Evakuacija stanovnika ukrajinskog grada koji su jeli korov da bi preživeli

Hronologija

1. 28. okt
   Južne vesti (otvara se u novom prozoru)

   Kako je glasala Srbija: SNS pobedio u samo tri grada, i u zatvorima

   Srpska napredna stranka (SNS), koja je vladala Srbijom od 2012. godine, na parlamentarnim izborima 25. oktobra, pobedila je u samo tri grada, pokazuju rezultati. Studentska lista, nastala iz studentskog pokreta i bunta… Ceo tekst

   Srpska napredna stranka (SNS), koja je vladala Srbijom od 2012. godine, na parlamentarnim izborima 25. oktobra, pobedila je u samo tri grada, pokazuju rezultati.

   Studentska lista, nastala iz studentskog pokreta i bunta protiv vlasti zbog novosadske tragedije novembra 2024, osvojila je 2,3 miliona glasova, a SNS oko 1,7 miliona, što je razlika od oko 600.000 u korist pobednika.

   Za ovakav rezultat ključne su, čini se, bili rekordna izlaznost (blizu 70 odsto) i referendumska atmosfera.

   Ipak, analiza podataka Republičke izborne komisije (RIK) ukazuje da Srpska napredna stranka nije izgubila veliki deo birača u odnosu na ranije izborne cikluse.

   Ali, lista oko SNS-a „Ujedinjena Srbija“, čiji je glavni motor bio doskorašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, imala je manje glasova od Studentske liste u gotovo svim gradovima u Srbiji.

   Izuzetak su Leskovac, Prokuplje i Vranje, tri grada na jugu Srbije.

   Naprednjake su većinski podržali birači sa Kosova, koji su glasali u Rači – dobili su oko 25.660 glasova, dok je Studentsku listu podržalo oko 7.300 ljudi, prema podacima RIK-a.

   Prema nepotpunim podacima RIK-a o glasanju državljana Srbije u inostranstvu, Studentska lista je osvojila više od 38.000 glasova, a SNS oko 17.000.

   U gotovo svim regionima, Studentska lista je pobedila SNS.

   U Vojvodini, osvojili su 593.163 glasa, a koalicija oko SNS-a 449.540 glasova, podaci su RIK-a.

   Savez vojvođanskih Mađara (SVM) osvojio je nešto više od 34.000 glasova.

   U Šumadiji, centralnom delu zemlje, i zapadnoj Srbiji, Studentska lista dobila je 586.665 glasova, a lista oko SNS-a 461.639 glasova, prema RIK-u.

   U južnoj i istočnoj Srbiji, lista oko SNS-a je ostvarila bolji rezultat.

   Dobili su 408.289 glasova, a lista ‘Studenti pobeđuju’ 396.037 glasova, podaci su RIK-a.

   U opštinama je bilo nešto drugačije.

   SNS je imao više glasova u 96, a Studentska lista u 71 opštini širom Srbije.

   Ipak, razlika u većim gradovima bila je tolika da naprednjacima to nije bilo dovoljno.

   Većina opština gde je SNS dobio više glasova je na jugu Srbije, što je trend koji je bio prisutan i ranije.

   Samo u Beogradu, razlika je bila veća od 300.000 glasova u korist Studentske liste, prema podacima RIK-a.

   Međutim, SNS, zajedno sa koalicionim partnerima, i dalje ima vlast i gradonačelnike u najvećim gradovima: Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

   Posle parlamentarnih izbora, pojedine opozicione odborničke grupe zatražile su ostavke gradonačelnika Niša i Kragujevca.

   U skoro svim opštinama u Srbiji, kojih ima 145, SNS drži vlast, samostalno ili u koaliciji sa drugim partnerima, uglavnom sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS).

   SNS nije na vlasti samo u niškoj opštini Medijani, kao i u Preševu, opštini sa većinskim albanskim stanovništvom koju vodi Partija za demokratsko delovanje (PDD) Šaipa Kamberija.

   U Bujanovcu, drugoj opštini sa većinskim albanskim stanovništvom, na vlasti je koalicija albanskog Fronta za promene u saradnji sa SNS i još nekim manjim strankama.

   Glasalo se i u zatvorima, gde je lista okupljena oko Srpske napredne stranke imala oko 65 odsto glasova.

   Na svim parlamentarnim izborima od 2014. godine, SNS je dobijao najviše glasova među zatvorenicima, pokazala je ranija BBC analiza.

   U budućem sazivu Skupštine Srbije, Studentska lista imaće apsolutnu većinu sa 140 poslanika od ukupno 250, prema preliminarnim rezultatima RIK-a.

   SNS prelazi u opoziciju i imaće 104 mandata, što je 25 manje nego posle izbora 2023. godine.

   Mandate će imati i četiri manjinske partije.

   Na izborima u decembru 2023, SNS je osvojila 46,75 odsto, odnosno 1.783.701 glas i sa koalicionim partnerima imala je apsolutnu većinu u skupštinu sa 129 mandata.

   Prema nepotpunim rezultatima RIK-a, SNS je na izborima 25. oktobra 2026. osvojila 1.712.677 glasova.

   Izborna lista opozicione koalicije „Srbija protiv nasilja“ osvojila je tada 23,66 odsto glasova (902.450) i imali su 65 mandata.

   Na izborima pre tri godine, Socijalistička partija Srbije, verni partner SNS-a, osvojila je 249.916 glasova, odnosno 6,55 odsto ili 18 mandata.

   Ali, socijalisti su sada osvojili manje od 100.000 glasova i neće ući u skupštinu, prvi put od osnivanja 1990-ih.

   BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

   Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

2. 09:22
   BBC na srpskom (otvara se u novom prozoru) najraniji u katalogu

   Kako je glasala Srbija: SNS pobedio u samo tri grada - i u zatvorima - BBC News na srpskom

   Kako je glasala Srbija: SNS pobedio u samo tri grada - i u zatvorima - Autor, Teodora Ćurčić - Funkcija, BBC News na srpskom - Objavljeno - Vreme čitanja: 4 min Srpska napredna stranka (SNS), koja je vladala Srbijom od… Ceo tekst

   Kako je glasala Srbija: SNS pobedio u samo tri grada - i u zatvorima

   - Autor, Teodora Ćurčić

   - Funkcija, BBC News na srpskom

   - Objavljeno

   - Vreme čitanja: 4 min

   Srpska napredna stranka (SNS), koja je vladala Srbijom od 2012. godine, na parlamentarnim izborima 25. oktobra, pobedila je u samo tri grada, pokazuju rezultati.

   Studentska lista, nastala iz studentskog pokreta i bunta protiv vlasti zbog novosadske tragedije novembra 2024, osvojila je 2,3 miliona glasova, a SNS oko 1,7 miliona, što je razlika od oko 600.000 u korist pobednika.

   Za ovakav rezultat ključne su, čini se, bili rekordna izlaznost (blizu 70 odsto) i referendumska atmosfera.

   Ipak, analiza podataka Republičke izborne komisije (RIK) ukazuje da Srpska napredna stranka nije izgubila veliki deo birača u odnosu na ranije izborne cikluse.

   Ali, lista oko SNS-a „Ujedinjena Srbija", čiji je glavni motor bio doskorašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, imala je manje glasova od Studentske liste u gotovo svim gradovima u Srbiji.

   Izuzetak su Leskovac, Prokuplje i Vranje, tri grada na jugu Srbije.

   Naprednjake su većinski podržali birači sa Kosova, koji su glasali između ostalog i u Rači - dobili su oko 25.660 glasova, dok je Studentsku listu podržalo oko 7.300 ljudi, prema podacima RIK-a.

   Prema nepotpunim podacima RIK-a o glasanju državljana Srbije u inostranstvu, Studentska lista je osvojila više od 38.000 glasova, a SNS oko 17.000.

   Kako se glasalo u regionima?

   U gotovo svim regionima, Studentska lista je pobedila SNS.

   Savez vojvođanskih Mađara (SVM) osvojio je nešto više od 34.000 glasova.

   U Šumadiji, centralnom delu zemlje, i zapadnoj Srbiji, Studentska lista dobila je 586.665 glasova, a lista oko SNS-a 461.639 glasova, prema RIK-u.

   U južnoj i istočnoj Srbiji, lista oko SNS-a je ostvarila bolji rezultat.

   Kako se glasalo u opštinama u Srbiji?

   U opštinama je bilo nešto drugačije.

   SNS je imao više glasova u 96, a Studentska lista u 71 opštini širom Srbije.

   Ipak, razlika u većim gradovima bila je tolika da naprednjacima to nije bilo dovoljno.

   Većina opština gde je SNS dobio više glasova je na jugu Srbije, što je trend koji je bio prisutan i ranije.

   Samo u Beogradu, razlika je bila veća od 300.000 glasova u korist Studentske liste, prema podacima RIK-a.

   Međutim, SNS, zajedno sa koalicionim partnerima, i dalje ima vlast i gradonačelnike u najvećim gradovima: Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

   Posle parlamentarnih izbora, pojedine opozicione odborničke grupe zatražile su ostavke gradonačelnika Niša i Kragujevca.

   U skoro svim opštinama u Srbiji, kojih ima 145, SNS drži vlast, samostalno ili u koaliciji sa drugim partnerima, uglavnom sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS).

   SNS nije na vlasti samo u niškoj opštini Medijani, kao i u Preševu, opštini sa većinskim albanskim stanovništvom koju vodi Partija za demokratsko delovanje (PDD) Šaipa Kamberija.

   U Bujanovcu, drugoj opštini sa većinskim albanskim stanovništvom, na vlasti je koalicija albanskog Fronta za promene u saradnji sa SNS i još nekim manjim strankama.

   Glasalo se i u zatvorima, gde je lista okupljena oko Srpske napredne stranke imala oko 65 odsto glasova.

   Na svim parlamentarnim izborima od 2014. godine, SNS je dobijao najviše glasova među zatvorenicima, pokazala je ranija BBC analiza.

   U budućem sazivu Skupštine Srbije, Studentska lista imaće apsolutnu većinu sa 140 poslanika od ukupno 250, prema preliminarnim rezultatima RIK-a.

   Mandate će imati i četiri manjinske partije.

   Na izborima u decembru 2023, SNS je osvojila 46,75 odsto, odnosno 1.783.701 glas i sa koalicionim partnerima imala je apsolutnu većinu u skupštinu sa 129 mandata.

   Prema nepotpunim rezultatima RIK-a, SNS je na izborima 25. oktobra 2026. osvojila 1.712.677 glasova.

   Izborna lista opozicione koalicije „Srbija protiv nasilja" osvojila je tada 23,66 odsto glasova (902.450) i imali su 65 mandata.

   Na izborima pre tri godine, Socijalistička partija Srbije, verni partner SNS-a, osvojila je 249.916 glasova, odnosno 6,55 odsto ili 18 mandata.

   Ali, socijalisti su sada osvojili manje od 100.000 glasova i neće ući u skupštinu, prvi put od osnivanja 1990-ih.

3. 30. okt
   RTCG (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 2 dana posle prvog

   Evakuacija stanovnika ukrajinskog grada koji su jeli korov da bi preživeli

   - Hronika - Kolumne - Radio - Izdvajamo - Emisije - Dokumentarni program - Pop top - Europuls - Zrno po zrno - Radio ordinacija - Kulturna panorama - Zelena priča - Epoleta - +382 - Spona - Svijet jednakih šansi -… Ceo tekst

   - Hronika

   - Kolumne

   -

   Radio

   - Izdvajamo

   -

   Emisije

   - Dokumentarni program

   - Pop top

   - Europuls

   - Zrno po zrno

   - Radio ordinacija

   - Kulturna panorama

   - Zelena priča

   - Epoleta

   - +382

   - Spona

   - Svijet jednakih šansi

   - Matica

   - Život po mjeri čovjeka

   - Link

   - Izokrenuti svijet

   - Koracima mladih

   - Moja profesija je...

   - Sportski program

   - Kulturno-umjetnički program

   - Muzički program

   - Koracima prošlosti

   - Naučno-obrazovni program

   - Programska šema

   - Trofej Radija Crne Gore

   - Frekvencije

   - Radio drama

   30. 10. 2026. 12:22 >> 23:50

   Evakuacija stanovnika ukrajinskog grada koji su jeli korov da bi preživeli

   Evakuacija preostalih stanovnika razorenog grada Oleškog. Neki su ipak odlučili da ostanu. Pročitajte BBC reportažu o ovom gradu na jugu Ukrajine i svedočenja stanovnika.

   Došao je kraj mukama preostalim stanovnicima Oleškog, grada na jugu Ukrajine, koji je od početka rusko-ukrajinskog rata u sendviču dve strane.

   Posle dogovora o privremenoj obustavi vatre, koju je, kako su tvrdili iz Bele kuće, izdejstvovala Melanija Tramp, supruga američkog predsednika Donalda Trampa, u Oleškom je započeta evakuacija stanovnika - onih koji žele da napuste opustošeni i gotovo razrušeni grad.

   Saznaje se da je nekoliko stotina ljudi, od nekoliko hiljada koliko ih je ostalo u Oleškom, odlučilo da ne odlazi, uprkos široko rasprostranjenom razaranju i nedostatku gasa, struje i tekuće vode.

   „Svima koji žele da napuste Oleški biće data prilika da to učine bezbedno“, rekao je novinarima ukrajinski ombudsman za ljudska prava Dmitro Lubinec.

   „Istovremeno, oni koji odluče da ostanu moći će da ostanu i dobiće svu potrebnu humanitarnu pomoć.“

   Ukrajinska teritorija je pet kilometara od Oleškog, ali evakuisani moraju da putuju preko teritorije pod kontrolom Rusije, a zatim da se prebace u južni ruski grad Anapa.

   Ukrcaće se u avion ruske vlade za Gomel u Belorusiji, a zatim će se voziti preko granice u ukrajinsku Černigovsku oblast.

   Neki će, veruje se, odlučiti da ostanu u oblastima pod kontrolom Rusije.

   Prekid vatre trebalo bi da važi do isteka nedeljnog dana, 1. novembra.

   To su prvi dani dana mira u Hersonskoj oblasti od početka invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

   U prvim danima od početka invazije na Ukrajinu februara 2022. godine, ruska vojska je zauzela Oleški, a preostali stanovnici ostali su zarobljeni između ukrajinskih položaja i ruskih snaga sa obe strane reke Dnjepar.

   U Oleškom je pre rata živelo 24.000 ljudi, a tokom prvih dana invazije, koja je počela u februaru 2022. godine, zauzele su ga ruske snage.

   Pre ove humanitarne akcije, ukrajinske vlasti su procenile da je u gradu i okolini ostalo oko 6.000 ljudi, među kojima 200 dece.

   Nijedna prodavnica nije otvorena, a u gradu već tri godine nema struje, gasa i vode.

   BBC je nedavno objavio reportažu o preostalim stanovnicima ovog grada koji su rekli da su počeli da jedu korov kako bi preživeli.

   Prethodnih dana, preostalim izgladnelim i izmučenim stanovnicima Oleškog dostavljena je humanitarna pomoć.

   Lubinec i njegova ruska koleginica Jana Lantratova zajedno su 30. oktobra bili u Oleškom.

   Lantratova je objavila video na društvenim mrežama iz grada, rekavši da je ljudima data prilika da naprave dve grupe u zavisnosti od toga da li žele da budu odvedeni na teritoriju pod kontrolom Rusije ili u Ukrajinu.

   Na snimcima koje je objavio na nalozima na društvenim mrežama, vidi se kako Lubinac razgovara sa uplakanim meštanima.

   „Problem je što mnogo ljudi ostaje“, čuje se kako kaže.

   „Rečeno mi je da je to njihov izbor, učinićemo sve što je moguće da im dostavimo humanitarnu pomoć.“

   Dan ranije, Rusija je saopštila da je pripremila „desetine tona“ pomoći za stanovnike koji ne žele da odu, između ostalog hranu, lekove, higijenske proizvode i gorivo za generatore.

   Jedna stanovnica Oleškog rekla je za BBC da je odlučila da ne ode jer joj „nisu dozvolili da povede i njene životinje“.

   Olena, koja sada živi u Kijevu, rekla je da su njena baka i šira porodica odlučili da ostanu u Oleškom.

   „Stariji ljudi ne žele da odu“, rekla je za BBC.

   „Jedva sam uspela da ubedim oca - i to samo zato što sam upravo dobila bebu, koju on inače nikada ne bi video.“

   Sestra njene babe je poginula u Oleškom prošle zime.

   „Izgubila je obe noge nakon što je nazaila minu koja je bila prekrivena snegom... Ljudi su je odvezli u bolnicu u baštenskim kolicima“, rekla je Olena.

   „Tako meštani prevoze sve ranjene i mrtve ljude u Oleškom do bolnice i bolničke mrtvačnice: u baštenskim kolicima.“

   Pogledajte nekoliko fotografija Oleškog i okoline

   Ukrajina je pokušala da isporuči zalihe preostalim stanovnicima Oleškog, ali nije imala uspeha poslednjih meseci.

   Smatra se previše opasnim rizikovati izlazak iz grada peške miniranim putevima.

   Kremlj je u septembru priznao da se Oleški suočava sa „kritičnom situacijom“ i „problemima sa snabdevanjem hranom i lekovima“, ali je dodao da „ruska vojska radi na njihovom rešavanju“.

   Za stanje su okrivili Kijev.

   Oleški je jedno od brojnih naselja u kojima su hiljade ljudi izgubile domove zbog masovnih poplava izazvanih urušavanjem brane Nova Hakovka 2023. godine.

   Ukrajina i Rusija su se međusobno optuživale za dizanje brane u vazduh.

   Herson je jedna od četiri ukrajinske oblasti koje je ruski predsednik Vladimir Putin septembra 2022. proglasio ruskim teritorijama, iako u nekim od njih ruske i proruske snage imaju tek delimičnu kontrolu.

   - Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog

   - Probijanje ukrajinske brane Nova Kahovka ugrožava životnu sredinu i snabdevanje hranom

   - „Katastrofa, voda je sve odnela": Život u ukrajinskom gradu opustošenom posle probijanja brane

   Neki od preostalih stanovnika Oleškog, podelili su ranije za BBC potresne priče kako preživljavaju u gradu koji je stalno granatiran i odsečen od hrane i vode.

   Rekli su da deca koja su ostala u širem Oleškom neuhranjena, da nema zdravstvenih usliga i da nemaju gde da uče.

   Mnogi su rekli za BBC da je samo jedna bolnica delimično operativna i da je otvorena samo nekoliko dana u nedelji za obavljanje hitnih intervencija.

   Lokalno stanovništvo živi pod „potpunom blokadom“ ruskih snaga, rekao je ranije Andrej Sibiha, ukrajinski ministar spoljnih poslova.

   Uloga Melanije Tramp u rusko-ukrajinskom ratu

   Iako se Melanija Tramp samo povremeno pojavljuje na događajima u Beloj kući, ona se uključila u rešavanje humanitarnih pitanja nastalih zbog rusko-ukrajinskog rata.

   „Bez moje intervencije, mogućnost dopremanja humanitarne pomoći u grad i evakuacija starijih ljudi bila bi nemoguća“, objavila je Melanija Tramp kada je postignuto primirje o Oleškom.

   U avgustu 2025. godine, Melanija Tramp je napisala pismo Putinu, rekavši mu da je „vreme da se zaštite deca i buduće generacije širom sveta“.

   Iako nije direktno pomenula Ukrajinu, samo nekoliko dana kasnije, Zelenski je u Beloj kući predao pismo njegove supruge Olene, zahvaljujući joj na naporima u vezi sa zaštitom dece.

   U retkom javnom pojavljivanju u oktobru iste godine, prva dama SAD je rekla da joj je Putin direktno odgovorio pisanim putem i da njeni predstavnici rade sa timom ruskog predsednika na repatrijaciji ukrajinske dece iz Rusije i obrnuto.

   Navodno je od 2025. godine vraćeno oko 34 dece, među kojima petoro u julu ove godine.

   Prema rečima Donalda Trampa, njegova supruga je privatno izrazila sumnjičavost prema Putinu i njegovoj želji da postigne mir.

   „Dođem kući i kažem joj: 'Danas sam baš imao dobar razgovor sa Putinom. Mislim da završavamo (rat)'.

   „Na to bi mi ona rekla: 'Stvarno? Upravo je pogođena još jedna zgrada u Kijevu'", rekao je Tramp.

   BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

   Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

   - Stanovnici ukrajinskog grada pod ruskom kontrolom jedu korov, mrtvi leže po ulicama

   - Putinov novi plan da život u ukrajinskim gradovima postane nepodnošljiv

   - Melanija Tramp: Neobična, tradicionalna prva dama

   - Rusija pristaje na pregovore sa Ukrajinom, ali smatra da nema o mnogo čemu da razgovara: BBC urednik

   - Tramp za BBC: Razočaran sam, ali nisam završio sa Putinom

   - Koji su Putinovi zahtevi za mir i šta od njega očekuje Tramp

4. 12:43
   Danas (otvara se u novom prozoru)

   ‘Problem Srbije je što nije imala 4. oktobar’: Ivan Marović, bivši lider Otpora, za BBC

   „Gotov je, gotov je“, orilo se beogradskim ulicama u noći parlamentarnih izbora u Srbiji na kojima je trijumfovala Studentska lista nad Srpskom naprednom strankom (SNS). Posle više od četvrt veka ovaj slogan kod mnogih… Ceo tekst

   „Gotov je, gotov je“, orilo se beogradskim ulicama u noći parlamentarnih izbora u Srbiji na kojima je trijumfovala Studentska lista nad Srpskom naprednom strankom (SNS).

   Posle više od četvrt veka ovaj slogan kod mnogih je oživeo sećanja na jesen 2000. kada je, posle izborne pobede ujedinjene, programski šarenolike opozicije (Demokratske opozicije Srbije) i demonstracija, sa vlasti svrgnut Slobodan Milošević, autoritarni predsednik Savezne Republike Jugoslavije, kojem je kasnije suđeno za ratne zločine pred tribunalom u Hagu.

   Iza slogana koji ponovo odzvanja stajao je Otpor, nestranački pokret koji je činio jednu od okosnica borbe protiv Miloševića.

   Novo vreme donelo je i nove aktere, ali čini se da sličnosti i jake paralele postoje – studentski pokret, nastao iz dvogodišnjih antikorupcijskih protesta, postao je glavni rival Aleksandru Vučiću, bivšem predsedniku i njegovoj SNS.

   „Ovo je eksperiment vredan proučavanja, treba da gledamo šta će studentski pokret sada da radi“, kaže Ivan Marović, jedan od lidera i stratega Otpora, za BBC na srpskom.

   Studentska lista je osvojila oko 2,3 miliona glasova, oko 600.000 više od SNS-a, a pored ove dve organizacije u skupštini će se naći još samo stranke nacionalnih manjina.

   „Srbija je sada dobila drugu šansu“, tvrdi Marović, danas predsednik Međunarodnog centra za nenasilne konflikte iz Vašingtona.

   Naprednjaci odlaze u opoziciju posle 14 godina skoro pa apsolutne vlasti, u kojoj je Vučić donosio sve ključne odluke.

   Došli su ljudima na kućni prag

   Pokret Otpor je krajem 20. i početkom 21. veka bio prepoznatljiv po simbolu pesnice i kampanji u kojoj su obilazili Srbiju uzduž i popreko.

   „Razlika između Otpora i Studentske liste je što mi tada nismo izlazili na izbore, već smo radili na povećanju izlaznosti, a sadašnji studenti jesu i jedno i drugo“, kaže Marović.

   Koliko je ova kampanja bila uspešna govori podatak o izlaznosti od 69 odsto, dok je 2000. na glasanje izašlo 71,5 odsto glasača.

   „Video sam u ovoj kampanji da su ljudi prevrtali očima što se igra kolo i kritike da nemaju baš mnogo političkih elemenata, ali to jeste bila borba za podizanje izlaznosti“, primećuje Marović.

   Lista oko SNS-a „Ujedinjena Srbija“, čiji je glavni motor bio Aleksandar Vučić, imala je manje glasova od Studentske liste u gotovo svim gradovima u Srbiji.

   Kampanja na društvenim mrežama imala je veoma važnu ulogu jer je ovo digitalno doba, ali ključ dobrog rezultata Studenske liste je što su bili fizički prisutni širom zemlje, smatra Marović.

   „Stigli su od vrata do vrata, marširali po Srbiji, nisu se sa visine obraćali ljudima.

   „Ne bi imali ovakvu izlaznost da se nisu ljudima bukvalno pojavili na kućnom pragu“, dodaje.

   Protesti mladih u Srbiji deo su šireg talasa bunta Generacije Z – u Evropi, Južnoj Americi i Aziji.

   Ali nije bilo mnogo slučajeva da su direktno doveli do promene vlasti.

   „Najskoriji najsličniji slučaj je u Nepalu. I tamo su mladi pobedili i vlast i opoziciju, najviše govoreći o korupciji“, podseća Marović.

   Studentski protesti u Srbiji počeli su kao reakcija na tragediju u Novom Sadu 1. novembra 2024, kada je u padu nadstrešnice na železničkoj stanici poginulo 16 ljudi.

   Do sada niko nije osuđen, a pokrenuto je nekoliko krivičnih postupaka pred različitim tužilaštvima.

   Moć olovke i glasačkog listića

   Pored slogana, i scene slavlja na ulicama 25. oktobra uveče podsetile su na 5. oktobar 2000.

   Kao što su tada demonstranti iznosili fotelje iz tadašnje Savezne skuštine, tako su i 26 godina kasnije protivnici vlasti nosili stolice kao suvenire iz šatorskog naselja koje su pristalice SNS podigle blizu Predsedništva Srbije u centru Beograda.

   „Mi smo imali nedemokratski režim koji smo oborili 5. oktobra, a vratio se u drugom obliku 2012″, kaže Marović.

   Upravo je SNS, predvođena Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem, nekadašnjim funkcionerima Srpske radikalne stranke (SRS), došla na vlast smenivši Demokratsku stranku (DS).

   „Važno je da je 25. oktobra vlast promenjena olovkom i glasačkim listićem“, govori on.

   I ovaj i prethodni izborni procesi u Srbiji obeležile su optužbe opozicije i posmatračkih misija o brojnim nepravilnostima pre i za vreme glasanja.

   „Rešenje za loše izborne uslove je povećana izlaznost kojom se topi svaka prednost koju vlast može da ima i studentski pokret je to rešio na ovom glasanju“, dodaje.

   Zašto je važan 4. oktobar

   Studentska lista je odnela pobedu na izborima, ali bi u skladu sa zakonom do formalnog i suštinskog preuzimanja vlasti i izbora nove vlade moglo da protekne nekoliko meseci.

   Kada je svrgnut Milošević 5. oktobra 2000, tadašnji DOS je tek u decembru preuzeo vlast na svim nivoima, a prema mišljenju mnogih pristalica ove koalicije, ta dva meseca su bačena u vodu i propuštena je prilika da odmah počne borba protiv korupcije i demontaža starog sistema.

   Često se kasnije moglo čuti da Srbija „nikada nije dočekala 6. oktobar“.

   „Naš je problem što nije bilo 4. oktobra.

   „To je dan kad sednemo i kažemo – ovo je plan šta ćemo da uradimo u sledećih godinu ili dve, razmontiramo bezbednosne službe, kriminalni i finansijske milje i držimo se zajedno dok to ne ispunimo“, smatra Marović.

   Točak istorije veoma brzo je pregazio početno jedinstvo DOS-a.

   Prvi raskol Zorana Đindića, lidera DS i premijera, i Vojislava Koštunice, predsednika DSS-a i SRJ, nastao je već krajem 2000. i vremenom se jaz oko brzine i načina promena samo produbljivao.

   Pogledajte video o 5. oktobru 2000.

   Studentski pokret i Studentska lista i dalje zajednički istupaju, držeći se prethodno zacrtanih ciljeva, ali uglavnom kroz neformalne zahteve od nadležnih u medijima, policiji, pravosuđu i javnim ustanovama da podnesu ostavke.

   Iako je deo njihovog programa sprovođenje ne samo krivičnih postupaka, već i lustracije, Marović kaže da „ne veruje da će toga biti, jer kao društvo Srbija nije spremna za to“.

   Izostanak obećane lustracije, iako je punu deceniju postojao zakon koji se nije primenjivao, dugo je bio ozbiljna zamerka novim vlastima posle pada Miloševića.

   Pogledajte video: Šta je lustracija

   Da li bi, onda, istorija mogla da se ponovi?

   Nekoliko stvari je danas drugačije – najpre, postoji to iskustvo iz 2000, a drugo je mnogo skoriji slučaj iz Mađarske, objašnjava Marović.

   U aprilu 2026, na izborima u Mađarskoj premijer Viktor Orban izgubio je vlast posle 16 godina.

   „Bez hvatanja u koštac sa korupcijom, što je u Mađarskoj i u Srbiji bilo centralna tema u kampanji, nema promene sistema“, ističe nekadašnji vođa Otpora.

   Period od 5. oktobra 2000. do decembarskih izbora iste godine obeležen je pobunama u zatvorima, restrikcijama struje, otmicama poznatih poslovnih ljudi.

   „Miloševićev režim napravljen na temeljima komunističkog sistema, bio je mnogo moćniji.

   „Ipak, takav aparat danas više ne postoji“, ocenjuje Marović.

   Ali SNS će u budućem parlamentu biti snažna opozicija sa više od 100 poslanika, a Vučić je dan posle izbora govorio o samoorganizovanju pristalica da bi se od napada branili mediji bliski stranci.

   U parlamentu prvi put od povratka višestranačja, neće biti SPS-a.

   Vučić razume kako funkcioniše ciklus vesti, zato je prvi izašao da prizna poraz, da bi kontrolisao taj narativ, kaže Marović.

   „U narednih nekoliko meseci će se truditi da budu složni i ublaže pad, a onda će posle da gledaju kako da okrenu stvari.

   „A za SPS je ovo blaga kazna za sve što su uradili od zemlje još od 8. sednice Saveza komunista kada je pobedila struja koja je kasnije formirala tu stranku“, zaključuje bivši lider pokreta Otpor.

   Pogledajte: ‘Ponosan sam što ću deci reći – tata je 25. oktobra bio tu’

   BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

   Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

   - Kako je glasala Srbija: SNS pobedio u samo tri grada – i u zatvorima

   - Pobednici izbora koje su podržali studenti traže ostavke svih u Srbiji

   - Kako izgleda novo političko lice Srbije: BBC analiza

   - Poluge vlasti u Srbiji u tehničkom mandatu: Ko može koliko

   - Od 5. do 6. oktobra – koliko se Srbija promenila za 36 sati

   - „Promenili smo vlast, ali nismo sistem“: Sećanje na Peti oktobar

5. 15:04
   021 (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 2 sata 21 min posle prvog

   Prvo obraćanje Amerikanke koja je preživela pogubljenje

   Prvo obraćanje Amerikanke koja je preživela pogubljenje Krista Pajk, američka zatvorenica osuđena na smrt prvi put je javno govorila otkako je preživela pogubljenje smrtonosnim injekcijama u septembru. „Nije bilo… Ceo tekst

   Prvo obraćanje Amerikanke koja je preživela pogubljenje

   Krista Pajk, američka zatvorenica osuđena na smrt prvi put je javno govorila otkako je preživela pogubljenje smrtonosnim injekcijama u septembru.

   „Nije bilo trenutka od te noći kada nisam osećala bol“, napisala je 50-godišnjakinja u saopštenju koje je njen pravni tim objavio na društvenim mrežama 30. oktobra.

   „Telo me boli, sve me boli - ruke, ramena, grlo me boli. I dalje mi je teško da govorim.

   „Bol nije samo fizički, već ga osećam i u umu i u duši.“

   Pajk je otpuštena iz bolnice krajem prošlog meseca pošto je preživela dve smrtonosne doze leka pentobarbital, ali je i dalje u kritičnom stanju.

   Od tada je vraćena u zatvor u kojem je poslednjih 30 godina zbog ubistva Kolin Slemer 1995. godine.

   Smatra se da je Pajk jedina osoba koja je preživela pokušaj pogubljenja smrtonosnom injekcijom.

   Pajk je imala 18 godina kada su ona i njen tadašnji dečko, Tadaril Šip, pretukli, mučili i ubili 19-godišnju Slemer, koju su upoznali u kampu za obuku mladih ljudi sa niskim prihodima.

   Šip je pošteđen smrtne kazne jer nije bio punoletan kada je zločin počinjen.

   On je i dalje u zatvoru.

   Njeni advokati su ranije rekli da je imala i upale pluću posle pokušaja pogubljenja, da je imala značajan otok na rukama i da nije mogla da guta.

   „Oporavljam se i znam da postajem sve jača“, rekla je u pisanoj izjavi.

   „Ali oporavak nije isto što i biti dobro.“

   BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

   Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

   - Ko je Krista Pajk i koji je zločin počinila

   - Krista Pajk: Žena osuđena na smrt preživela dva pokušaja pogubljenja

   - Neuspelo pogubljenje Kriste Pajk: Šta se dogodilo i šta sledi

   - Amerikanka koja je preživela pogubljenje vraćena u zatvor

   - Šta neuspelo pogubljenje žene govori o smrtnim kaznama u Americi

   - 'Intervjuisala sam Kristu Pajk pre 20 godina, sad ne mogu da prestanem da mislim o njoj'

   Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

   Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.