Na međuizborima održanim u Sjedinjenim Američkim Državama pobedu su, prema preliminarnim rezultatima i projekcijama, odnele demokrate koje će u januaru preuzeti većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu američkog… Ceo tekst
Na međuizborima održanim u Sjedinjenim Američkim Državama pobedu su, prema preliminarnim rezultatima i projekcijama, odnele demokrate koje će u januaru preuzeti većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu američkog Kongresa, čime će steći kontrolu nad oba doma zakonodavne vlasti. Prema poslednjim projekcijama, demokrate su osigurale većinu u Predstavničkom domu sa osvojenih 228 mandata, dok su Republikanci osvojili 139 mandata.Progon neistomišljenika i pravo vetaPavić kaže da demokrate već najavljuju osvetu, odnosno pravni i politički progon različitih figura iz Trampove administracije. Da li će pokrenuti postupak opoziva predsednika, koji teško može da se završi uspešno, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, uslediće veliki broj istraga vezanih za razne ljude u Trampovom kabinetu, dok će najverovatnije prvi na redu biti Pit Hegset, ministar rata. S druge strane, u odsustvu drugog načina borbe, Tramp je najavio da planira da se koliko god može koristi pravom veta.Demokratama će biti teško da obezbede dve trećine glasova kako bi progurali određene zakone, dodaje naš sagovornik. Oni će imati ubedljivu, ali ne i dvotrećinsku većinu, što će dovesti do potencijalne političke paralize. Već se predviđaju velika neslaganja oko budžeta, a Pavić kaže da će sa svakom nesuglasicom oko budžetskih prioriteta morati da se pronađe kompromis. On podseća da se to često dešava, te da svake godine dolazi do „drame“ gde se rad Vlade zaustavlja, ponekad i na nekoliko meseci, dok se ne postigne dogovor.Sada se javljaju mnoge nedoumice a, kako kaže naš sagovornik, postavlja se i pitanje ko će biti Trampov naslednik, odnosno ko će biti nominovan za predsedničkog kandidata ispred republikanaca. Mnogi kažu da je Džej Di Vens oslabljen, zato što je vezan direktno za Trampa kao njegov potpredsednik, te da će potencijalno pozicija Marka Rubija ojačati.Odnosi sa RusijomŠto se tiče saradnje i odnosa Amerike i Rusije, Pavić ocenjuje da su oni trenutno na najvišem nivou u prethodnih nekoliko decenija, ali smatra da se sad čak i to dovodi u pitanje. Ono što pruža nadu, kako kaže, jeste činjenica da američki predsednici imaju mnogo više slobode u vođenju spoljne politike od mnogih drugih državnih čelnika, ali dodaje da će opstrukcije svakako biti.Ovakav razvoj događaja može imati ogromne posledice po mogućnost postizanja mira u Evropi, ističe Pavić. Trampova pozicija je sada oslabljena, iako on i dalje može da nastavi ovim putem i pokuša da dođe do mirovnog rešenja. Razlika je u tome što će sada biće suočen sa Kongresom koji je mnogo više antiruski raspoložen od svog prethodog saziva.Loša vest za svePavić nema dileme da je ulazak demokrata u Senat i Kongres loša vest za Rusiju, u smislu da je Tramp bio jedina istaknuta politička figura spremna da pruži ruku Moskvi, obnovi dijalog i ide čak dotle da razmatra sklapanje strateških sporazuma sa Moskvom.Odnosi sa SrbijomNaš sagovornik takođe podseća da američke demokrate nisu bile prijateljski nastrojene prema Srbima još od početka devedesetih godina. Kod njih su mnogo jači bili lobiji iz Sarajeva i Prištine i oni će sada biti ohrabreni ovim rezultatima.Iz tog razloga, kako ističe Pavić, pobeda demokrata za Srbe nije baš dobra vest, kao ni za srpski narod u celini, jer nam do sada nijedna demokratska administraciju nije bila iole naklonjena, dok sa Trampove strane, ako ništa drugo, barem nije bilo otvorenog neprijateljstva ka našoj strani.Bliski istokJedan od razloga zbog kojih su Tramp i republikanci izgubili međuizbore jeste veliki porast u troškovima života, na prvom mestu zbog porasta cena goriva, objašnjava naš sagovornik, što je dalje izazvalo lančanu reakciju. Glavni „krivac“ za takvo stanje je rat na Bliskom istoku u koji se Tramp umešao napadom na Iran.Pobeda demokrata svakako nije dobra vest kada je reč o miru u Evropi, a što se tiče Bliskog istoka, američki predsednik će verovatno morati da smanji javnu podršku Izraelu. To bi, dodaje Pavić, moglo sa druge strane navesti Izrael da bude još tvrdokorniji i radikalniji nego što je bio do sada.Pogledajte i: