da dođe iz te zemlje, kroz fiskalnu politiku, čime je umanjila očekivanja da bi ECB mogla da interveniše kako bi ublažila dužničku krizu.
Berlin je kritikovao Češku, Slovačku i Mađarsku, koje su odbile da daju garancije za zajam Kijevu, dok istovremeno nastavljaju da traže sredstva iz fondova EU za koheziju.
Francuska se suočava sa sve većim rizikom od finansijske krize, dok se protesti zbog troškova života, stanja u školstvu i plata prepliću sa budžetskim problemima i neizvesnošću uoči predsedničkih izbora narednog proleća.
Još 41 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Druga najveća privreda Evropske unije suočena je sa rastućim javnim dugom, visokim budžetskim deficitom i slabim privrednim rastom, dok investitori zahtevaju sve veće prinose na francuske državne obveznice, navodi Politiko u analizi.
"Na ivici finansijske krize"
Bivši premijer Mišel Barnije upozorio je da je zemlja "na ivici finansijske krize" i da vlasti moraju da pošalju jasan signal finansijskim tržištima.
Posle dva vikenda protesta, u kojima su stotine hiljada ljudi izašle na ulice tražeći veće plate nastavnika, obnovu zapuštenih škola i pomoć zbog rasta troškova života, vlasti su uspele da spreče ponavljanje razmera nereda i pljački zabeleženih tokom demonstracija 17. i 18. oktobra, ali nemiri dodatno povećavaju zabrinutost investitora.
Francuski javni dug iznosi oko 3,5 biliona evra, a vlada se suočava sa teškoćama u smanjenju budžetskog deficita, pokretanju privrednog rasta i reformi penzionog sistema.
Predlog budžeta premijera Sebastijana Lekornija za 2027. već predviđa uštede od 43 milijarde evra, što ostavlja malo prostora za dodatno smanjenje rashoda.
Pritisak na francuske finansije već se odražava na tržištu državnog duga.
Razlika između prinosa na desetogodišnje francuske i nemačke državne obveznice dostigla je 169 baznih poena na zatvaranju tržišta u petak, dok je prinos na referentne francuske desetogodišnje obveznice prethodnog dana dostigao 5,14 odsto, najviši nivo od 2002. godine.
Bivši italijanski premijer Mario Monti, koji je tokom dužničke krize 2011. godine sproveo mere štednje i reformu penzionog sistema, upozorio je da situacija može da se brzo pogorša.
U tom periodu je razlika između prinosa na italijanske i nemačke desetogodišnje obveznice za nekoliko meseci porasla sa oko 150 na više od 500 baznih poena.
Monti smatra da francuski birači još nisu dovoljno svesni rizika od državne dužničke krize, a politička neizvesnost dodatno opterećuje tržišta.
Dodatni problem predstavlja kredibilitet Francuske u Evropskoj uniji
Mogućnost da se u drugom krugu predsedničkih izbora narednog proleća nađu kandidatkinja krajnje desnice Marin le Pen i lider krajnje levice Žan-Lik Melanšon izaziva zabrinutost investitora, jer oboje zagovaraju povećanje javne potrošnje i nižu starosnu granicu za penzionisanje.
Prema anketi objavljenoj prošlog meseca, devet od deset Francuza pesimistično je u pogledu budućnosti i smatra da će njihova deca živeti lošije od njih.
Ranije ovogodišnje panevropsko istraživanje pokazalo je i da samo polovina francuskih ispitanika oseća ponos zbog demokratskog sistema, u poređenju sa dve trećine Nemaca i gotovo 70 odsto Britanaca.
Dodatni problem predstavlja kredibilitet Francuske u Evropskoj uniji.
Zemlja je obećala da će do 2029. smanjiti budžetski deficit na tri odsto BDP-a, ali sagovornici Politika smatraju da će taj cilj teško biti ostvaren.
Centristički poslanik i stručnjak za budžetska pitanja Šarl de Kursun ocenio je da je Francuska izgubila kredibilitet kod evropskih partnera kada je reč o javnim finansijama.
Sastanak predstavnika Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije, NATO i Ukrajine biće održan u Briselu naredne sedmice, izjavio je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je da rešenje za pogoršanje finansijske situacije Francuske mora da dođe iz te zemlje, kroz fiskalnu politiku, čime je umanjila očekivanja da bi ECB mogla da interveniše kako bi ublažila dužničku krizu.
Gradonačelnica Smedereva Jasmina Vojinović odlučno i hrabro suprostavila se blokaderskom teroru i onima koji sebe nazivaju grupom građana i koji su sebe samoproglasili onima koji treba da odlučuju o nečijim ostavkama.
Ginter Felinger, NATO lobista i osvedočeni antisrbin, zagovornik nezavisnog Kosova, po svoj prilici najzadovoljniji je ishodom vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji na kojima je pobedila blokaderska lista.
Policija je danas upala u prostorije Niš TV i uhapsila Luku Avramovića (19), sina glavnog i odgovornog urednika te televizije Bojana Avramovića.
Nedužni mladić, koji je u tom trenutku radio na televiziji, odveden je u policiju bez ikakvog objašnjenja i bez pokazanog naloga.
V. d. predsednika Srbije, Ana Brnabić, oglasila se na svom Iks nalogu i brutalno raskrinkala Studentsku listu i blokadere, koji su odmah po okončanju izbora potrčali u zagrljaj zagrebačkim medijima.
Adam Šukalo, član Srpske napredne stranke (SNS), podneo je krivičnu prijavu protiv NN lica koja su 26. oktobra sprovela jezivo nasilje nad Draganom J.
Vučićevićem i zaposlenima Informera.
Radomir Saičić, jedan od lidera blokadera i, kako se čini, njihov kandidat za predsednika Srbije, fotografisao se sa Milojem Stevanovićem, poznatijim kao grešni Miloje, koji je taj nadimak dobio nakon što je pre nekoliko godina izbačen iz crkve.
Crveni tim odneo je ubedljivu pobedu rezultatom 8:2 u večerašnjem izdanju najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija, koji se emituje na Informer televiziji!
Među polovnim gradskim automobilima za 5.000 do 6.000 evra, kao najpouzdaniji izdvajaju se "citroen c1", "ford ka+" i "fijat 500", "tojota ajgo" i "pežo 108".
Policija u Beogradu, UKP, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, Odeljenje za suzbijanje organizovanog krijumčarenja droga, sa Odeljenjem za opservaciju i Odeljenjem za hapšenje, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapsila je T.N.
(48) iz Beograda zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Teža saobraćajna nezgoda dogodila se danas u popodnevnim satima na starom putu između Čačka i Kraljeva, u mestu Babsko polje, kada je vozač teretnog vozila izgubio kontrolu nad kamionom i sleteo van kolovoza.
Saobraćajna policija u Smederevu, danas oko 11 časova isključila je iz saobraćaja muškarca D.M.
(36) koji je upravljao automobilom marke "mg" zbog prekoračenja brzine.
Pripadnici MUP, Uprave saobraćajne policije u Direkciji policije, presretačem su danas oko 11 časova u Smederevu zaustavili vozilo marke "MG" koje se kretalo brzinom od 157 kilometara na čas, na delu puta u naselju gde je ograničenje brzine 50 kilometara na čas.
Gitara koju je muzičar Džordž Majkl svirao u spotu za pesmu "Faith" iz 1987. godine prodata je za 215.000 evra na aukciji u Velikoj Britaniji, uprkos sporu između članova porodice njegove nekadašnje lične asistentkinje Šivon Bejli i njenog supruga, koji je predmete ponudio na prodaju.
Prelazak na 5G mrežu isplati se samo ukoliko često preuzimate velike fajlove i koristite zahtevne aplikacije, ali ako uglavnom surfujete nećete primetiti značajniju razliku.
Voditeljka Jovana Jeremić reagovala je nakon što se na društvenoj mreži Iks pojavio profil sa njenim imenom i fotografijom, sa kojeg je objavljena poruka o podršci studentima i otkrila da to nije njen profil.
Pevačica Vesna Zmijanac meta je hajke na društvenim mrežama, budući da u Sarajevu traže da joj se zabrani koncert u Zetri, a pokrenut je i poziv na bojkot, jer je pevala pesmu "Đenerale", koju Srbi posvećuju heroju Ratku Mladiću.
Pevačica Goca Lazarević sinoć je održala koncert u beogradskoj Akademiji 28, a posebnu pažnju privuklo je pojavljivanje pevačice Ane Bekute, koja joj je bila specijalna gošća.
