Sve vesti
Foto iz članka: DanasEvropska komisija u godišnjem izveštaju ocenila nazadovanje u Srbiji u četiri oblasti
Pregled vesti
Zajednički tekst
Nijednu rečenicu ne prenose bar dva medija; svaki tekst je napisan za sebe.
Ceo uporedni tekst28 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. Nijednu rečenicu ne prenose svi.
Još 28 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Evropska komisija objavila je danas godišnji izveštaj o Srbiji u kojem se ocenjuje da je u četiri oblasti došlo do nazadovanja.
To je najveći broj takvih ocena u jednoj godini od kada je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.
Izveštaj formalno obuhvata period od septembra 2025. do septembra 2026. godine mada se u njemu takođe spominje i ishod parlamentarnih izbora održanih krajem prošlog meseca.
Prva oblast u kojoj je uočeno nazadovanje jeste reforma javne uprave, i to zbog izmene uredbe Vlade u prvoj polovini ove godine kojom je ukinuta obavezna procena uticaja propisa i javnih politika povezanih sa evropskim integracijama.
Nazadovanje je uočeno u oblasti slobode izražavanja, koja se nalazi u okviru Poglavlja 23: Pravosuđe i osnovna prava.
Kako se navodi, okruženje za novinare, medijske radnike i medije je nastavilo da se pogoršava, medijsko zakonodavstvo se nedosledno primenjuje a na medijskom tržištu dolazi do dalje koncentracije vlasništva.
Poglavlje 26: Obrazovanje i kultura, koje je Srbija privremeno zatvorila, što je znak da su u njemu prethodno postignuti standardni EU, takođe je ocenjeno kao poglavlje u kojem je takođe došlo do nazadovanja i to, kako se navodi, zbog pogoršanja upravljanja obrazovnim sektorom.
„To je obuhvatalo otpuštanje zaposlenih, izricanje disciplinskih mera i pokretanje pravnih postupaka protiv nastavnog osoblja na svim nivoima obrazovanja, kao i reorganizaciju obrazovnih ustanova bez inkluzivnih konsultacija.
Posledice su se odrazile i na međunarodnu saradnju, dovodeći do kašnjenja u sprovođenju programa EU“, navodi se u izveštaju.
Kako se dodaje, ove mere proširile su se i na druge nivoe obrazovanja i sektor kulture, gde su otpuštanja, odlaganje ili obustavljanje finansiranja, kao i zabrinutost u pogledu transparentnosti dodele javnih sredstava, uticali na slobodu umetničkog izražavanja i nezavisnost kulturnih institucija.
Konačno, nazadovanje je uočeno u Poglavlju 30: Spoljni odnosi, jer je Srbija privremeno uvela nova trgovinska ograničenja koja nisu bila u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), povukla se iz aktivnosti regionalne saradnje, čime je blokirala napredak u uspostavljanju Zajedničkog regionalnog tržišta za čitav region, i nastavila da primenjuje postojeći režim uvoznih dozvola, koji je takođe u suprotnosti sa SSP-om.
Evropska komisija svake godine, za svako pregovaračko poglavlje, dodeljuje dve opisne ocene.
Prva se odnosi na ukupan nivo pripremljenosti države kandidata u toj oblasti, a druga na napredak ostvaren u poslednjih godinu dana.
Kada je reč o prvoj oceni, nivou pripremljenosti, postoji pet kategorija: “rana faza”, “određen nivo pripremljenosti”, “umeren nivo”, “dobar nivo” i “veoma napredna faza”.
Ukoliko se ove ocene pretvore u brojeve od 1 do 5 i izračuna prosečna ocena Srbije za 33 pregovaračka poglavlja, ona ove godine iznosi 3,13.
To je poboljšanje za svega 0,01 u odnosu na prošlogodišnju prosečnu ocenu koja je bila 3,12.
Srbija se, praktično, godinama ne pomera sa iste prosečne ocene kada je reč o pripremljenosti.
U odnosu na prošlu godinu, Srbija je blago poboljšala ocenu pripremljenosti u Poglavlju 18: Statistika, i Poglavlju 27: Životna sredina i klimatske promene, dok joj je ocena pripremljenosti u Pogavlju 26: Obrazovanje i kultura, smanjila.
Poređenja radi, u odnosu na prošlu godinu, Crna Gora je povećala svoju prosečnu ocenu sa 3,45 na 3,98, a Albanija sa 2,8 na 3,31, čime je pretekla Srbiju.
Kada je reč o ukupnoj pripremljenosti, Srbija je i dalje skoro izjednačena sa Severnom Makedonijom, a ispred je Bosne i Hercegovine i Kosova.
Druga opisna ocena koju dodeljuje Evropska komisija, ocena napretka, deli se na šest kategorija: “nazadovanje”, “bez napretka”, “ograničen napredak”, “određen napredak”, “dobar napredak” i “veoma dobar napredak”.
Srbija je zabeležila „nazadovanje“ u dva poglavlja, „bez napretka“ u šest, uključujući Poglavlje 23, „ograničen napredak“ u 17 poglavlja, „određen napredak“ u sedam poglavlja i „dobar napredak“ samo u jednom poglavlju, koje se odnosi na statistiku.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos predstaviće danas godišnji izveštaj o napretku Srbije ka članstvu u EU.
I u njemu ćemo opet čuti niz kritika, ali i nadu da Srbija ostaje posvećena evropskom putu.
Šta nam u tom smislu donosi promena vlasti i može li Srbija posle više od pet godina da otvori neki klaster i odblokira evrointegracije?
Gošća Dana uživo je i Sofija Popović iz European Western Balkan.
Pratimo i nastavak suđenja za Generalštab, a bavimo se i postizbornim dešavanjima na Beogradskom sajmu, na čijem se zemljištu ubrzano širi Beograd na vodi.
Dan uživo, od 16.30h.