Srpska pravoslavna crkva slavi danas veliki praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi - zaštitnici žena, siromašnih i bolesnih. Prepodobnu mati Paraskevu proslavio je njen podvižnički život u pustinji, ali i… Ceo tekst
Srpska pravoslavna crkva slavi danas veliki praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi - zaštitnici žena, siromašnih i bolesnih. Prepodobnu mati Paraskevu proslavio je njen podvižnički život u pustinji, ali i mnogobrojna čuda koje je, kako kažu verovanja, učinila posle upokojenja, a prema rečima vernika, čini ih i dan danas.
Njene čudotvorne mošti prenošene su u toku vremena mnogo puta. Najpre u Carigrad, pa odatle u Trnovo, da bi potom bile prenete u Valahiju. Kad su Turci osvojili Valahiju 1396. godine svojim zauzimanjem kod sultana Bajazita carica Milica prenese mošti ove svetiteljke u Beograd.
U Beogradu je zatim podignuta crkva Svete Petke koja i do danas postoji (u Kalemegdanskoj tvrđavi), u kojoj se nalazi i izvor Svete Petke sa čudotvornom vodom. Godine 1521. sultan Sulejman zapleni mošti prepodobne Paraskeve i prenese ih u Carigrad. Blagočestivi Vasilije Lupul, gospodar zemlje Moldavske prenese svete mošti u svoj prestoni grad Jaš. Danas grad Jaši pripada Rumuniji i u njemu se nalaze mošti Svete Petke. Divnim čudesima svojim ove svete mošti neprekidno proslavljaju Gospoda.
Na grobu Svete Petke, kaže legenda, događala su se razna čudesa. Pored njenih moštiju u Jašiju vernici se najviše mole za isceljenja od raznih bolesti, spas od opasnosti, ratova, surove smrti… Prepodobna mati Paraskeva, zaštitnica i čudotvorka, posebno je omiljena svetiteljka među Srbima.
MOLITVA SVETOJ PETKI PARASKEVI
- Sveta Petko, Božja svetiteljko, moli Boga za nas. Udostojila si se gledanja lica Božjeg, kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spasenje duša naših. Slava si i pohvala Beogradu, gde čudotvorna voda tvoja privlači množine mnoge, kao negda Vitezda, i daje slepima vid, uzetim zdravlje, malaksalim snagu, i svima bodrosti i radosti, Hristova device, naša pomoćnice. Budi i nadalje straža našem prestonom gradu, utvrdi ga u Pravoslavlju, pomozi vernicima, podigni nedužne i tužne, a usopšim roditeljima našim, braći i deci, izmoli večni pokoj i večno spasenje, sveta Petko, Božja svetiteljko. Svima pomozi, pa i meni ne odmozi. Dobre u dobru složi, i svako im dobro umnoži. Da se kroz tebe proslavi Bog u Trojici, navek veka. Amin.
Narodna verovanja
Narodna verovanja kažu da na današnji dan ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, a pogotovo to ne treba da rade žene. Mnogi koji veruju u Svetu Petku, tvrde da se ona uvek odazove molitvama, posebno za zdravlje i sreću porodice. Ali, kad je neko jednom prizove u svoj dom, ona kasnije dolazi i nepozvana, kad god porodici preti neka nesreća. Javlja se i upozorava svoje vernike uglavnom kroz snove.
Svetu Petku, na njen dan, 27. oktobra mnogi prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu ili Pejčindan. Potom popiju vodu sakupljenu s izvora iz manastira posvećenih njoj. Ta se voda naziva adžijama. Njome u ponoć treba ugasiti i sveću koja se taj dan, drži upaljena 24 sata. Sveća se čuva do sledeće slave jer ima svojstvo zaštitnika.
