Sve vesti
Foto iz članka: DanasBugari danas biraju predsednika: Test za prorusku stranku premijera Rumena Radeva
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Uprkos rekordnom broju kandidata, očekuje se da će odluka o pobedniku biti doneta u drugom krugu, u kojem bi snage trebalo da odmere aktuelna predsednica Ilijana Jotova, koju podržava Radevova stranka, i bivši privremeni premijer Andrej Gurov, iza kojeg stoje prozapadne opozicione stranke. Izlaznost mora da bude veća od 50 odsto od ukupno 6,6 miliona registrovanih birača, a pobedniku je potrebna većina glasova.
Jotova će, ako pobedi, biti prva žena u Bugarskoj izabrana za predsednika. Ona nastupa na izborima kao nezavisna kandidatkinja, ali ima podršku vladajuće stranke Progresivna Bugarska premijera Rumena Radeva i Socijalističke partije, u kojoj je započela političku karijeru.
Njega podržava prozapadna reformistička opozicija. Jotova je bila potpredsednica države dok je Radev bio predsednik (2017-2026), a funkciju predsednika je preuzela u januaru ove godine, kada je on podneo ostavku kako bi učestvovao na parlamentarnim izborima 19. aprila.
Ipak, pojedini posmatrači smatraju da bi Gurov mogao da ima veće šanse u drugom krugu, kada na ishod izbora mogu da utiču i birači koji su u prvom krugu podržali kandidate koji nisu prošli dalje. U Bugarskoj je funkcija predsednika pretežno ceremonijalna, kao i u Srbiji – šef države nema izvršna ovlašćenja i sve važne odluke mora da odobri parlament, ali mu direktan izbor daje politički autoritet.
Ceo uporedni tekst1 rečenica u više medija, 38 samo u jednom
Tekst iz 3 članka. 9 rečenica prenose svi, u 8 se razlikuju.
Još 5 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Bugari danas biraju novog predsednika države, a predizbornu kampanju obeležili su sve teži ekonomski uslovi i napadi dronovima na brodove u Crnom moru, prenosi AP.
Ovo glasanje predstavljaće i prvi veliki test za proruski orijentisanu stranku „Progresivna Bugarska“, premijera Rumena Radeva, nakon njenog trijumfa na parlamentarnim izborima u aprilu.
Građani Bugarske danas glasaju na prvom krugu predsedničkih izbora, nakon kampanje obeležene sve većim ekonomskim teškoćama i napadima dronovima na brodove u Crnom moru.
Biračka mesta su otvorena u sedam, a građani će moći da glasaju do 20 časova.
Prve ankete će biti objavljene večeras, a preliminarni rezultati se očekuju sutra.
Uprkos rekordnom broju kandidata, očekuje se da će odluka o pobedniku biti doneta u drugom krugu, u kojem bi snage trebalo da odmere aktuelna predsednica Ilijana Jotova, koju podržava Radevova stranka, i bivši privremeni premijer Andrej Gurov, iza kojeg stoje prozapadne opozicione stranke.
Još 7 rečenica, samo Danas
Predizbornom kampanjom dominirale su teme ruske invazije na Ukrajinu i sve intenzivnijih sukoba u Crnom moru.
Nedavni napadi dronovima na trgovačke brodove u blizini bugarske obale pojačali su bezbednosnu zabrinutost u ovoj članici Evropske unije i NATO-a.
Napadi su izazvali strahovanja da bi Rusija mogla dodatno da proširi sukob, zbog čega je bugarska vlada zatražila pomoć svojih partnera u jačanju pomorske bezbednosti.
Kandidati su nastojali da odgovore i na zabrinutost građana zbog rasta cena energenata i inflacije, dok se mnoge porodice, naročito u ruralnim područjima, bore da sastave kraj s krajem.
Biračka mesta, koja su otvorena u 7 časova, trebalo bi da budu zatvorena u 20 časova.
Nakon zatvaranja biće objavljene prve izlazne ankete, dok se preliminarni rezultati očekuju u ponedeljak.
Očekuje se da će izbori biti nastavljeni u drugom krugu, jer nijedan od 27 kandidata, prema procenama, neće osvojiti apsolutnu većinu u prvom krugu.
Izlaznost mora da bude veća od 50 odsto od ukupno 6,6 miliona registrovanih birača, a pobedniku je potrebna većina glasova.
Još 7 rečenica, samo Danas
Prema projekcijama, izlaznost u nedelju biće manja od 40 odsto, što ukazuje na verovatno održavanje drugog kruga 1. novembra.
Aktuelna predsednica Bugarske favorit na izborima
Ilijana Jotova, 62-godišnja novinarka i bivša poslanica Evropskog parlamenta, aktuelna je predsednica Bugarske i jedan od glavnih favorita na izborima.
Prethodno je obavljala funkciju potpredsednice države tokom dva Radevova predsednička mandata.
Na mesto predsednice stupila je u januaru 2026. godine, nakon što je Radev podneo ostavku kako bi se kandidovao za parlament, a sada se bori za sopstveni mandat.
Aktuelna predsednica Bugarske, Ilijana Jotova vodi nakon prvog kruga predsedničkih izbora održanog danas, a prema podacima nekoliko izlaznih anketa sprovedenih za bugarske medije, Jotova je osvojila između 35 odsto i 36,5 odsto glasova.
U drugom krugu, koji se održava sledeće nedelje, ona će se suočiti sa Andrejem Gjurovim, bivšim privremenim premijerom, kojeg podržava prozapadna opozicija, koji je osvojio između 32,2 odsto i 32,5 odsto glasova.
Jotova će, ako pobedi, biti prva žena u Bugarskoj izabrana za predsednika.
Ona nastupa na izborima kao nezavisna kandidatkinja, ali ima podršku vladajuće stranke Progresivna Bugarska premijera Rumena Radeva i Socijalističke partije, u kojoj je započela političku karijeru.
Još 7 rečenica, samo Danas
Ukoliko pobedi, Jotova će postati prva žena u istoriji Bugarske izabrana na funkciju predsednice države.
Analitičari očekuju da će nastaviti Radevovu politiku očuvanja evropskog puta Bugarske, ali će se istovremeno zalagati za unapređenje odnosa sa Rusijom i ukidanje sankcija.
I Jotova i Radev pozivali su na diplomatsko rešenje za okončanje rata u Ukrajini.
Obraćajući se pristalicama na predizbornom skupu ove nedelje, Jotova je izjavila da se „zalagala za mir putem pregovora, a ne primene sile“.
Posmatrači ocenjuju da bi njena pobeda zadržala predsedničku funkciju u rukama vladajuće većine, dok bi takva koncentracija moći mogla da oslabi sposobnost institucija da efikasno kontrolišu odluke vlasti i obezbede ravnotežu između različitih grana vlasti.
Bivši viceguverner centralne banke glavni protivkandidat
Glavni protivkandidat Ilijane Jotove je ekonomista Andrej Gurov, bivši viceguverner centralne banke i privremeni premijer koji je predvodio zemlju tokom prvih meseci 2026. godine.
Njega podržava prozapadna reformistička opozicija.
Još 5 rečenica, samo Danas
Gurov, koji je više puta iskazao snažnu podršku Ukrajini, tokom svog premijerskog mandata potpisao je sporazum o bezbednosnoj saradnji sa Kijevom.
„Želim da Bugarska ima sopstveni glas u Evropi.
Da bude pouzdan saveznik NATO-a koji brani svoje interese kroz spremnost, snažnu diplomatiju i jasan stav“, poručio je pristalicama ove nedelje.
Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, Jotova ima prednost u prvom krugu izbora, sa podrškom između 40 i 45 odsto birača, dok Gurov ima između 25 i 30 odsto.
Margina greške iznosi tri procentna poena.
Jotova je bila potpredsednica države dok je Radev bio predsednik (2017-2026), a funkciju predsednika je preuzela u januaru ove godine, kada je on podneo ostavku kako bi učestvovao na parlamentarnim izborima 19. aprila.
Još 3 rečenice, samo Nedeljnik
Uoči tih izbora, Radev je osnovao Progresivnu Bugarsku, koja važi za stranku levog centra, iako kombinuje elemente levog populizma, nacionalizma, socijaldemokratije, konzervativizma i umerenog evroskepticizma.
Ta stranka je ubedljivo pobedila na aprilskim izborima, osvojivši 43 odsto glasova, i Radev je postao premijer.
Prema anketi koju je agencija Market links sprovela od 13. do 19. oktobra, Jotova ima podršku 47,3 odsto birača, a Gjurov 30,6 odsto.
Ipak, pojedini posmatrači smatraju da bi Gurov mogao da ima veće šanse u drugom krugu, kada na ishod izbora mogu da utiču i birači koji su u prvom krugu podržali kandidate koji nisu prošli dalje.
Predizborna kampanja je uglavnom bila usmerena na ruski rat protiv Ukrajine i na širenje tog sukoba na područje Crnog mora, uključujući smrtonosne napade dronovima na trgovačke brodove.
Kandidati su se takođe trudili da odgovore na zabrinutost javnosti zbog naglog rasta cena energenata i visoke inflacije, u vreme kada se mnogi Bugari u ruralnim sredinama bore da sastave kraj.
U Bugarskoj je funkcija predsednika pretežno ceremonijalna, kao i u Srbiji – šef države nema izvršna ovlašćenja i sve važne odluke mora da odobri parlament, ali mu direktan izbor daje politički autoritet.
Predsednici Bugarske biraju se neposredno, na mandat od pet godina, a ista osoba može da obavlja tu funkciju najviše dva mandata.
Iako je predsednička funkcija uglavnom ceremonijalnog karaktera, neposredan izbor daje predsedniku veći politički legitimitet i autoritet.
Predsednik je vrhovni komandant oružanih snaga, može da stavi veto na zakone, potpisuje međunarodne ugovore i imenuje ambasadore.