Fed šalje konfuzne signale, povećanje kamatnih stopa pred izbore manje izgledno

Hronologija

1. 15:16
   Biznis (otvara se u novom prozoru) prvi objavio

   Fed šalje konfuzne signale, povećanje kamatnih stopa pred izbore manje izgledno

   Fed šalje konfuzne signale, povećanje kamatnih stopa pred izbore manje izgledno AnalizaBankeBerzaIzdvajamoSvet S obzirom na realne privredne tokove i na drugoj strani činjenicu da ne postoje izgledi da će Fed u bliskoj… Ceo tekst

   Fed šalje konfuzne signale, povećanje kamatnih stopa pred izbore manje izgledno

   AnalizaBankeBerzaIzdvajamoSvet

   S obzirom na realne privredne tokove i na drugoj strani činjenicu da ne postoje izgledi da će Fed u bliskoj budućnosti moći ostvariti ciljanu stopu inflacije za koju je praktično obavezan po zakonu, ostaje ključno pitanje koji su argumenti za, a koji protiv podizanja kamatne stope na sednici koja će biti održana sutra, rekao je za Biznis.rs redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.

   “Kevin Vorš (Kevin Warsh) je stupajući na dužnost predsednika Feda već najavio da će način komunikacije koji Fed ima s poslovnom javnošću i šire biti praktično promenjen u smislu ukidanja onog što Fed već godinama primenjuje, a to su vodiči za sprovođenje monetarne politike (monetary policy guidelines). I kada kažu šta će biti očekivanje tržišta, onda je uglavnom na bazi takvih nastupa čelnika Feda bilo moguće sa visokom verovatnoćom pogoditi što će se desiti. To je sada potpuno zanemareno”, naveo je Đukić.

   Prema njegovim rečima, poslovna javnost već reaguje na takve konfuzne signale koje je Vorš praktično emitovao kroz svoje osvrtanje na poslednjoj konferenciji MMF-a i Svetske banke, gde je samo ponovio da će Fed nastojati ili potvrdio da će američka centralna banka nastaviti dalje da se bori savisokom inflacijom, a to je nepotpuna informacija za investitore.

   Američki ekonomisti očekuju da će Fed na oktobarskom sastanku zadržati kamatne stope na sadašnjem nivou (3,75 do 4,00 odsto), uprkos novom ubrzanju inflacije i rastu troškova energije.

   Potrošačke cene u SAD porasle su u septembru, podigavši godišnju inflaciju na 3,7 odsto, dok su skuplja nafta i rat SAD sa Iranom doprineli rastu proizvođačkih cena. Cena nafte Brent u petak je dostigla najviši nivo u poslednjih pet meseci, pre nego što je blago pala.

   Ipak, tržišta su pred oktobarski sastanak procenila na manje od 10 odsto verovatnoću novog povećanja za 0,25 p.p. Istovremeno, gotovo tri četvrtine učesnika na tržištu očekivalo je najmanje još jedno povećanje do kraja godine. Heder Long (Heather Long) iz Navy Federal Credit Union upozorila je da inflacija ostaje najveći problem američke privrede i da se pritisci šire na sve više oblasti, zbog čega bi troškovi zaduživanja mogli još dugo ostati visoki, prenosi CNBC.

   “Kada se pogleda ono što poslovni krugovi uvek gledaju u Americi, to su argumenti i na strani realnog sektora i na strani finansijskog. Zato što, podsećam vaše čitaoce, Fed mora da brine i o punoj zaposlenosti i o stabilnosti cena. Svi argumenti do kojih sam došao na bazi onog što se zove suptilno praćenje poslovnih krugova, što mi omogućavaju i američke investicione banke, to je da svi argumenti idu u prilog povećanja kamatne stope”, istakao je Đukić.

   Privredna aktivnost, iako manje ekspanzivna, odnosno uprkos tome što je došlo do usporavanja, beleži višegodišnji visok nivo jer je snažna potražnja na američkom tržištu uticala na nove porudžbine, što je ključno za korporacije, na veću potražnju za radnom snagom, odnosno otvaranje novih radnih mesta.

   Ono što je isto tako važno, druga strana medalje su i više cene. Najnoviji pokazatelji promene cena ukazuju da se rast cena ostvaruje najbržim tempom u periodu dužem od četiri i po godine.

   “Fed je otvoreno priznao posle pandemije da je zanemario činjenicu da inflacija može biti ukorenjen fenomen. Smatrali su da će to biti prolazni fenomen i jednostavno je plaćena visoka cena tome. S druge strane, sve ovo ukazuje da ukoliko se ne bi povećala ključna kamatna stopa sada, to bi moglo da izazove novi rast inflacije, a onda je mukotrpan posao iskoreniti inflatorna očekivanja. To se opet postiže visokim kamatnim stopama”, ocenio je Đukić.

   Ako Fed sada zadrži kamate, troškovi zaduživanja po kreditnim karticama verovatno će ostati blizu sadašnjih nivoa. Većina američkih kreditnih kartica ima promenljivu kamatu koja se prilagođava promenama referentne stope, a prosečna kamata na nove ponude kreditnih kartica dostigla je 23,96 odsto, prema podacima kompanije LendingTree. Visoke kamate povećavaju iznos koji korisnici plaćaju na neizmirene dugove, pa domaćinstvima ostaje manje novca za druge troškove.

   Pročitajte još:

   Sastanak američkih Federalnih rezervi održava se nekoliko dana uoči važnih izbora za Kongres, zakazanih za 3. novembar, na kojima Demokratska stranka nastoji da preuzme kontrolu nad oba doma Kongresa od republikanaca predsednika SAD Donalda Trampa.

   Tramp je često javno napadao i kritikovao prethodnog predsednika Feda Džeroma Pauela (Jerome Powell) zbog kamatnih stopa, za koje smatra da su previsoke. Međutim, do sada se uzdržavao od sličnih kritika na račun Kevina Vorša.

2. 20:28
   Biznis (otvara se u novom prozoru) prepričao (procena), 29 sati 13 min posle prvog

   Fed zadržao postojeće kamate, Vorš najavio promene u dinamici odlučivanja

   Fed zadržao postojeće kamate, Vorš najavio promene u dinamici odlučivanja Američke Federalne rezerve (Fed) odlučile su u sredu da zadrže referentnu kamatnu stopu u rasponu od 3,75 do 4,00 odsto, odustajući od novog… Ceo tekst

   Fed zadržao postojeće kamate, Vorš najavio promene u dinamici odlučivanja

   Američke Federalne rezerve (Fed) odlučile su u sredu da zadrže referentnu kamatnu stopu u rasponu od 3,75 do 4,00 odsto, odustajući od novog povećanja na pretposlednjem sastanku ove godine.

   Odluka je usledila nakon septembarskog povećanja od 0,25 procentnih poena, prvog od 2023. godine, dok podaci o inflaciji i tržištu rada šalju različite signale o stanju američke privrede.

   Sastanak je održan manje od nedelju dana pre izbora za Kongres 3. novembra, a tržišta su uglavnom očekivala da će Fed zadržati kamate nepromenjenim. Potrošačke cene u SAD u septembru su bile 3,7 odsto više nego godinu dana ranije, dok je bazna inflacija iznosila 2,6 odsto, prenose američki mediji.

   „Inflacija je i dalje povišena“, navodi se u saopštenju koje je Fed objavio nakon dvodnevnog sastanka o monetarnoj politici. Odlaganje novog povećanja kamatnih stopa omogućiće prikupljanje dodatnih informacija na osnovu kojih će centralna banka odlučiti o daljim potezima, kako bi se inflacija blagovremeno vratila na ciljanih dva odsto.

   Istovremeno, slabiji od očekivanog izveštaj o zapošljavanju promenio je tržišna očekivanja, jer dok su trgovci 25. septembra davali 64,2 odsto verovatnoće novom povećanju kamata, u sredu ujutru verovatnoća da će stopa ostati nepromenjena dostigla je 90,6 odsto.

   Ekonomisti kompanije First American, ocenjuju da će naredni potez Feda zavisiti od ekonomskih pokazatelja, a ne od izbornog kalendara.

   Fed je suočen sa zadatkom da istovremeno obuzdava rast cena i podržava maksimalnu zaposlenost. Kompanija William Raveis Mortgage, uoči sastanka ocenila je da centralna banka ima malo prostora za manevar i da bi nastavak snažnog rasta cena nafte mogao da je navede da poveća kamate u decembru.

   Kamate na stambene kredite blago su se smanjile u odnosu na nedavne vrhunce, ali su i dalje visoke. Prosečna kamata na hipotekarni kredit sa rokom otplate od 30 godina iznosila je 7,32 odsto 22. oktobra, u poređenju sa 7,40 odsto nedelju dana ranije. Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice dostigao je 7. oktobra 5,36 odsto.

   Tržišta očekuju da bi Fed na decembarskom sastanku mogao ponovo da poveća kamate. Prema podacima CME FedWatcha od srede ujutru, verovatnoća povećanja za 0,25 procentnih poena iznosila je 76,5 odsto, dok je mogućnost povećanja za 0,50 procentnih poena procenjena na 7,8 odsto.

   Preostalih 15,7 odsto odnosilo se na mogućnost da stopa ostane nepromenjena. Tržište trenutno uračunava tri povećanja do juna 2027. godine, u decembru, martu i junu, a i Udruženje hipotekarnih banaka (MBA) predviđa novo povećanje u decembru i dodatna povećanja početkom naredne godine.

   Neizvesnost uoči izbora već utiče i na poslovne aktivnosti. Kupci odlažu odluke do 3. novembra, zbog čega je tempo poslovanja znatno usporen, iako se poslovi i dalje sklapaju. Prema njenim rečima, mnogi su privremeno obustavili aktivnosti čekajući da vide ishod izbora, što dodatno otežava procenu kratkoročnih ekonomskih kretanja.

   Predsednik Feda Kevi Vorš (Kevin Warsh) izjavio je nakon odluke o kamatnim stopama, da će Federalni odbor za operacije na otvorenom tržištu (FOMC) od naredne godine donositi odluke o monetarnoj politici na sedam sastanaka godišnje, umesto na uobičajenih osam.

   „Suzbijanje inflacije nije pitanje unapred određenog datuma“, rekao je Vorš, podsećajući da Fed može da menja kamatne stope i izvan redovnih termina sastanaka. Tokom 2027. godine jedan godišnji sastanak biće posvećen strategiji, bez donošenja odluka o monetarnoj politici.

   Vorš je nagovestio da bi se od 2028. takva praksa mogla primenjivati na dva sastanka godišnje, što bi značilo da bi odbor tada donosio šest odluka o kamatnim stopama. Govoreći o privredi, on je rekao da je privredni rast ojačao i da bi bruto domaći proizvod u trećem tromesečju mogao da poraste po godišnjoj stopi većoj od tri odsto. Tehnološki sektor predvodi rast, ali doprinose i druge oblasti privrede.

   Pročitajte još:

   Vorš je ocenio da je situacija na tržištu rada, koje je uz stabilnost cena jedan od dva ključna cilja Feda, pozitivna. Istovremeno je naglasio da je odgovornost centralne banke da obuzda inflaciju. Prema njegovim rečima, već se primećuju promene u finansijskim uslovima i dostupnosti kredita. Finansijski uslovi su u celini postali stroži, ali ih, kako je rekao, ne treba opisivati kao „restriktivne“.

   Govoreći o promenama na finansijskim tržištima, Vorš je rekao da je FOMC zabrinut zbog njihove nestabilnosti, ali da takva kretanja nisu neočekivana. Zadatak odbora je, dodao je on, da spreči da se promene relativnih cena u pojedinim sektorima prošire na ostatak privrede.