Sve vesti
Foto iz članka: AutonomijaEvropska komisija: Srbija nazadovala u slobodi medija, porast napada na novinare
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 3 od 4 medija.
Srbija je, prema oceni Komisije, u oblasti slobode izražavanja između rane faze pripremljenosti i određenog nivoa pripremljenosti, a tokom izveštajnog perioda došlo je do daljeg nazadovanja. Medijski propisi i dalje se nedosledno primenjuju, koncentracija na medijskom tržištu je povećana, dok raste zabrinutost zbog političkog i ekonomskog uticaja na uređivačku politiku.
Komisija otvara i pitanje pritiska na uređivačku nezavisnost medija. Kako se navodi u Izveštaju, međunarodna posmatračka misija ocenila je da REM nije obezbedio delotvoran nadzor ni pravovremeno postupanje po povredama izbornih pravila, što je doprinelo prednosti vladajuće stranke.
Nijedan od praćenih emitera nije biračima pružio uravnotežene i sadržajne informacije potrebne za donošenje informisane odluke. Prošlogodišnje preporuke nisu sprovedene i ostaju na snazi, tako da bi Srbija u narednoj godini trebalo da:
„Visoki funkcioneri treba da prestanu sa verbalnim napadima na novinare i predstavnike civilnog društva kojima se oni zastrašuju, stigmatizuju i diskredituju. Tokom lokalnih izbora u martu 2026. prijavljeno je više ozbiljnih napada na novinare.
Ceo uporedni tekst49 rečenica u više medija, 26 samo u jednom
Tekst iz 4 članka. 1 rečenicu prenose svi, u 14 se razlikuju.
Još 3 rečenice, samo Autonomija
Evropska komisija ocenila je u Izveštaju o Srbiji za 2026. godinu da je zemlja dodatno nazadovala u oblasti slobode izražavanja.
Uslovi za rad novinara i medija nastavili su da se pogoršavaju, broj napada i pretnji je porastao, a medijsko tržište postalo je koncentrisanije.
Komisija navodi da prošlogodišnje preporuke nisu sprovedene i da ostaju na snazi.
Srbija je, prema oceni Komisije, u oblasti slobode izražavanja između rane faze pripremljenosti i određenog nivoa pripremljenosti, a tokom izveštajnog perioda došlo je do daljeg nazadovanja.
Medijski propisi i dalje se nedosledno primenjuju, koncentracija na medijskom tržištu je povećana, dok raste zabrinutost zbog političkog i ekonomskog uticaja na uređivačku politiku.
Komisija otvara i pitanje pritiska na uređivačku nezavisnost medija.
Strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) i dalje se podnose i sve više otežavaju rad istraživačkih medija i organizacija civilnog društva.
Kako se navodi u Izveštaju, međunarodna posmatračka misija ocenila je da REM nije obezbedio delotvoran nadzor ni pravovremeno postupanje po povredama izbornih pravila, što je doprinelo prednosti vladajuće stranke.
Nijedan od praćenih emitera nije biračima pružio uravnotežene i sadržajne informacije potrebne za donošenje informisane odluke.
Prošlogodišnje preporuke nisu sprovedene i ostaju na snazi, tako da bi Srbija u narednoj godini trebalo da:
Primenjuje medijske propise u skladu sa njihovim slovom i duhom, uključujući odredbe o nezavisnosti medijskog regulatora, i da ih kroz transparentan i inkluzivan proces uskladi sa Evropskim aktom o slobodi medija (EMFA) i povezanim evropskim standardima.
Ojača zaštitu i bezbednost novinara.
„Visoki funkcioneri treba da prestanu sa verbalnim napadima na novinare i predstavnike civilnog društva kojima se oni zastrašuju, stigmatizuju i diskredituju.
Na pretnje, fizičko i verbalno nasilje i napade špijunskim softverom treba brzo reagovati i, prema okolnostima, takve slučajeve javno osuditi, istražiti ili procesuirati.“
Dodaju da treba obezbediti transparentno i pravično sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, kao i punu transparentnost vlasništva nad medijima i oglašavanja.
Više napada na novinare, četiri pravnosnažne presude u 140 predmeta
„Broj fizičkih napada, pretnji, slučajeva zastrašivanja i govora mržnje prema novinarima nastavio je da raste, dok ih vlasti nisu dosledno osuđivale”, navodi Komisija.
Među najpogođenijima su lokalni novinari i novinarke, posebno u onlajn prostoru.
Prema podacima civilnog društva na koje se Komisija poziva, u poslednjih pet meseci 2025. zabeležena su 674 verbalna napada funkcionera na novinare.
Jedno od novinarskih udruženja evidentiralo je 427 napada, pretnji i pritisaka u 2025, u poređenju sa 168 godinu ranije.
Među zabeleženim slučajevima bilo je 117 fizičkih napada i 174 pretnje.
Komisija odvojeno navodi podatke tužilaštva, koje je 2025. zabeležilo najviše napada na novinare od početka vođenja evidencije.
Od 140 prijavljenih slučajeva, četiri su završena pravnosnažnom osuđujućom presudom.
Još 15 rečenica, samo KRIK
U proteklih godinu dana borba protiv korupcije dodatno je oslabila, a politički pritisak na sudije i tužioce značajno porastao, ocenila je Evropska komisija u godišnjem izveštaju o napretku Srbije koji je juče objavljen.
Nazadovanje je zabeleženo i u oblasti slobode izražavanja i medija, piše u izveštaju.
U godišnjem izveštaju Evropske komisije koji pokriva period do 1. septembra ove godine navodi se da Srbija nije napredovala.
Komisija ističe da su rezultati u borbi protiv korupcije gori nego ranije – da je doneto manje pravosnažnih presuda za korupciju na visokom nivou, te da je Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo manje optužnica.
Navodi se i da istrage o korupciji pokrenute posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu nisu završene.
Jedan od razloga je, kako piše, i nesaradnja tužilaštva i policije, o čemu je i KRIK ranije pisao.
Osim toga, u izveštaju se ističe i da policijska akcija od februara do aprila 2025, u kojoj je uhapšeno više od 153 osobe, nisu dovele ni do jedne značajne sudske odluke, te i da su mnogi uhapšeni pušteni na slobodu.
Istrage korupcije, ali i organizovanog kriminala usporilo je i menjanje kadrova u policiji jer su zamenjeni iskusni policajci, konstantuje se u izveštaju.
Kritikuje se i uloga BIA i VBA u krivičnim istragama i zahteva od Srbije da rad bezbednosnih agencija ograniči na pretnje nacionalnoj bezbednosti.
U izveštaju se kritikuje i rad policije i postupanje policajaca na protestima.
Navodi se, između ostalog, da nije osuđen nijedan policajac za prekomernu upotrebu sile nad demontstrantima, kao i, prema izveštajima koje citiraju, da su policajci štitili muškarce koji su podržavali vlast, a koji imaju kriminalnu prošlost.
Komisija ukazuje na to da su funkcioneri iz prethodne vlasti javno komentarisali istrage i suđenja u toku, kritikovali presude i pretili smenom sudijama i tužiocima.
Oni su iznosili i podatke iz istrage, na šta nisu reagovali Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, kao ni Skupština ni Vlada, piše u izveštaju.
Kao problematično u izveštaju je navedeno i usvajanje izmena pravosudnih zakona na predlog poslanika Uglješe Mrdića, a što je učinjeno u januaru 2026. godine po hitnom postupku i bez javne rasprave.
Venecijanska komisija ocenila je da su ovim izmenama ukinuta neka od pravila koja su uvedena 2023. godine kako bi se sudije i tužioci zaštitili od političkih i drugih pritisaka.
Tokom lokalnih izbora u martu 2026. prijavljeno je više ozbiljnih napada na novinare.
Komisija navodi da su, uprkos video-snimcima sa lica mesta, izostali odgovarajuća reakcija policije i dalje postupanje.
U izveštaju se beleže i slučajevi prekomerne upotrebe policijske sile tokom protesta, uključujući prema novinarima.
Zabeleženi su nasilni incidenti protiv demonstranata i novinara koji su izveštavali sa protesta, a prijavljena je i prekomerna upotreba policijske sile tokom protesta.
Novi slučajevi nadzora i rast broja SLAPP tužbi
Komisija beleži nove prijave nezakonite upotrebe špijunskog softvera i alata za forenzičku analizu mobilnih telefona protiv novinara, branilaca ljudskih prava, studentskih aktivista i opozicionih političara.
Reakcija pravosuđa do sada je bila ograničena.
Jedan predmet pokrenut 2025. i dalje je u predistražnoj fazi, dok su Poverenik i Zaštitnik građana zaključili svoje predmete.
„Takav nadzor ima odvraćajući efekat i može dovesti do autocenzure“, upozorava Komisija.
Strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) sve više otežavaju rad istraživačkih medija.
U bazi Nacionalne radne grupe za borbu protiv SLAPP-a evidentirano je 15 tužbi protiv novinara, aktivista i drugih osoba u 2025, naspram sedam u 2024.
Komisija navodi da Srbija treba da se uskladi sa pravnim okvirom EU za borbu protiv SLAPP-a.
Bez napretka u procesuiranju odgovornih za ubistva novinara
Komisija navodi da nije bilo napretka u procesuiranju osoba umešanih u ubistva troje novinara 1994, 1999. i 2001. godine i da je jedan od slučajeva zastareo.
„U predmetu ubistva Slavka Ćuruvije, Vrhovni sud utvrdio je da je Apelacioni sud u Beogradu odluku iz 2024. doneo uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka.
Pravnosnažna oslobađajuća presuda ostala je na snazi, a Apelacioni sud nije preduzeo dalje korake radi utvrđivanja eventualne odgovornosti umešanih.“
Komisija beleži i da je Fondaciji Slavko Ćuruvija prvostepenom presudom po tužbi za klevetu naloženo da isplati naknadu trojici oslobođenih za njegovo ubistvo.
REM nije odlučio o prijavama tokom kampanje, RTS favorizovao vladajuću listu
Novi Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) konstituisan je u julu 2026, nakon što je mandat prethodnog istekao u novembru 2024.
Izveštaj beleži da Savet nije uspeo da odluči o proširenju liste medija obuhvaćenih detaljnijim monitoringom izborne kampanje, ni da odluči o prijavama zbog kršenja medijskih propisa tokom kampanje.
Međunarodna posmatračka misija, na čije se preliminarne nalaze Komisija poziva, ocenila je da podele unutar REM-a nisu omogućile delotvoran nadzor i pravovremeno postupanje.
Velika većina prijava ostala je nerešena pre dana izbora, navodi se u izveštaju Komisije.
Komisija navodi da i dalje postoji zabrinutost zbog ograničenog pluralizma i pristrasnog izveštavanja javnih servisa u korist vlasti.
Prema podacima jedne organizacije civilnog društva koje prenosi izveštaj, od marta do septembra 2026. u centralnim informativnim emisijama RTS-a 96 odsto vremena bilo je posvećeno vladajućoj većini, a četiri odsto opozicionim strankama.
Posmatračka misija ocenila je da je RTS tokom kampanje favorizovao listu „Ujedinjena Srbija”, dok je o „Studentskoj listi” izveštavao negativno.
Komisija navodi i da izmene zakona iz juna 2025. nisu obezbedile punu finansijsku nezavisnost javnih medijskih servisa.
Javni novac i dalje dobijaju mediji koji krše Kodeks
Mediji koji krše Kodeks novinara i novinarki Srbije nastavili su da dobijaju novac na konkursima za sufinansiranje, iako je poštovanje etičkih standarda jedan od zakonskih kriterijuma.
Medijska udruženja ukazivala su na nepravilnosti zbog kojih najveći iznosi odlaze medijima bliskim vlastima.
Preduzeća u delimičnom ili potpunom državnom vlasništvu i dalje se pretežno oglašavaju u medijima koji često krše Kodeks.
Registar medija, prema nalazima Komisije, ne otkriva stvarnog vlasnika svakog medija, jer su kao vlasnici često upisana zavisna privredna društva.
Izveštaj beleži i prepreke u pristupu informacijama od javnog značaja.
U 2025. godini 43 odsto žalbi koje su novinari podneli Povereniku za informacije od javnog značaja odnosilo se na ćutanje organa javne vlasti.
Gotovo četvrtina novinara radi honorarno ili po ugovoru
Komisija zapaža i da novinari i medijski radnici i dalje rade u teškim uslovima, često bez odgovarajućih ugovora i uz nestabilno finansiranje.
Prema podacima navedenim u izveštaju, gotovo četvrtina novinara radi honorarno ili po ugovoru, često bez bolovanja, plaćenog odmora ili socijalnog osiguranja.
Komisija beleži i navode o otkazima i disciplinskim merama zbog ličnih društvenih ili političkih stavova novinara.
Još 8 rečenica, samo KRIK
I u oblasti medija i slobode izražavanja Komisija je zabeležila nazadovanje.
Tako, u izveštaju se citiraju podaci NUNS-a o tome da je broj napada, pretnji i pritisaka na novinare porastao sa 168 u 2024. na 427 u prethodnoj godini.
Prošle godine su donete samo četiri pravosnažne presude od čak 140 slučajeva koje je evidentiralo tužilaštvo.
Komisija se u izveštaju osvrće i na slučaj ubistva novinara Slavka Ćuruvije u kome je Vrhovni sud utvrdio je da je Apelacioni sud oslobađajuću presudu optuženima za ubistvo doneo kršeći zakon.
Broj SLAPP tužbi, podnetih s ciljem vršenja pritiska i ućutkivanja novinara, takođe je porastao – sa sedam na 15. Komisija beleži i da se pojačao politički pritisak na medije koji kritikuju vlast i podseća na naše otkriće u kome smo objavili snimak razgovora između generalnog direktora United Group i direktora Telekoma.
U ovom razgovoru direktor Telekoma kaže da je tadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić tražio da se smeni direktorka kompanije United Media.
Komisija je u izveštaju ponovila da će tempo pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji i dalje zavisiti od napretka u oblasti vladavine prava i od normalizacije odnosa sa Kosovom.
Za narednu godinu od Srbije i njene nove vlasti traži da smanji politički uticaj na sudove i tužilaštva, da poboljša rezultate u procesuiranju korupcije na visokom nivou, da izmeni Zakon o unutrašnjim poslovima kako bi policija u istragama odgovarala tužilaštvu, da isključi BIA iz krivičnih istraga i da zaštiti novinare.