EU: Promena vlasti u Srbiji ne menja obaveze iz procesu normalizacije odnosa s Kosovom

"EU izražava spremnost da sarađuje sa novim rukovodstvom u Beogradu kako bi se obezbedio kontinuitet i održao zamah u procesu"

samo Autonomija

Promena vlasti u Srbiji ne menja obaveze koje ta zemlja ima u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom, poručuje Evropska unija (EU).

U Briselu naglašavaju da bi, u svetlu rezultata izbora u Srbiji, u ovoj fazi bilo preuranjeno spekulisati o mogućim promenama pregovaračke pozicije Srbije ili o njihovim posledicama po dijalog.

EU očekuje da Srbija nastavi da se konstruktivno angažuje, da poštuje postojeće obaveze i da doprinese napretku ka normalizaciji.

"Rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji ne menjaju osnove dijaloga uz posredovanje EU niti obaveze koje su strane preuzele", rekao je portparol EU u izjavi za RSE.

"Dijalog uz posredovanje EU ne zavisi od pojedinačnih političkih lidera.

Sve postojeće obaveze ostaju na snazi, uključujući i one koje proističu iz Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine i Aneksa o njegovoj primeni (Ohridski sporazum)", dodao je.

Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi, koja je ubedljivo pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima održanim u Srbiji 25. oktobra, izjavio je za RSE da je nastavak dijaloga o Kosovu osnovni deo programa Studentske liste.

On je potvrdio da će nova vlast poštovati međunarodno dogovorene obaveze, ali uz ogradu da sve platforme moraju biti u skladu sa Ustavom Srbije, te da sporazumi koje su potpisali prethodni zvaničnici, uključujući Briselski, mogu biti preispitani u pogledu ustavnosti.

Evropska unija je time posredno poručila da nema prostora za preispitivanje već postignutih sporazuma.

Istovremeno, izražava spremnost da sarađuje sa novim rukovodstvom u Beogradu kako bi se obezbedio kontinuitet i održao zamah u procesu.

Dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova počeo je u martu 2011. godine.

Od niza postignutih sporazuma ključni su Briselski sporazum iz aprila 2013, kojim su prvi put utvrđeni principi normalizacije odnosa Beograda i Prištine, uključujući i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, i Sporazum o putu ka normalizaciji, postignut u Briselu u februaru 2023, sa Aneksom o primeni dogovorenim u Ohridu u martu iste godine.

Njime su predviđeni dobrosusedski odnosi, uzajamno priznavanje dokumenata i nacionalnih simbola, odricanje Srbije od protivljenja članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama i obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, uz primenu svih ranijih sporazuma.

Lideri Kosova i Srbije poslednji put su se sastali 14. septembra 2023. godine.

Deset dana kasnije dogodio se napad u Banjskoj, koji je dodatno zaoštrio ionako napet proces.

Naoružana grupa od tridesetak kosovskih Srba, predvođena Milanom Radoičićem, tadašnjim potpredsednikom Srpske liste, ubila je 24. septembra 2023. kosovskog policajca Afrima Bunjakua i potom se zabarikadirala u manastiru Banjska, a u razmeni vatre sa kosovskom policijom poginula su trojica napadača.

Tadašnji šef evropske diplomatije Žozep Borelj napad je okarakterisao kao teroristički, a EU je u više navrata pozivala na hapšenje svih odgovornih, uključujući Milana Radoičića.

Premijer Kosova Aljbin Kurti uslovljava nastavak dijaloga na visokom političkom nivou izručenjem Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj, iz Srbije.

Studentska lista do sada nije iznela jasan stav o Banjskoj ni o Radoičiću.