Manja Grčić podnela je ostavku na mesto generalne direktorke Radio-televizije Srbije (RTS), saznaje Euronews Srbija. U obrazloženju ostavke navela je da je odluku donela nakon pažljivog razmatranja okolnosti u kojima… Ceo tekst
Manja Grčić podnela je ostavku na mesto generalne direktorke Radio-televizije Srbije (RTS), saznaje Euronews Srbija.
U obrazloženju ostavke navela je da je odluku donela nakon pažljivog razmatranja okolnosti u kojima javni servis trenutno funkcioniše, ocenjujući da je u interesu institucije da se omogući nesmetan nastavak njenog rada.
„Očekujem da Upravni odbor, u okviru svojih zakonskih nadležnosti, bez odlaganja preduzme sve potrebne radnje radi obezbeđivanja kontinuiteta rukovođenja i zakonite primopredaje dužnosti“, navela je Grčić.
Dodala je da je spremna da, u skladu sa zakonom, pruži svu potrebnu saradnju kako bi primopredaja bila sprovedena uredno i bez posledica po rad Radio-televizije Srbije.
Ostavka je datirana u Beogradu, 28. oktobra 2026. godine.
Ostavka dolazi nakon što su deo zaposlenih na RTS-u i kandidati Studentske liste zatražili njen odlazak, kao i ostavke drugih članova rukovodstva i urednika Informativnog programa.
Grčić je prethodnih dana razgovarala sa predstavnicima reprezentativnih sindikata zaposlenih u RTS-u, a prema ranijim medijskim izveštajima, na sastanku je navela da ne namerava da podnese ostavku.
Od B92 i Pinka do javnog servisa
Manja Grčić imenovana je za generalnu direktorku Radio-televizije Srbije 11. februara 2026. godine, odlukom Upravnog odbora RTS-a, na mandat od pet godina. Funkciju je preuzela 25. februara 2026. godine i postala prva žena na čelu javnog servisa.
Pre dolaska na čelo RTS-a, Manja Grčić je tokom karijere radila na BBC-ju, B92, TV Pink i TV3 Slovenija, a bila je i direktorka kompanije „Medija sistem“, generalna direktorka Tanjuga i rukovodila poslovanjem Antenna Group u Srbiji i Crnoj Gori, u čijem su sastavu Prva televizija i O2 TV.
Grčić je diplomirala novinarstvo na Univerzitetu u Lidsu u Velikoj Britaniji. U biografiji koju je dostavila prilikom prijave na konkurs za direktorku RTS-a navela je da ima više od 20 godina iskustva u medijskoj industriji.
Zahtevima za ostavke tu nije kraj
Predstavnici Studentske liste rekli su za Euronews da trenutno nemaju vremena da govore na ovu temu, dok član Upravnog odbora RTS-a Filip Rodić kaže da je reč o nedopustivom pritisku na RTS.
"To nije u skladu sa onim za šta se SL navodno zalagala, a to je funkcionisanje institucija, vladavina prava i sve ostalo. Pri tom, mene u tom pismu najviše čudi to što oni žele smenu i žele da odblokiraju RTS od svakog političkog uticaja, a u tom pismu traže da glodur, direktor i ostalo budu imenovani u skladu sa zahtevima Studentske liste. Šta je to drugo, nego politički pritisak?", rekao je Rodić.
Zahtevima za ostavke tu nije kraj. Ostavku direktora PIO Fonda Relje Ognjenovića tražila je Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata koja u ovoj instituciji ima oko 600 zaposlenih članova. Komentar na ovu temu iz PIO Fonda Euronews nije dobio. Iako mu je do kraja mandata ostalo još dva meseca, predsednica sindikata Ranka Savić kaže da su svojim zahtevom pojačali pritisak kako bi dali šansu unutrašnjih organima PIO Fonda da urade svoj deo posla.
"Relja Ognjenović se i te kako ogrešio o zaposlene u PIO fondu dajući im otkaze, šaljući ih na razne disciplinske postupke, terajući ih da idu na mitinge SNS da skupljaju kapilarne glasove i ko god se usprotivio takvoj politici, on je snosio ogromne posledice", rekla je Savić.
Pozivi za ostavke upućeni su i u bezbednosnom sektoru. Beogradski centar za bezbednosnu politiku pozvao je čelne ljudi u policiji, vojsci i službama bezbednosti koji su, kako kažu, doprineli kršenju ljudskih prava da podnesu ostavke. Svi ovi zahtevi za Filipa Rodića sa izraz želje da što pre dođe do smene vlasti.
"To je neka žurba koju ja mogu da razumem, ali koja nema nikakve veze sa proklamovanim planovima SL. To nije ovo, to nije poštovanje institucija i zakona i vladavina prava, nego neka revolucionarna brzina kojom oni sve to žele da reše", dodao je Rodić.
Zahtevi za ostavkama nisu zaobišli ni prosvetu. Od neformalne mreže Slobodni univerzitet upućeni su pozivi rektoru Novosadskog i Niškog univerziteta da podnesu ostavke zbog toga što, kako kažu, nisu stali u zaštitu studenata i fakulteta u protekle dve godine.
