Izraelci danas (utorak) izlaze na birališta na parlamentarne izbore. Ovo glasanje – prvo nakon napada na Izrael koje je 7. oktobra 2023. predvodio Hamas, kao i nakon genocida protiv Palestinaca u Pojasu Gaze koji je… Ceo tekst
Izraelci danas (utorak) izlaze na birališta na parlamentarne izbore.
Ovo glasanje – prvo nakon napada na Izrael koje je 7. oktobra 2023. predvodio Hamas, kao i nakon genocida protiv Palestinaca u Pojasu Gaze koji je usledio – ocenjuje se kao jedno od najvažnijih u njegovoj istoriji, piše Al Džazira.
To će odrediti pravac delovanja izraelske vlade, dok se zemlja i dalje nalazi usred više višegodišnjih sukoba, suočava sa sve većim kritikama iz inostranstva i bori se sa sve dubljom polarizacijom unutar zemlje.
Evo pet stvari koje treba znati o predstojećim izborima:
Koje su glavne stranke i šta pokazuju istraživanja javnog mnjenja?
Svaka stranka koja pređe izborni cenzus od 3,25 odsto ulazi u parlament, čiji mandat traje četiri godine.
Postoje dva glavna bloka koja se nadmeću za predvođenje buduće vlade.
Prvi je koalicija koja podržava aktuelnog premijera Benjamina Netanjahua, predvođena strankom Likud, a kojoj se pridružilo nekoliko krajnje desničarskih i ultraortodoksnih stranaka. Među njima su „Ujedinjeni judaizam Tore” (UTJ) i „Šas” – obe konzervativne verske stranke – kao i „Ocma Jehudi” („Jevrejska snaga”) i „Verski cionizam – Zehut”, koje predvode ministri iz redova krajnje desnice, Itamar Ben-Gvir i Bezalel Smotrič.
Glavnu opozicionu koaliciju čine četiri opoziciona pokreta koje predvode Jevreji: stranka „Jašar”, koju predvodi bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske Gadi Ajzenkot; „Demokrate”, na čijem je čelu bivši zamenik načelnika Generalštaba Jair Golan; stranka „Izrael bejtenu” („Izrael – naš dom”), koju predvodi bivši ministar finansija Avigdor Liberman; kao i savez „Zajedno” („Jahad”), koji predvodi bivši premijer Naftali Benet, a kojem se pridružio i lider opozicije u Knesetu, Jair Lapid.
Najnovija istraživanja javnog mnjenja, objavljena pre nego što je u petak stupila na snagu zabrana sprovođenja novih anketa, pokazala su da nijedan blok nije na putu da obezbedi parlamentarnu većinu od 61 poslaničkog mesta.
Prema anketi javnog servisa „Kan” (KAN), opozicioni savez bi osvojio 52 od 120 mesta u Knesetu, dok bi Netanjahuov blok dobio 50 mesta; preostala mesta pripala bi strankama koje nisu deo ovih blokova, uključujući dve glavne političke liste koje predvode Arapi – „Raam” (poznatu i kao Ujedinjena arapska lista) i „Zajedničku listu” (savez stranaka Hadaš, Balad i Taal).
Međutim, i blok koji podržava Netanjahua i onaj koji mu se protivi, za sada su praktično isključili mogućnost udruživanja sa strankama koje predvode Arapi.
Ovakva politička rascepkanost znači da izraelske stranke očekuju teški pregovori nakon izbora, tokom kojih će pokušati da sastave vladajuću većinu. Ukoliko ti napori ne urode plodom, Izrael bi mogao dobiti manjinsku vladu koja bi zavisila od podrške stranaka izvan vladajuće koalicije – ili bi, potencijalno, mogao ući u još jedan izborni krug.
Koja su ključna pitanja?
Tokom ovog izbornog ciklusa, Izraelci se suočavaju sa nizom unutrašnjih i međunarodnih kriza.
Na unutrašnjem planu, sve je glasniji zahtev za utvrđivanjem odgovornosti zbog propusta u bezbednosnom sistemu – uključujući one koji su prethodili napadima u oktobru 2023. godine. Tu je i gnev zbog toga što su pripadnici rastuće ultraortodoksne zajednice izuzeti od služenja vojnog roka, kao i zabrinutost povodom Netanjahuovih ponovljenih pokušaja da sprovede pravosudne reforme, za koje kritičari tvrde da podrivaju liberalno-demokratski poredak Izraela.
„Sekularne i liberalne opozicione frakcije u Izraelu smatraju da su ovi izbori poslednja prilika da se spase izraelska demokratija i obnove institucije koje su oslabile tokom uzastopnih mandata Benjamina Netanjahua”, izjavila je za Al Džaziru Mairav Zonštajn, izraelsko-američka komentatorka i viša analitičarka u organizaciji „Međunarodna krizna grupa” (International Crisis Group).
Javnost, iscrpljena ratom, takođe razmatra kako bi Izrael trebalo da postupi u svojim brojnim vojnim sukobima. Mnogi glasači traže bezbednost i ekonomsku stabilnost, ali se istovremeno protive bilo kakvim ustupcima – bilo da je reč o Gazi, okupiranoj Zapadnoj obali ili Libanu.
Šta ove izbore čini tako važnim?
Ovo su prvi izbori u Izraelu nakon napada iz oktobra 2023. godine, a održavaju se u trenutku kada jačaju stavovi krajnje desnice i rastu podele oko toga u kom pravcu zemlja treba da se kreće.
„U izraelskom društvu oduvek je bilo sklonosti ka nasilju i desničarskoj retorici, ali trendovi koji su oduvek postojali dodatno su se ubrzali pod aktuelnom vladom”, rekao je za Al Džaziru istaknuti izraelski sociolog Jehuda Šenhav-Šahrabani.
Izbori se takođe održavaju u trenutku kada je međunarodni položaj Izraela pogoršan: brojni saveznici Izraela uvode sankcije zbog njegovih nelegalnih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, dok mnoge druge zemlje osuđuju kontinuirane napade Izraela u Gazi i Libanu.
Kada se Netanjahu 24. septembra obratio Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, desetine predstavnika zemalja iz celog sveta napustile su salu, uz pojedine uzvike negodovanja i zvižduke.
Ishod predstojećih izbora mogao bi da odredi hoće li sledeća izraelska vlada zadržati dosadašnji pristup prema međunarodnoj zajednici ili će pokušati da popravi odnose.
Šta to znači za Netanjahuovu političku budućnost?
Netanjahu, izraelski premijer sa najdužim stažom – koji je predvodio zemlju više od 15 od poslednjih 17 godina, a ukupno 19 – suočava se sa sve većim kritikama i preispitivanjem, kako u zemlji tako i u inostranstvu, zbog navodnih bezbednosnih propusta koji su prethodili napadu 7. oktobra, kao i zbog optužbi za korupciju sa kojima se suočava još od 2019. godine.
Izborni poraz bi takođe učinio Netanjahua ranjivijim u kontekstu sudskog procesa za korupciju koji se protiv njega vodi, a koji bi, u slučaju osuđujuće presude, mogao rezultirati zatvorskom kaznom.
Nova vlada bi takođe mogla uticati na izglede za formiranje istražne komisije o napadima iz oktobra 2023. godine, kao i na Netanjahuov politički položaj, s obzirom na to da se suočava sa nalogom za hapšenje zbog ratnih zločina, koji je izdao Međunarodni krivični sud.
Šta je sa palestinskim državljanima Izraela?
Oko 7,3 miliona izraelskih državljana ima pravo glasa na izborima u utorak, uključujući i palestinske državljane Izraela, kojih ima oko 1,2 miliona.
S druge strane, otprilike tri miliona odraslih Palestinaca u Gazi, na okupiranoj Zapadnoj obali i u okupiranom Istočnom Jerusalimu nemaju nikakvog uticaja na vlast koja kontroliše njihove granice, kretanje i pravni status.
Nedavna istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to da bi izlaznost među palestinskim državljanima Izraela mogla dostići 60 odsto, pri čemu se očekuje da će većina glasova otići arapskim listama, koje su glavni predstavnici palestinskih državljana Izraela. Ukoliko izlaznost dostigne 65 odsto, ove stranke bi mogle osvojiti čak 15 poslaničkih mesta u Knesetu. Organizatori kampanje teže izlaznosti od 70 odsto, što bi bio najveći odziv u poslednjih nekoliko decenija, a istovremeno bi podiglo izborni prag, onemogućavajući manjim strankama ulazak u parlament.
Prošlog meseca, Centralna izborna komisija Izraela donela je odluku da „Zajedničkoj listi” (Joint List) i stranci „Raam” (Ra’am) zabrani učešće na izborima.
Najviši sud u Izraelu je ubrzo poništio tu odluku, omogućivši arapskim strankama da ostanu u izbornoj trci. Ipak, sud je naložio lideru stranke „Balad” (Balad), Samiju Abu Šehadeu, da se povuče iz trke zbog članka u kojem je napade od 7. oktobra opisao kao „značajan istorijski događaj”.
Uloga arapskih stranaka biće značajna. Obe velike koalicije su za sada isključile mogućnost saradnje s njima, ali bez njihove podrške, nijedna od tih koalicija možda neće uspeti da obezbedi većinu.
Netanjahu je u više navrata pokušao da svoje protivnike predstavi kao potencijalne partnere arapskih stranaka, tvrdeći da će vlada predvođena opozicijom tražiti njihovu podršku, te da samo njegova stranka, Likud, to može da spreči.
