Na konferenciji za novinare studenata u blokadi navedeno je da se predstavjaju tri ključna stuba nacionalne i finansijske bezbednosti bankarskog sektora - funkcionisanje Elektroprivrede Srbije i stanje u sektoru nafte i gasa. Ekonomski stručnjak Emir Zildžović je govorio o slučaju Alta banke, navodeći da problemi u njenom poslovanju nisu nastali preko noći i da se nada da će slučaj biti potpuno ispitan.
Emir Zlidžović je ukazao da je Narodna banka Srbije 30. oktobra donela odluku da oduzme radnu dozvolu Alta banci zbog potkapitalizovanosti i nelikvidnosti.
“Problemi u poslovanju Alta banke nisu nastali preko noći: nezakonito podizanje gotovo 400 miliona evra iz trezora, 10 puta brži rast aktive u odnosu na prosek bankarskog tržišta, najveći udeo u jednom od najvećih udela nepokrivenih kredita među bankarskim sektorom u Srbiji, i odobravanje više od 90 miliona evra kredita povezanim licima. Za to je bilo potrebno vreme”, rekao je.
Kaže da se oni nadaju da će slučaj biti u potpunosti ispitan od strane istražnih organa i da deluje da su brojni akteri imali ulogu u prikrivanju problema Alta banke.
“Mi verujemo da je broj lica koja su bila uključena u to mnogo veći od tri, jer po prirodi njihovog posla i zaduženja, više ljudi je moralo da zna za stanje računa, odnosno za stanje novca u trezorima”, rekao je.
Istakao je da je zadatak guvernera i rukovodilaca Narodne banke Srbije da kontrolišu likvidnost svake od banaka.
"Oni po zakonu to moraju da čine posredno, dakle dnevno, posmatrajući izveštaje o likvidnosti, ali i direktno odlaskom u banku, i nama deluje da je ta direktna kontrola zakazala u ovom slučaju. Kako je moguće da neka banka koja ima više od 10 puta gotovine u svojim trezorima, u odnosu na ostale banke, gledano relativno u odnosu na veličinu banke, nije bila predmet intenzivnih direktnih kontrola?”, upitao je.
Ukazao je da je važno znati i kako su članovi UO Alta banke odabrani, po kojim kriterijumima, kako je novac u poslednjih sedam-osam godina od osnivanja banke unošen, da li su poštovana sva pravila u sprečavanju pranja novca, kao i utvrditi kako je novac iznošen, u periodu od osnivanja banke.
"Nadamo se da će istraga koja će biti sprovedena biti sveobuhvatna i odgovoriti na ova pitanja. Nadamo se i da će tužilaštvo razmotriti mogućnost da se stečajna masa nadoknadi i iz imovine vlasnika. Za ovo je neophodno da bude dokazana krivična odgovornost, u šta mi čvrsto verujemo", rekao je Zildžović.
Predstavnici Studentske liste očekuje da će Agencija za osiguranje depozita odabrati nezavisnog poverenika, profesionalnog stečajnog upravnika, koji će na nezavisan i objektivan nači, u interesu svih građana, voditi stečajni postupak kako bi se maksimizirao iznos sredstava koji će biti prikupljen iz stečajne mase.
Podsetio je i na problem u Poštanskoj štedionici koja je 2. novembra podnela zahtev NBS za pomoć oko upravljanja likvidnošću.
"Sam ovaj zahtev je uobičajen u situacijama kada dođe do povećane neizvesnosti na tržištu. Tu nema ničega neuoboičajenog što se ne dešava i na drugim razvijenim tržištima, ali ono što je važno za građane je kakav je kvalitet stvarne aktive i kakvo je upravljanje bilo Poštanskom štedionicom u poslednjem periodu, jer to će odrediti da li će ta banka nastaviti sa funkcionisanjem na dugi rok", kazao je Zildžović.
On je istakao kako je važno da NBS profesionalno uradi reviziju potfelja te banke i da javnost u što kraćem roku obavesti o budućnosti banke.
"Odlazeći režim je pokazao da je, preko bliskih ljudi, spreman da ugrozi čitav finansijski sistem, da dovede do problema nestručnim upravljanjem bankama, koje imaju aktivu veću od sedam milijardi evra. To se preliva na premiju rizika. Svi mi plaćamo veće kamatne stope kada se zadržujemo i pored toga javna preduzeća će izgubiti određeni iznos novca zbog stečaja Alta banke", kazao je Zildžović.
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i kandidat "Studentske liste - Studenti pobeđuju" za poslanika Skupštine Srbije Dejan Radivojević izjavio je danas da bi ukidanje mere Vlade Srbije o smanjenju akciza na naftne derivate za 25 odsto moglo značajno da podigne maloprodajne cene goriva.
"Ako se ta mera ukine i celokupni iznos se prelije na maloprodajne cene, možemo očekivati poskupljenje benzina za preko 21 dinar, odnosno dizela za preko 22 dinara po litru. Vlada može da donese novu odluku i u tehničkom mandatu, u okviru svojih ovlašćenja", kazao je on na konferenciji za novinare.
Radivojević je podsetio da važeća odluka o privremenom smanjenju akciza na gorivo, koju je donela Vlada Srbije u tehničkom mandatu, ističe 8. novembra.
Dodao je da bi, pošto se konstituiše nova vlast, mogla da se razmatra izmena Zakona o akcizama.
Kandidat Studentske liste "Studenti pobeđuju" za poslanika Skupštine Srbije i profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Stefan Cvetićanin pozvao je danas ministarku energetike u tehničkom mandatu Dubravku Đedović Handanović i rukovodstvo Elektroprivrede Srbije da saopšte kakvo je stvarno stanje u tom preduzeću, s kojim se problemima suočava država i koje su projekcije poslovanja i proizvodnje do kraja godine.
On je na konferenciji za novinare Studentske liste rekao da je činjenica da je elektroenergetski sistem u velikoj meri zastareo i da se značajno oslanja na termoelektrane kao osnovni izvor proizvodnje struje, a da su hidroelektrane važan deo ukupnog proizvodnog kapaciteta.
"Period niskog vodostaja reka dodatno ograničava proizvodnju hidroelektrana, što je još jednom ukazalo na ranjivost sistema i nedostatak adekvatne energetske strategije. Pored toga, dotrajalost opreme, nedovoljno ulaganje, održavanje i izostanak blagovremenih remonta dovode u pitanje pouzdanost proizvodnog kapaciteta", rekao je Cvetićanin.
Dodao je da se izdvajaju termoelektrana Kostolac, Blok A2, koji nije u funkciji, i TENT-2, čiji se kapitalni remont već dve godine odlaže i radi sa smanjenim kapacitetom.
On je pitao aktuelnu vlast u kakvom su stanju elektrane u Srbiji i zašto se neophodna sredstva ne ulažu prvenstveno u održavanje i modernizaciju energetskih kapaciteta i da li je moguće da se, dok se zemlja suočava s ozbiljnim izazovima u energetskom sektoru, prioritet daje projektima poput Nacionalnog stadiona.
"Prema informacijama kojima raspolažemo, izvršen je rebalans budžeta, kako bi se obezbedila dodatna sredstva za pokrivanje konzuma", rekao je on.
Postavlja se pitanje da li su ta sredstva dovoljna i do kada su obezbeđena, rekao je on.
"Da li je to do kraja grejne sezone, odnosno do perioda kada nužno moramo električnu energiju obezbeđivati i iz uvoza?", upitao je Cvetićanin.
Rekao je da vlast, koja je upravljala energetskim sistemom prethodnih 14 godina, mora da preuzme odgovornost i odgovori na ključna pitanja, između ostalog zašto je energetski sistem zapušten.
Od ključnih pitanja naveo je i zašto se javnosti ne saopštavaju potpune i pravovremene informacije o stanju proizvodnih kapaciteta, zatim da li EPS raspolaže dovoljnim finansijskim sredstvima za stabilno poslovanje i obezbeđivanje potrebnih količina električne energije, kao i kakvi su rizici za snabdevanje strujom i da li postoje realne mogućnosti za pojavu dodatnih troškova i eventualnih restrikcija.
"Problemi se prećutkuju, a odlaganje njihovog rešavanja ostavlja se budućem rukovodstvu, kako bi se odgovornost za posledice dugogodišnjeg lošeg upravljanja naknadno pripisala budućoj, odnosno novoj vlasti? Takav scenario ne sme biti dozvoljen. Institucije i ključni resursi države još uvek su u rukama odlazeće vlasti", rekao je Cvetićanin.
Istakao je da se odgovornost za stanje ne može prebacivati na nekog ko još nije preuzeo upravljanje.
On je objasnio da svaki domaćin u Srbiji zna da se drva ne obezbeđuju u januaru, nego se to radi u proleće i leto, kao i da se ložište peći ne menja usred zime.
Takođe, dodao je da se drva kupuju kad je najpovoljnija cena, te da je ista stvar i s električnom energijom.
"Sredstva se moraju obezbediti za čitavu sezonu. Svi remonti i održavanje moraju se obavljati pre špiceva potrošnje, odnosno maksimuma", rekao je Cvetićanin.
