- U Srbiji je zabeleženo 7.336 slučajeva oboljenja sličnih gripu, a broj raste četvrtu nedelju zaredom, najviše među decom do četiri godine i starijima. - Grip može da prati temperatura do 40 stepeni i jaka… Ceo tekst
- U Srbiji je zabeleženo 7.336 slučajeva oboljenja sličnih gripu, a broj raste četvrtu nedelju zaredom, najviše među decom do četiri godine i starijima.
- Grip može da prati temperatura do 40 stepeni i jaka iscrpljenost, dok su za kovid tipični jak bol u grlu, a za rinoviruse kijavica i blaža temperatura.
- Lekari savetuju da se pacijenti jave na vreme i da se vakcinišu protiv gripa, jer je za stvaranje antitela potrebno dve do tri nedelje.
U Srbiji je više od 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu, a broj obolelih raste u odnosu na prethodnu nedelju, pokazuju najnoviji podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Batut". Najviše obolevaju deca mlađa od četiri godine, kao i starija populacija.
Kako lekari objašnjavaju ovakav porast broja obolelih i koji virusi su najčešći za emisiju "Redakcija" objasnila je prim. dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine.
- Moram da kažem da je ovo četvrta izveštajna nedelja zaredom u kojoj beležimo porast obolelih. Raste broj oboljenja sličnih gripu, kojih trenutno imamo 7.336, kao i broj akutnih respiratornih oboljenja, kojih je zabeleženo 13.500. Dakle, iz nedelje u nedelju beležimo sve veći broj obolelih. Za sada imamo samo sedam laboratorijski dijagnostikovanih slučajeva gripa, ali to ne znači da ih ima samo toliko, jer među obolelima sa simptomima sličnim gripu sigurno ima i onih koji zapravo imaju influencu - rekla je Obradović.
Kako da razlikujemo grip od drugih respiratornih infekcija?
Objasnila je koji simptomi karakterišu grip, kovid, rinoviruse i adenoviruse, ukazujući na razlike u kliničkoj slici i važnost pravovremenog prepoznavanja infekcije.
- Pre svega, grip karakteriše visoka temperatura, koja može da dostigne i 40 stepeni, uz izrazit osećaj iscrpljenosti, kao da je voz prešao preko organizma. Mogu se javiti i bolovi u očnim jabučicama prilikom pomeranja očiju. To su simptomi koji mogu da ukazuju na infekciju virusom influence, odnosno grip. Imamo i dalje kovid, kod kojeg se javlja izrazito jak bol u grlu, koji pacijenti opisuju kao osećaj da ih žilet seče. Prisutan je i osećaj iscrpljenosti, uz bolove u mišićima i leđima.
Tu su i rinovirusi, koji čine čak 40,56 odsto registrovanih infekcija. Oni uglavnom izazivaju temperaturu do 38 stepeni, kijavicu, glavobolju i bol u grlu. Pored njih, imamo i kovid, kao i adenoviruse, kojih ima oko šest odsto - navela je.
Doktorka je naglasila da se virusne i bakterijske infekcije ne mogu pouzdano razlikovati samo na osnovu kliničkog pregleda, zbog čega su važne laboratorijske analize, pravovremeno javljanje lekaru i vakcinacija protiv gripa.
- Ipak, najbolje je da se pacijent javi svom lekaru. Nekada smo na osnovu pregleda grla mogli prilično pouzdano da procenimo da li je reč o virusnoj ili bakterijskoj infekciji, ali danas to više nije tako jednostavno. Nakon kovida klinička slika se promenila i na osnovu prvog pregleda ne možemo pouzdano da postavimo dijagnozu. Bez laboratorijskih analiza ne možemo sa sigurnošću da utvrdimo da li je infekcija virusna ili bakterijska.
Zato je važno da se pacijenti na vreme obrate lekaru. Pre svega, važno je jačati imunitet. Veštački način sticanja imuniteta protiv gripa jeste vakcinacija. Vakcinacija protiv gripa počela je 14. oktobra i apelujem na građane da se što pre vakcinišu, jer je za stvaranje antitela potrebno dve do tri nedelje. Tokom tog perioda osoba još nije zaštićena od virusa gripa i može da se zarazi ukoliko dođe u kontakt sa njim - objasnila je doktorka.
- Grip je veoma zarazno oboljenje, a inkubacija može da traje od svega nekoliko sati do 24 sata. Tako čovek može da ode zdrav na posao, a da se vrati bolestan. Drugi način jačanja imuniteta jeste prirodnim putem, pre svega pravilnom ishranom. Treba unositi što više svežeg voća i povrća. Pijace su bogate namirnicama koje sadrže vitamine - od paprika i citrusa do karfiola, sve nam je dostupno. Zatim, treba voditi računa o kvalitetnom snu, jer je on jedan od važnih preduslova za dobar imunitet. San bi trebalo da traje od šest do osam sati, jer se tokom spavanja stvaraju citokini, koji imaju važnu ulogu u funkcionisanju imunskog sistema. Da bismo dobro spavali, treba da poštujemo određena pravila.
Nije preporučljivo intenzivno vežbanje u teretani u večernjim satima, jer se tada, umesto melatonina, hormona sna, može povećati lučenje kortizola, hormona stresa. Važno je i da imamo redovnu fizičku aktivnost, prilagođenu našim godinama, zdravstvenom stanju i dobu dana. Takođe, treba izbegavati unošenje štetnih materija, poput energetskih napitaka, prevelikih količina kafe i nikotina. Naš organizam treba da se bori protiv virusnih i bakterijskih infekcija, a ne da dodatno troši energiju na štetne materije koje unosimo. I na kraju, važno je da budemo pozitivni, jer mi biramo stres, a stres bira bolest - za Kurir televiziju, rekla je Obradović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
