Sve vesti
Foto iz članka: TanjugEvropska centralna banka: Firme u evrozoni se žale na skuplje kredite i pad profita
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Banke u evrozoni dodatno su pooštrile kreditne standarde za privredu i potrošačke kredite u trećem kvartalu 2026, dok je potražnja za kreditima opala u svim segmentima, prvenstveno zbog viših kamatnih stopa, pokazala je oktobarska anketa Evropske centralne banke (ECB) o bankarskom kreditiranju ( BLS). Prema rezultatima te ankete, neto procenat banaka koje su pooštrile standarde za kredite preduzećima iznosio je devet odsto, dok je kod potrošačkih i ostalih kredita domaćinstvima dostigao 14 odsto.
Standardi za stambene kredite ostali su nepromenjeni. Pooštravanje uslova kreditiranja privrede premašilo je očekivanja banaka iz prethodne ankete, kada je pet odsto banaka predviđalo takav ishod, a kao glavni razlozi navedeni su veća percepcija rizika i smanjena tolerancija banaka na rizik, ali i dodatni pritisak geopolitičke nesigurnosti i kretanja u energetskom sektoru.
Anketa je pokazala i da banke očekuju da će se u četvrtom kvartalu kreditni standardi dodatno pooštriti za preduzeća, kao i za stambene i potrošačke kredite. U trećem kvartalu ove godine, banke u zoni evra prijavile su i da je potražnja za kreditima preduzećima zabeležila neto pad od šest odsto, suprotno očekivanom rastu od četiri odsto iz prethodnog kruga ankete.
Pored viših kamatnih stopa, na slabiju tražnju uticali su smanjena potreba malih i srednjih preduzeća za finansiranjem osnovnih investicija, korišćenje alternativnih izvora finansiranja i neizvesnost u vezi sa geopolitičkim i energetskim kretanjima. Najizraženiji pad zabeležen je kod stambenih kredita, čija je potražnja opala za neto 27 odsto, u poređenju sa padom od 15 odsto u drugom kvartalu.
Ceo uporedni tekst17 rečenica u više medija, 18 samo u jednom
Tekst iz 4 članka. 24 rečenice prenose svi, u 2 se razlikuju.
Pogoršan je pristup maloprodajnim izvorima finansiranja, kao i tržištu novca, dok je pristup sekuritizaciji ostao stabilan
Banke očekuju da će i u četvrtom kvartalu standardi kreditiranja biti stroži, a potražnja za stambenim i potrošačkim kreditima dodatno opasti
ECB: Banke u evrozoni dodatno pooštrile kreditne uslove, pala potražnja za kreditima
Novčanice evra i bankarske kartice, ilustracija, foto: Vardan Papikyan/Unsplash
Banke u evrozoni dodatno su pooštrile kreditne standarde za privredu i potrošačke kredite u trećem kvartalu 2026, dok je potražnja za kreditima opala u svim segmentima, prvenstveno zbog viših kamatnih stopa, pokazala je oktobarska anketa Evropske centralne banke (ECB) o bankarskom kreditiranju ( BLS).
Prema rezultatima te ankete, neto procenat banaka koje su pooštrile standarde za kredite preduzećima iznosio je devet odsto, dok je kod potrošačkih i ostalih kredita domaćinstvima dostigao 14 odsto.
Standardi za stambene kredite ostali su nepromenjeni.
Pooštravanje uslova kreditiranja privrede premašilo je očekivanja banaka iz prethodne ankete, kada je pet odsto banaka predviđalo takav ishod, a kao glavni razlozi navedeni su veća percepcija rizika i smanjena tolerancija banaka na rizik, ali i dodatni pritisak geopolitičke nesigurnosti i kretanja u energetskom sektoru.
Anketa je pokazala i da banke očekuju da će se u četvrtom kvartalu kreditni standardi dodatno pooštriti za preduzeća, kao i za stambene i potrošačke kredite.
U trećem kvartalu ove godine, banke u zoni evra prijavile su i da je potražnja za kreditima preduzećima zabeležila neto pad od šest odsto, suprotno očekivanom rastu od četiri odsto iz prethodnog kruga ankete.
Pored viših kamatnih stopa, na slabiju tražnju uticali su smanjena potreba malih i srednjih preduzeća za finansiranjem osnovnih investicija, korišćenje alternativnih izvora finansiranja i neizvesnost u vezi sa geopolitičkim i energetskim kretanjima.
Najizraženiji pad zabeležen je kod stambenih kredita, čija je potražnja opala za neto 27 odsto, u poređenju sa padom od 15 odsto u drugom kvartalu.
Taj rezultat bio je znatno lošiji od očekivanja banaka, koje su u prethodnoj anketi predviđale pad od 12 odsto.
Potražnja za potrošačkim i ostalim kreditima domaćinstvima smanjena je za neto dva odsto, uglavnom zbog viših kamatnih stopa, nižeg poverenja potrošača i uzdržanije potrošnje na trajna dobra.
Za poslednji kvartal ove godine banke očekuju dalji pad potražnje za stambenim kreditima za 36 odsto, kao i za potrošačkim kreditima od 14 odsto., dok istovremeno očekuju da će potražnja za kreditima preduzećima ostati uglavnom nepromenjena od minus jedan odsto.
ECB je navela da su banke takođe prijavile povećanje udela odbijenih zahteva za kredite kod svih grupa klijenata, pri čemu je rast bio najizraženiji kod potrošačkih kredita.
U četvrtom kvartalu 2026. banke u zoni evra očekuju da će kvalitet kredita imati dodatni uticaj na pooštravanjw njihovih kreditnih standarda za kredite preduzećima i za potrošačke kredite.
Uprkos slabljenju ukupne kreditne aktivnosti, banke očekuju postepen, ali kontinuiran rast potražnje za finansiranjem digitalne infrastrukture za veštačku inteligenciju (AI), naročito centara za obradu podataka.
Prema rezultatima ankete, kreditiranje povezano sa AI verovatnoće će biti usmereno na pružaoce infrastrukturnih usluga, a ne na programe softvera ili kompanije koje primenjuju ove tehnologije.
Banke se i dalje prilagođavaju rastućoj upotrebi veštačke inteligencije i većinom još nisu uvele posebne kvantitativne kriterijume za procenu kreditiranja povezanog sa AI.
Pojedine banke, međutim, sve više uzimaju u obzir usvajanje tih tehnologija i prateće rizike prilikom kvalitativne procene dužnika, uz posebno pojačan nadzor nad IT kompanijama.
Anketa je pokazala i pogoršanje pristupa bankama maloprodajnim izvorima finansiranja, dužničkim hartijama od vrednosti i tržištu novca tokom trećeg kvartala, dok je pristup sekuritizaciji ostao uglavnom nepromenjen.
Pogoršanje pristupa maloprodajnom finansiranju bilo je najveće od početka praćenja ovog pokazatelja 2011. godine i blago više od predhodnog vrhunca u trećem kvartalu 2023.
Smanjenje portfolija monetarne politike ECB u prethodnih 12 meseci imalo je blago negativan uticaj na uslove tržišnog finansiranja i likvidnost banaka u zoni evra, ali je doprinelo povećanju njihovih ulaganja u državne obveznice zemalja evrozone.
Uticaj na profitabilnost banaka, kako je navedeno u saopštenju, ocenjen je kao blago pozitivan, zahvaljujući većim neto prihodima od kamata, koji su delimično umanjeni manjim kapitalnim gubicima.
Banke su navele i da su pokazatelji kvaliteta kredita, uključujući problematične i nenaplative zajmove, doprineli pooštravanju kreditnih standarda u trećem kvartalu i da očekuju da će taj faktor dodatno uticati na kreditiranje preduzeća i potrošača u poslednjem kvartalu.
Oktobarska anketa obuhvatila je 159 banaka u evrozoni, uz stopu odgovora od 100 odsto.
Još 15 rečenica, samo Tanjug
Evropska centralna banka: Firme u evrozoni se žale na skuplje kredite i pad profita
FRANKFURT - Kompanije u evrozoni suočile su se sa daljim rastom kamatnih stopa na bankarske kredite i pogoršanjem uslova finansiranja u trećem kvartalu 2026, a mnoge od njih prijavljuju pad profita, pokazuje danas objavljeno kvartalno istraživanje Evropske centralne banke o pristupu preduzeća finansijama (SAFE).
Firme koje su prijavile poskupljenje kredita znatno su brojnije od onih koje su prijavile pojeftinjenje, a to se naročito odnosi na velike kompanije, napominje se u izveštaju.
Neto 46 odsto firmi prijavilo je dalji rast kamata na bankarske kredite, u odnosu na 42 odsto u prethodnom kvartalu.
Neto procenat je razlika između udela firmi koje su prijavile rast i udela onih koje su prijavile pad.
Banke su povećale i naknade i provizije, a češće traže i garancije, na primer imovinu kao obezbeđenje za pozajmicu.
Istovremeno, banke daju manje kredita nego ranije, a firme očekuju da će u naredna tri meseca biti još teže doći do spoljnog finansiranja, pre svega zbog loših ekonomskih izgleda.
Pored toga, sve veći broj kompanija prijavio je pad profita.
U trećem kvartalu neto 21 odsto preduzeća navelo je da im je profit smanjen, u odnosu na 16 odsto u prethodnom kvartalu.
Prihodi su nastavili da rastu kod velikih kompanija, dok su kod malih i srednjih preduzeća uglavnom stagnirali.
Među najvećim problemima u poslovanju izdvojeni su visoki troškovi proizvodnje i rada, kao i nedostatak kvalifikovanih radnika.
Kompanije očekuju i rast prodajnih cena, što ukazuje na to da bi pritisci na inflaciju mogli da se nastave.
Istraživanje je sprovedeno od 26. avgusta do 2. oktobra 2026.
Uzorak je obuhvatio 12.822 preduzeća u evrozoni, od kojih 11.917 ima manje od 250 zaposlenih.
Oko polovine firmi pitano je o promenama u periodu od jula do septembra 2026, a ostale o promenama od aprila do septembra 2026.
Sprovedena je od 21. septembra do 6. oktobra 2026.
