Malo je nezgodno kad se slika i ton ne slažu, kao što se desilo u sredu, tokom skupa ispred sedišta REM-a, organizovanog na inicijativu Dragana J. Vučičevića, glavnog urednika Informera, Ane Brnabić, vd, predsednice… Ceo tekst
Malo je nezgodno kad se slika i ton ne slažu, kao što se desilo u sredu, tokom skupa ispred sedišta REM-a, organizovanog na inicijativu Dragana J. Vučičevića, glavnog urednika Informera, Ane Brnabić, vd, predsednice Srbije i nekoliko (ne)vladinih organizacija pride: sve kličući parole o odbrani medija od terora vlasti, oko dvesta okupljenih napali su – novinare. U direktnom TV prenosu.
Doduše, napali su novinare i snimatelje TV N1, ne Informera, glavne medijske batine odlazećih naprednjaka, koja je upravo izgubila pravo na nekažnjeno uništavanje života politički nepodobnih, širenje mržnje, huškanje i laganje, sve uz bogatu finansijsku podršku izvučenu iz džepova svih građana. Živu glavu u prolazu pored “boraca za slobodu medija” jedva je izvukao i Rodoljub Šabić, član regulatornog tela zaduženog da jednako prema svim emiterima – pa čak i Informeru – primeni zakonske mere predviđene za slučajeve kršenja pravila u oblasti informisanja.
Svašta se videlo u tim prizorima: recimo, stvarna snaga Srpske napredne stranke, nakon što je, odlukom većine građana, izgubila mogućnost dovođenja zaposlenih u javnim preduzećima na neku od svojih predstava.
Samo 17 dana nakon izbora na kojima je osvojila čak 103 poslanička mandata, ali izgubila vlast, na događaju koji je podržala, ako ne i formalno organizovala, i kome su prisustvovali i njen predsednik Miloš Vučević i neka od najistaknutijih lica, poput Ane Brnabić, ali i brata i sina Aleksandra Vučića, SNS je delovala kao marginalna politička organizacija, a ne moćna opozicija koja se sprema za brzi povratak na vlast.
Demonstrirana je, takođe, i “hrabrost” i bliskost sa narodom samog Vučića, brzopotezno promovisanog u “lidera opozicije”: umesto da stane na čelo uglavnom vremešnih pristalica, nastavio je da gubitak mogućnosti da se građanima obraća preko nekoliko desetina TV stanica istovremeno, nadoknađuje učestalim objavljivanjem snimaka na društvenim mrežama, sve iz bezbednog, kontrolisanog okruženja. I javljanjima Informeru, naravno.
Samo 17 dana nakon izbora na kojima je osvojila čak 103 poslanička mandata, ali izgubila vlast, SNS deluje kao marginalna politička organizacija, a ne moćna opozicija koja se sprema za brzi povratak
Videlo se i kako se naprednjaci vraćeni u radikalsku kožu snalaze čim se otvori mogućnost da zakoni počnu da važe i za njih: za skrivanje sveopšteg rasula koje su izazvali ostali su im samo dreka, zastrašivanja, napadi “sto na jednoga” i pretnje. Recimo – započinjanjem blokada i protesta.
Proba je već održana, veče pre skupa pred REM-om, u izvođenju Vukše Dragovića, zvanično predsednika udruženja “Srpski suverenisti”, na čiji se poziv ispred PU Savski venac, okupilo nekoliko desetina ljudi. Klicalo se: “Ne damo Informer”, “Ne damo Kosovo” i “Ne damo crkvu”, blokade su prestale da budu “nasilje nad građanima” i inspirišu tužne priče o “bakama koje ne mogu da stignu kod lekara”, a ceo događaj se mnogo kraće mogao opisati kao – fijasko.
Sledeća lokacija je – RTS. “Ozbiljne demonstracije protiv javnog servisa” najavio je Vučić lično, sve uz tvrdnju da je to što se tamo zbiva “protiv svih građana Srbije”. Nije, međutim, objasnio kako namerava da, bez autobusa sa statistima na koje je navikao, stvori utisak masovnog skupa, dovoljno snažnog da spreči emitovanje informacija koje su počele da se pojavljuju čak i na RTS-u. Onih koje su nam, nakon prvog buđenja tužilaštva, čak i pre prenosa vlasti, pokazale vrh ledenog brega kriminala i korupcije podivljalih u vreme njegove vladavine.
Koliko god računao na pojavu raskola u “catch all” grupaciji koja ga je detronizovala, teško je poverovati da je Vučić baš toliko izgubio dodir sa realnošću, da nije svestan brzine raspada organizacije stvorene zarad enormnog bogaćenja grupe, pokazalo se, bahatih skorojevića.
Nije li, ipak, verovatnije da provereno vešti tehnolog vlasti i odličan poznavalac javnog mnenja zapravo pokušava da skrene pažnju sa informacija o zapanjujućim iznosima opljačkanog novca, koje su počele da nezadrživo kuljaju skoro sa svih strana, osim sa Informera?
Poznat po igri na sigurno i kupovini vremena, pre bi se reklo da se, iza galamom stvorene zavese, ne sprema za predvođenje ulične vojske koja se raspršila, već traži bezbedan izlaz iz situacije koja po njega i njegove saučesnike može biti samo gora sa svakim danom oslobađanja institucija.
