Ankete daju blagu prednost Ajzenkotu, rekordna izlaznost na izborima u Izraelu

Hronologija

1. 27. okt
   RTCG (otvara se u novom prozoru)

   Kada se konstituiše Skupština Srbije, a kada se formira nova vlada posle izbora

   - Hronika - Kolumne - Radio - Izdvajamo - Emisije - Dokumentarni program - Pop top - Europuls - Zrno po zrno - Radio ordinacija - Kulturna panorama - Zelena priča - Epoleta - +382 - Spona - Svijet jednakih šansi -… Ceo tekst

   - Hronika

   - Kolumne

   -

   Radio

   - Izdvajamo

   -

   Emisije

   - Dokumentarni program

   - Pop top

   - Europuls

   - Zrno po zrno

   - Radio ordinacija

   - Kulturna panorama

   - Zelena priča

   - Epoleta

   - +382

   - Spona

   - Svijet jednakih šansi

   - Matica

   - Život po mjeri čovjeka

   - Link

   - Izokrenuti svijet

   - Koracima mladih

   - Moja profesija je...

   - Sportski program

   - Kulturno-umjetnički program

   - Muzički program

   - Koracima prošlosti

   - Naučno-obrazovni program

   - Programska šema

   - Trofej Radija Crne Gore

   - Frekvencije

   - Radio drama

   27. 10. 2026. 08:54 >> 11:50

   Kada se konstituiše Skupština Srbije, a kada se formira nova vlada posle izbora

   Studentska lista pobedila je na parlamentarnim izborima u Srbiji - kada počinju da teku rokovi za konstituisanje nove skupštine i formiranje vlade?

   Srbija se našla u nesvakidašnjoj situaciji.

   Posle ubedljve pobede Studentske liste na izborima, kojima će pripasti oko 140 mandata u narodnoj skupštini od 250, završava se neprikosnovena vladavina Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića.

   Naprednjaci će, posle 14 godina, preći u opozicione klupe bar kada je reč o republičkom parlamentu, ali i dalje imaju vlast u svim lokalnim skupštinama kao i pokrajini.

   Međutim, do konstituisanja novog republičkog parlamenta i formiranja vlade potrebno je da se pređu neki koraci.

   Skupština je raspuštena, vlada je u tehničkom mandatu, a posao predsednice obavlja Ana Brnabić, predsednica raspuštene skupštine.

   Ona ima važnu ulogu i u formiranju nove vlade, odnosno zakazivanju konstitutivne sednice i davanju mandata onom ko dokaže da ima većinu u budućem parlamentu.

   Sličnu situaciju smo imali kada je Milanu Milutinoviću, tadašnjem predsedniku Srbije istekao mandat, objašnjava Milan Jovanović, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

   „Krajem 2003. nije izabran predsednik, Nataša Mićić, tada predsednica Narodne skupštine postala je i vršiteljka dužnosti predsednica države.

   „Ona je raspisala izbore za parlament, a potom je novi mandat vlade poverila koaliciji koju je predvodio Vojislav Koštunica", dodaje za BBC na srpskom.

   Vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra 2026. obeležile su rekordna izlaznost i pobeda nove opcije na političkom nebu Srbije.

   Studentska lista, nastala iz antirežimskih protesta posle novosadske tragedije i pogibije 16 ljudi, osvojila je 52,65 odsto glasova, prema preliminarnim procenama Republičke izborne komisije.

   Koalicija oko SNS-a „Ujedinjena Srbija", čiji je nosilac i kandidat bio Vučić, doskorašnji predsednik države, dobila je 39,22 procenata glasova.

   Prema tim rezultatima, naprednjacima pripada oko 104 poslanička mesta.

   Pogledajte video: Šta se dešava kada predsednik Srbije podnese ostavku

   Skupština u roku od 30 dana

   Konstituisanju Narodne skupštine prethodi nekoliko koraka.

   Republička izborna komisija prvo treba da objavi zvanične rezultate u roku od 96 sati pošto joj lokalni izborni organi dostave zbirne izveštaje.

   Njihov rok za predaju tih izveštaja je takođe 96 sati, ali je većina lokalnih izbornih organa već dostavila i najverovatnije je da će sve biti u RIK-u do 26. oktobra uveče, objašnjava Jovanović.

   Na odluke lokalnih izbornih organa, moguće je uložiti žalbe, a neke mogu da budu podnete i sudovima i onda se čeka i odluka tih institucija, dodaje profesor FPN-a.

   Kada se sve to završi, RIK podnosi skupštini zbirni izveštaj.

   „Ako bi RIK sledeće nedelje podneo izveštaj skupštini, onda je rok za kontituisanje novog sastava parlamenta mesec dana.

   „Pošto je malo lista prešlo cenzus, posao je jednostavan i sve može da se završi vrlo brzo", dodaje Jovanović za BBC na srpskom.

   Sledeći korak je da predsednica države, u ovom slučaju Ana Brnabić, obavi konsultacije sa poslaničkim grupama, što je, kako kaže profesor, jednostavan posao, jer je malo stranaka.

   Opcija koja je osvojila većinu, u ovom slučaju Studentska lista, predlaže konstitutivnu sednicu.

   Na njoj se potvrđuje mandat, polažu zakletve, biraju se predsednik, potpredsednik i radna tela skupštine.

   Prvu sednicu u novom sazivu vodi najstariji poslanik lista koje su ušle u skupštinu.

   Čim se te procedure završe, stiče se rok za formiranje nove vlade.

   Ali izbori održani na proleće 2022. pokazuju da to može i da potraje.

   Tada su se konačni rezultati čekali tri meseca jer su izbori na jednom biračkom mestu, u selu Veliki Trnovac, na jugu Srbije ponavljani čak pet puta.

   - Vučić: Čestitam pobednicima izbora, niko nigde neće da beži

   - Kako izgleda novo političko lice Srbije: BBC analiza

   - Rekordna izlaznost na prevremenim izborima u Srbiji

   Rok za formiranje vlade 90 dana

   U formiranju vlade učestvuju predsednik Srbije i Narodna skupština.

   U ovoj specifičnoj političkoj situaciji to je - Ana Brnabić.

   Vlada bi trebalo da bude formirana u roku od 90 dana, u suprotnom se ide na nove izbore.

   Posle konsultacija sa predsednikom, vladajuća stranka ili koalicija ima rok od tri meseca da formira vladu od dana završetka izbornog procesa, propisuje zakon.

   Najbrži premijer Srbije, barem po tempu okupljanja saradnika u vladi, bio je Zoran Đinđić, koji je 2001. izvršnu vlast formirao za 33 dana, pošto su parlamentarni izbori održani 23. decembra 2000, a ubedljivu pobedu odnela je Demokratska opozicija Srbije (DOS).

   Rok od tri meseca može da bude i duži, ako se gleda vreme od održavanja izbora do formiranja vlade.

   Krajem 1990-ih čekalo se čak šest meseci da premijer Mirko Marjanović, zvaničnik Socijalističke partije Srbije (SPS), formira vladu.

   Do 2020. rekord u vremenu koje je prošlo od izbora do formiranja izvršne vlasti držala je Vlada Vojislava Koštunice, formirana 2007. godine 114 dana posle izbora.

   Novi šampion u tome postala je baš Ana Brnabić - njena vlada je formirana posle više od 120 dana od održavanja izbora.

   Pogledajte: Ko, kako i kada formira Vladu Srbije

   Kada bi mogli da budu održani predsednički izbori?

   Predsednički izbori mogu da budu održani najkasnije tri meseca posle okončanja mandata, predviđa Zakon o predsedniku.

   Mandat prestaje danom podnošenja ostavke, nalažu propisi.

   Redovni predsednički izbori, mogli su da budu raspisani na proleće 2027. kada je Vučiću isticao drugi mandat, ali je on podneo ostavku 27. septembra.

   Predsednički izbori najkasnije bi trebalo da budu održani krajem decembra 2026, a najranije početkom novembra.

   Njih raspisuje predsednik republičke skupštine, što znači opet Ana Brnabić.

   BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

   Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

   - Vučić podneo ostavku, pred Srbijom izbor novog predsednika

   - Ana Brnabić, vršiteljka dužnosti predsednice Srbije, od Vučića buket cveća za rođendan

   - Šta se dešava kada predsednik Srbije podnese ostavku

   - Izbori: Srbija dobija novu vlast posle 14 godina, reagovala i Moskva

   - Ko je najbrži, a ko najsporiji u sastavljanju vlada na Balkanu

   - Đuro Macut: Lekar, profesor i 'volonterski' predsednik Vlade Srbije

2. 11:55
   Blic (otvara se u novom prozoru) najraniji u katalogu

   Uloga Vocap kanal ‚Lulina armija‘ u preokretu na brazilskim izborima

   Kanalu na društvenoj mreži Vocap otvorenom da podrži Luiza Inasija Lulu da Silvu i njegovu kampanju pripisuju se zasluge za ostvarivanje jednog od najneverovatnijih preokreta u novijoj brazilskoj politici. Brazilski… Ceo tekst

   Kanalu na društvenoj mreži Vocap otvorenom da podrži Luiza Inasija Lulu da Silvu i njegovu kampanju pripisuju se zasluge za ostvarivanje jednog od najneverovatnijih preokreta u novijoj brazilskoj politici.

   Brazilski levičarski predsednik zaostajao je za Flaviom Bolsonarom, desničarskim izazivačem, ali je uspeo da preokrene trku za samo tri nedelje.

   U trenutku kad su mnogi sumnjali da Lula može da preokrene rezultat, pojavio se kanal na Vocapu nazvan „Lulina armija“ i vrlo brzo je imao 10,8 miliona pratilaca.

   Predvođen kongresmenom Andreom Žanonesom, operacija je ohrabrivala pristalice da dele video snimke, promovišu heštegove i regrutuju nove glasače.

   Njen dramatičan rast između dva kruga izbora posebno je značajan zato što deluje kao da je upravo taj kanal preokrenuo dugogodišnju neravnotežu u brazilskoj politici.

   Godinama su se konzervativci, pristalice bivšeg predsednika Žaira Bolsonara naširoko doživljavali kao dominantni u onlajn političkoj mobilizaciji, naročito na platformama kao što su Vocap i Telegram.

   Pojavljivanje „Luline armije" je ubedilo mnoge sledbenike da je brazilska levica konačno pronašla način da parira u digitalnoj areni.

   Ova promena bila je posebno značajna zato što su društvene mreže odigrale važnu ulogu u brazilskoj politici posle izborne pobede Žaira Bolsonara 2018, kad su Vocap mreže postale odlučujuće oruđe političke kampanje.

   Poruke „Luline armije“ često su podrazumevale unapred pripremljene obrasce za pratioce da ih dele sa prijateljima i porodicom.

   Svaki je davao pristalicama određeni zadatak čiji je cilj da se pojača Lulina vidljivost na društvenim mrežama.

   Žanones je često davao uputstva „trupama“ da „pojačaju“ najnoviji video iz kampanje ili pomognu da se novi hešteg „primi“ odnosno prihvati.

   „Ljudi, hitno je!“, „Ne idite još na spavanje“, „Nema jela pre misije!“, i „Imam još jedan zadatak da vam dam pre nego što dobijete voljno“, bile su samo neka od njegovih uputstava.

   Veče pred izbore, 24. oktobra, kongresmen je vodio i 24-časovni događaj uživo nazvan „lajvstrim preokreta“, iako su ankete nastavile da sugerišu Bolsonarovu pobedu.

   Taktika je upalila, uprkos brizi nekih članova Radničke partije da Žanonesov često svađalački ton na društvenim mrežama može da podrije umereniji imidž koji su se nadali da će projektovati za Lulu.

   U pobedničkom govoru, Lula je nazvao Žanonesa „mojim generalom“ i zahvalio mu se za „dizanje morala naših trupa svaki dan“.

   Pogledajte video pošto je Lula osvojio, istorijski, četvrti predsednički mandat u Brazilu

   Uloga društvenih mreža u povratku

   Poznato je, međutim, da je teško izmeriti izborni uticaj onlajn mobilizacije.

   Dok Lulini saveznici pripisuju zasluge „Lulinoj armiji“ za pomoć pri povratku u igru, politikolozi upozoravaju da je nemoguće odrediti na koliko je mnogo glasova, ako uopšte, direktno uticala operacija sa Vocapa.

   Promena u strategiji Luline kampanje je bila ključna za njegov oporavak, tvrdi Denilda Holhaker.

   Umesto da se osloni isključivo na onlajn angažman, ona kaže da je kandidat Radničke partije uspeo u povezivanju digitalne kampanje sa mobilizacijom naroda na terenu.

   Kampanja je pojačala lokalne napore i prilagodila njene poruke, povezavši Bolsonarovu pobedu sa zabrinutošću za potencijalne promene u socijalnim programima i gubitkom prava, kaže ona.

   „Lulina zasluga je što je prepoznao vlastitu slabost i potpuno promenio stil.

   „A Žanones je uspeo da uradi nešto što je delovalo nezamislivo za brazilsku levicu počeo je da dominira društvenim mrežama", ukazuje politikološkinja.

   Flavio Bolsonaro je ušao u drugi krug suviše uveren u vlastitu pobedu i nije uspeo da prenese poruku pristalicama toliko efikasno, dodaje.

   Povratak Lule da Silve ne treba pripisivati isključivo društvenim mrežama, upozorava sociološkinja Majra Gulart, profesorka sa Federalnog univerziteta u Rio de Žaneiru.

   „Bila je to mešavina društvenih mreža i mobilizacije na ulici“, kaže ona.

   „Fizički svet je omogućio oblik mobilizacije koji može da smanji apstinenciju i ubedi neodlučne glasače", dodaje.

   Luline pristalice uspele su da pretvore onlajn entuzijazam u političko angažovanje u stvarnom svetu, misli ona.

   „Oni koji su želeli Lulinu pobedu radili su na tome da ujedine ljude i ubede ih da glasaju“, kaže Gulart.

   Taj trud ne samo da je pomogao da se poveća izlaznost, već se može pokazati korisnim za Lulinu sledeću administraciju, tvrdi.

   „Verujem da je ovaj kolektivni napor bio važno iskustvo učenja i da će se pokazati vrednim za vladu koju i dalje čeka mnogo bitaka.

   „Ne samo da je pomogao da se smanji apstinencija, već je i privukao značajan broj neopredeljenih glasača", zaključuje.

   Lula je sam nagovestio da bi mobilizacija iza njegovog povratka mogla da oblikuje način na koji vlada u godinama koje dolaze.

   U pobedničkom govoru rekao je da su ga izbori naučili mnogim lekcijama i zarekao se da će promeniti način kojim upravlja Brazilom.

   „Prepustićemo ljudima veći prostor u donošenju odluka, a digitalna komunikacija će igrati mnogo veću ulogu u mojoj vladi.“

   BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

   Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

   - Stari-novi predsednik Brazila: Lula da Silva osvojio četvrti mandat

   - Predsednički izbori u Brazilu: Lula i Flavio Bolsonaro u drugom krugu

   - Lažne žene 'izvlače' novac od korisnika društvenih mreža u predizbornoj kampanji u Brazilu

   - Pokušava li Donald Tramp da utiče na brazilske izbore

   - Bivši predsednik Brazila počinje izdržavanje 27-godišnje zatvorske kazne

   - Izbori u Brazilu: Iz zatvora ponovo na vlast - povratak levice, Lula pobedio Bolsonara