Sve vesti
Foto iz članka: Sputnik SrbijaEvropska komisija poziva i novu vladu Srbije da uvede sankcije Rusiji
Pregled vesti
Zajednički tekst
Nijednu rečenicu ne prenose bar dva medija; svaki tekst je napisan za sebe.
Ceo uporedni tekst74 samo u jednom
Tekst iz 3 članka. Nijednu rečenicu ne prenose svi.
Još 74 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Evropska komisija objavila je danas godišnji izveštaj o Srbiji u kojem se ocenjuje da je došlo do nazadovanja u oblastima reforme javne uprave, slobode izražavanja, obrazovanja i kulture, kao i spoljnih odnosa.
U godišnjem Paketu proširenja Evropske komisije, navodi se da će napredovanje Srbije ka pristupanju EU zavisiti od napora nove vlade da preokrene negativne trendove i da prednost fundamentalnim stvarima, uključujući demokratske kriterijume, pravosuđe i osnovna prava.
Ističe se da će Srbija morati da obnovi demokratski dijalog, pokaže jasnu i nedvosmislenu posvećenost vrednostima EU, uključujući usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao i napore ka pomirenju, dobrosusedskim odnosima i normalizaciji.
U izveštaju o napretku Srbije navodi se da ona u prethodnih 12 meseci nije ostvarila nikakav suštinski napredak u pregovorima o pristupanju i da je taj period obeležila društvena polarizacija, uključujući predizborni kontekst.
Ocenjuje se da su, iako je Srbija napredovala u usklađivanju s pravnim tekovinama EU i tehničkim standardima, negativni trendovi u osnovama pretpristupnog procesa bili suprotni proglašenom cilju vlasti - pristupanju EU i vrednostima koje su u osnovi puta Srbije ka Uniji.
U izveštaju se ističe da je slabo usklađivanje Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije i da ona treba da sprovede sve obaveze koje proističu iz dijaloga s Kosovom kojim posreduje EU, a koje ostaju "integralni deo njene evropske perspektive".
Komisija ukazuje i da nedavni poslanički izbori u Srbiji daju novoj vladi snažan mandat za reforme.
Kako se dalje navodi, Srbija je od januara 2014. otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, uključujući sva iz Klastera 1 (osnove) i Klastera 4 (zelena agenda i održiva povezanost), a dva poglavlja su privremeno zatvorena.
Navodi se da ranija ocena Komisije da je Srbija ispunila početna merila za otvaranje Klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i dalje stoji, kao i ocena da je taj klaster tehnički spreman za otvaranje, ali da će ukupan tempo pregovora s EU zavisiti od napretka u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa s Kosovom.
Dodaje se da ostvarivanje ciljeva za EU zahteva snažnu političku volju, sprovođenje neophodnih reformi, pristup "celog društva", efikasnije planiranje politika i koordinaciju, uz adekvatne ljudske i finansijske resurse za sve institucije uključene u proces pristupanja.
U izveštaju se ukazuje na anti-EU narativ, ne samo u medijima, već i među zvaničnicima Srbije, uključujući visoke, i dodaje da njene vlasti treba da preuzmu veću odgovornost za proaktivnu i objektivnu komunikaciju o pristupanju zemlje EU i borbu protiv dezinformacija i manipulacija informacijama.
Navodi se i da je sahrana osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u septembru, uz zvaničnu podršku i prisustvo visokih zvaničnika i vojske, doprinela glorifikaciji zločinca na način koji je suprotan vrednostima na kojima počiva put Srbije ka EU.
Dalje se ukazuje na masovne proteste širom zemlje zbog navoda o vladinoj korupciji i uočenog nedostatka odgovornosti i transparentnosti, posebno zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu 2024, što je produbilo polarizaciju srpskog društva.
Navodi se da je u izveštajnom periodu nastavljen dijalog o normalizaciji između Kosova i Srbije uz posredovanje EU, ali da su domaće političke preokupacije obe strane omele odlučne korake ka sprovođenju Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. i njegovog aneksa za sprovođenje, a time i napredak na normalizaciji odnosa.
Komisija je istakla da je konstruktivno angažovanje u procesu normalizacije takođe zahtev u okviru Programa za reforme i rast za Zapadni Balkan.
Ocenjeno je i da je Srbija nazadovala u oblasti ekonomskih odnosa s inostranstvom, kao i da u oblasti spoljne i bezbednosne politike nije ostvarila pomak.
U izveštaju o napretku Srbije Komisija je ocenila da je neusklađivanje sa sankcijama u kontekstu ruskog rata protiv Ukrajine, zajedno sa učetalim antievropskim narativima, pokrenulo pitanja o strateškoj orijentaciji Srbije.
U poglavlju 31 koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, Srbija je umereno pripremljena, ali sveukupno nije ostvarila napredak tokom izveštajnog perioda, jer se samo delimično usklađivala sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i nastavila je sa retroaktivnim usklađivanjem.
Srbija se naknadno uskladila sa pojedinim odlukama Saveta EU koje se odnose na ruske pojedince, Iran, kao i sa određenim izjavama EU o Ukrajini, što predstavlja pozitivnu promenu u pogledu prakse usklađivanja.
"Ipak, pojedini potezi i izjave Srbije bili su u suprotnosti sa ključnim stavovima EU, naročito kada je reč o Rusiji i Kini.
Trenutno ne postoji usklađivanje sa restriktivnim merama EU prema Rusiji, Belorusiji i Iranu, koje su uvedene u kontekstu ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine.
U kombinaciji sa učestalim antievropskim narativima, ovo je pokrenulo pitanja o strateškoj orijentaciji Srbije", navodi se u izveštaju.
Dodaje se da Srbija ipak sarađuje s EU na suzbijanju zaobilaženja sankcija i da je pružila značajnu podršku Ukrajini.
Komisija ukazuje i na česte česte bilateralne kontakte na visokom nivou sa Rusijom, između ostalog i u kontekstu stalne zavisnosti Srbije od ruskih energenata.
Tokom izveštajnog perioda, Srbija je nabavkom supersoničnih raketa vazduh-zemlja iz Kine, koje se montiraju na borbene avione ruske proizvodnje, dodatno produbila stratešku zavisnost od Kine na način, kako se navodi, koji nije u skladu sa njenom opredeljenošću za put ka EU.
U narednoj godini, prioritet Srbije bi trebalo da bude unapređenje usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere, kao i izbegavanje poteza i izjava koji su u suprotnosti sa stavovima EU.
Takođe treba da radi na suzbijanju manipulacije informacijama, dezinformacija i mešanja stranih aktera, kao i da spreči da treće zemlje koriste teritoriju Srbije i/ili njene građane za sprovođenje hibridnih operacija.
Evropska komisija poziva Srbiju i da ne daje državljanima Rusije državljanstvo Srbije i time im omogućava putovanje u EU bez viza.
U poglavlju 30, koje se odnosi na ekonomske odnose s inostranstvom, Evropska komisija ocenjuje da je Srbija umereno pripremljena.
Zabeleženo je nazadovanje jer je Srbija privremeno uvela nova trgovinska ograničenja koja nisu u skladu sa Sporazumom o stabiliziaciji i pridruživanju, povukla se iz aktivnosti regionalne saradnje čime je blokrala napredak celog regiona u uspostavljanju Zajedničkog regionalnog tržišta, i jer je nastavila sa primenom postojećeg režima uvoznih dozvola.
Preporuke Komisije od prošle godine nisu u potpunosti sprovedene i ostaju uglavnom važeće, a Srbija naredne godine treba da ukine sva postojeća trgovinska ograničenja i da ne uvodi nova, ističe EK.
Srbija se poziva i da usvoji zakon o genetski modifikovanim organizmima u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije kako bi napredovala u pregovorima o bilateralnom pristupu tržištu i finalizovala svoje pristupanje toj organizaciji.
Takođe treba da primeni mere iz novog akcionog plana o zajedničkom regionalnom tržištu i sve odluke usvojene u okviru Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), da izbegava ometanje usvajanja odluka i preporuka, kao i odlaganje daljeg napretka u regionalnoj ekonomskoj integraciji.
Evropska komisija od Srbije očekuje i punu primenu medijskog zakonodavstva, jaču zaštitu i bezbednost novinara i transparentnost sufinansiranja medijskih sadržaja i vlasništva nad medijima.
U izveštaju koji je deo objavljenog Paketa proširenja 2026, Komisija ocenjuje da je u Srbiji, u oblasti slobode izražavanja i slobode medija, zabeleženo dalje nazadovanje.
Okruženje za novinare, medijske profesionalce i medije nastavilo je da se pogoršava, medijsko zakonodavstvo se i dalje nedosledno primenjuje, a koncentracija na medijskom tržištu je povećana, navodi EK.
Takođe, pojačana je zabrinutost zbog političkog i ekonomskog uticaja na uređivačku politiku medija.
Kadrovske promene u jednoj medijskoj grupi, pošto je najavljena promena vlasništva, a u vreme izborne kampanje, otvaraju pitanja o pritiscima na uređivačku nezavisnost njenih medija, ukazuje EK u izveštaju.
U izveštaju se navodi i da su slučajevi strateških tužbi protiv javnog delovanja (SLAPP) i dalje prisutni i sve više ometaju rad istraživačkih medija i organizacija civilnog društva.
Dodaje se da novi Savet REM, iako je konstituisan, nije uspeo da obezbedi delotvoran nadzor i blagovremene mere za otklanjanje nepravilnosti na izborima.
Godišnji izveštaj Evropske komisije ocenjuje se kao nikada gori za Srbiju, jer beleži nazadovanje u čak 4 oblasti.
U saopštenju se naglašava je da „nivo usklađenosti spoljne politike Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostaje nizak“, ukazujući na to da Srbija uporno odbija da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije, što je korak koji su već preduzele sve ostale zemlje-kandidati za članstvo u EU, sa izuzetkom Turske.Prema evropskim standardima, da bi pristupila EU, zemlja-kandidat je dužna da u potpunosti prevede usvoje zakonodavstvo sve zakonodavne norme EU i da se uskladi sa svim odlukama EU u okviru zajedničke spoljne politike.Pogledajte i:
Uz ocenu da se "Srbija nalazi između rane faze pripremljenosti i određenog nivoa pripremljenosti u oblasti slobode izražavanja", Komisija je u izveštaju ukazala da prošlogodišnje preporuke Komisije nisu sprovedene i da ostaju na snazi.
U narednoj godini Srbija bi, "posebno, trebalo da primenjuje medijsko zakonodavstvo na način koji poštuje i njegovu pravnu formulaciju i njegov smisao, uključujući odredbe koje se odnose na nezavisnost regulatornog tela za medije, kao i da ga izmeni kroz transparentan i inkluzivan proces kako bi se uskladilo sa Evropskim aktom o slobodi medija (European Media Freedom Act) i relevantnim evropskim standardima".
Kao drugo, treba da "ojača zaštitu i bezbednost novinara, naročito tako što će obezbediti da visoki državni funkcioneri prestanu sa verbalnim napadima na novinare i predstavnike civilnog društva koji uključuju zastrašivanje, stigmatizaciju i osporavanje njihovog legitimiteta i bez odlaganja reagovati na sve pretnje, slučajeve fizičkog i verbalnog nasilja ili napade špijunskim softverom, kao i da javno osudi, istraži ili krivično goni takve slučajeve, u skladu sa okolnostima".
Takođe "Srbija treba da obezbedi transparentno i ravnopravno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, kao i potpunu transparentnost vlasništva nad medijima i oglašavanja", zaključuje EK.
U ranijim izveštajima pogoršanje nije nikada bilo u tom obimu.
Novinar Dušan Gajić iz Brisela ocenjuje da je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji jedan od najnepovoljnijih do sada, imajući u vidu da se u četiri oblasti konstatuje nazadovanje.
„Otkad Srbija pregovara, ne mogu zaista da se setim da se u četiri oblasti govori o nazadovanju“, kaže Gajić.
On podseća da je prošle godine nazadovanje prvi put konstatovano u okviru vladavine prava, konkretno u oblasti medija i slobode izražavanja.
U ovogodišnjem izveštaju, međutim, takva ocena obuhvata četiri oblasti.
„Sada, umesto te jedne podoblasti, četiri oblasti koje se odnose manje-više na sve, osim spoljnih odnosa i obrazovanja, i dalje su koncentrisane u toj ključnoj oblasti vladavine prava, oko koje se najviše govori“, navodi Gajić.
Zbog toga, ali i zbog šire ocene stanja u Srbiji, on smatra da je reč o jednom od najnepovoljnijih izveštaja od početka pregovora sa Evropskom unijom.
Simptomatično je to što se u izveštaju konstatuje nazadovanje čak i u oblastima poput obrazovanja, koja su u dosadašnjim pregovorima praktično zatvorena.
Da li je i po tome put evrointegracije Srbije zaista jedinstven slučaj?
Gajić ocenjuje da je odnos vlasti prema univerzitetima, srednjim školama i studentskom pokretu tokom prošlogodišnje političke krize imao posebno mesto u izveštaju Evropske komisije o Srbiji.
Kako navodi, obrazovanje se ne razmatra kao zasebna oblast u okviru pregovora sa EU, ali je poglavlje koje se na njega odnosi jedno od svega dva koja je Srbija do sada zatvorila - i to praktično istog dana kada ga je otvorila.
„U našem specifičnom kontekstu političke krize koja je potresala zemlju prošle godine, posebno mesto su imali univerziteti, studentski pokret i odnos vlasti prema njima.
I to se našlo i u ovom izveštaju“, kaže Gajić.
Gajić ocenjuje da se iz današnjeg predstavljanja izveštaja Evropske komisije mogu izdvojiti dve ključne poruke.
Prva se odnosi na stanje u Srbiji tokom prethodnih 12 meseci i, kako navodi, ukazuje na drastično nazadovanje koje zemlju sve više udaljava od članstva u Evropskoj uniji.
„Srbija se u suštini približava više zemljama koje praktično, de facto, nemaju perspektivu članstva, kao što su Gruzija i Turska, i koje obeležava upravo to nazadovanje“, kaže Gajić.
Kako ističe, Srbija se time svrstava bliže grupi zemalja koje nazaduju nego državama koje su danas izdvojene kao predvodnice u procesu proširenja.
Druga poruka odnosi se na novu dinamiku proširenja.
Četiri zemlje — Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija — dobile su neku vrstu mape puta ka članstvu, sa naznačenim vremenskim okvirima.
Posebno je indikativno, ocenjuje Gajić, što se za Crnu Goru već u junu naredne godine očekuje završetak pregovora, odnosno potpisivanje pristupnog ugovora.
„Srbija je, s druge strane, u grupi koja nazaduje i nema realnu perspektivu.
Ali istovremeno, druga poruka gleda u budućnost: ono što dolazi kao šansa sa novom vladom, da se okrene novi list i da se eventualno nadoknadi nešto od ovog nazadovanja.
Gajić ukazuje i na finansijske posledice nazadovanja Srbije u procesu evropskih integracija.
Prema njegovim rečima, Srbija je već trajno izgubila oko 40 miliona evra, jer je rok za ispunjavanje reformskih koraka povezanih sa tim sredstvima istekao 30. juna.
Istovremeno, postoji rizik da do kraja godine izgubi dodatnih 220 miliona evra, budući da pojedini predviđeni reformski koraci nisu sprovedeni u zadatim rokovima.
Međutim, deo sredstava namenjenih za reforme koje jesu ispunjene, ali još nisu isplaćene, mogao bi da bude dostupan Srbiji ukoliko bi se promenio odnos Evropske komisije prema stanju demokratije i vladavine prava u zemlji.
„To je nešto što bi u kratkom ili srednjem roku moglo da se iskoristi, ako bi se zaista pokazali prvi potezi nove vlade koji idu u pravcu uspostavljanja vladavine prava i funkcionisanja demokratskih institucija“, kaže Gajić.
Kako dodaje, iz komentara evropskih zvaničnika može se zaključiti da Evropska komisija upravo na tim pitanjima želi da gradi zajednički teren saradnje sa novom vladom.
