Sve vesti
Foto iz članka: NINAlarm u Londonu! Britanija u strahu od ruskog napada: „Ranjivi smo, vlast zabija glavu u pesak“
Pregled vesti
Zajednički tekst
Nijednu rečenicu ne prenose bar dva medija; svaki tekst je napisan za sebe.
Ceo uporedni tekst99 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. Nijednu rečenicu ne prenose svi.
Još 99 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
KNjIGE i biblioteke velika su uteha za nervoznu, splinsku dušu modernog čoveka.
Knjige su predmeti sa telom i dušom, a biblioteke sveta mesta.
Ovo je istakao Dragan Jovanović Danilov, književnik i likovni kritičar, otvarajući večeras 69. Međunarodni beogradski sajam knjiga u Hali 2. Na velikoj smotri pisane reči učestvuje 300 direktnih izlagača i suizlagača iz nekoliko zemalja, a trajaće do 31. oktobra.
– Balkan je prostor fantastičnog mešanja rasa, genetskih faktora i najdisparatnijih kulturnih entiteta.
To je podneblje koje je ozareno grčkom, rimskom, vizantijskom i orijentalnom vatrom, što piscu koji ovde živi i stvara pruža izvanredne mogućnosti za literarnu kreaciju.
Piscu sa Balkana ostaje da kroz dijalog sa istorijskom memorijom proverava formule i optiku našeg vremena i jednog našeg srpskog psiho-kosmo logosa – rekao je Danilov.
Besednik je podsetio na zlatno doba srpske kulture između dva svetska rata, i istakao:
– Kakve čudesne duhove smo imali tada i koliko su ti ljudi radili, kao da su znali da će biblioteke goreti.
Od pisaca pomenuću tek Ivu Andrića, Miloša Crnjanskog, Rastka Petrovića, Momčila Nastasijevića.
Od filozofa: Branislava Petronijevića, Božidara Kneževića, Vladimira Vujića.
Od bogoslova: Nikolaja Velimirovića i Justina Popovića.
Od slikara: Savu Šumanovića i Mila Milunovića.
Od čudesnih žena: Isidoru Sekulić, Kseniju Atanasijević, Anicu Savić Rebac…
Bliska veza sa životom
NA svakom stepenu svog razvoja, književnost Tunisa, naglasio je gost, zadržala je blisku vezu sa životom zajednice i ljudskom sudbinom, fokusirajući se na pitanja identiteta, slobode i reformi:
– Sa nastupanjem modernog doba, na velika vrata ulaze teme kolonijalizma, nacionalne borbe i sveobuhvatnih društvenih, političkih i kulturnih preobražaja.
U središtu ovih previranja našla su se pitanja emancipacije žena, prava radnika, kao i tema dubokog društveno-ekonomskog jaza koji deli pojedine regije i grupe u Tunisu.
To su ti naši srpski vesnici, toliko obljubljeni u srpskom narodu, oni najprefinjeniji duhovi i najuzvišenija srca koja shvataju metaistorijske perspektive i vide svetske duhovne panorame.
To su oni duhovi koji su u nama probudili duboko sećanje i u čijim delima se objavljuju zastrašujuće dubine realnosti i onostranih sfera.
Oni su bili zaokupljeni kako likovima svoje kulture tako i drugošću i zato u njihovim knjigama pronalazimo potvrdu vlastite individualnosti kroz drugost, odnosno onaj istinski kosmopolitizam koji predstavlja spoj domaćeg ognjišta i sveta.
Napominjući da je ulazak na Sajam knjiga za njega uvek imao gotovo mitsku dimenziju hodočašća i neizvesnosti, Danilov je rekao:
– Knjiga može živeti svojim punim životom samo tamo gde postoji entuzijazam za knjigu, samo tamo gde je knjiga strast velikog broja ljudi i gde postoji čitalačka kultura.
Čitanje dušekorisnih i dušeokrepljujućih knjiga uznemiruje, ali i uravnotežuje, smiruje, usredsređuje i uzemljuje.
Uz opasku da se svet mnogo promenio i da više nije ni čvrst ni stabilan, Danilov je besedu završio ovim rečima:
– Mi se danas susrećemo sa jednom ontološkom zabunom, sa haosom slika, knjiga, muzike koja se danas komponuje.
Živimo u vreme digitalne apokalipse koja je poremetila sva naša čula i sve se to, naravno, odražava i na književnost.
Iz velike književnosti dolazi nam jedna viša, suštastvena sreća.
Treba čitati radi postizanja blaženog života.
Pisanje i čitanje knjiga je dubinski povezano sa vaskrsenjem: vaskrs je suština svega – seme umire u zemlji da bi vaskrslo u pšenici, u hlebu, u pesmi, u romanu, u knjizi.
I zato uvek iznova čitajmo.
Jer kad se kaže čitaj to, kako reče jedan duhovni čovek, znači zanovi, obnovi, ponavljaj, sećaj se iznutra samim sobom, jer književnost je borba za dušu.
U ime zemlje počasnog gosta, Tunisa, posetiocima se obratio dr Kaled Kšir, direktor Međunarodnog sajma knjiga u Tunisu, koji je rekao:
– Književnost je umetnost stvaranja lepote u jeziku i kroz jezik; to je vešta, negovana upotreba reči, oblikovana istorijskim okolnostima ljudskog iskustva i geografskim okvirima u kojima se odvija.
Tuniska književnost je neraskidivi deo sveukupne svetske pisane reči i jasan, istaknuti činilac arapske književnosti, kako drevne tako i moderne – pritoka koja hrani njenu veliku reku.
Ona je svoje duboko nadahnuće pronašla u jedinstvenom geografskom položaju Tunisa, njegovoj burnoj istoriji i smenama civilizacija koje su cvetale na njegovom tlu više od tri hiljade godina.
2026. Šuvajev je rekao da su dve osobe poginule u gradu Belgorodu, a jedna u blizini grada Šebekina, prenele su RIA Novosti.
Bezbednosni stručnjaci upozoravaju da bi Rusija mogla iskoristiti dronove sa trgovačkih brodova za sabotaže britanske infrastrukture, dok se u Ujedinjenom Kraljevstvu ponovo raspravlja o vojnim pripremama.
2026. Šuvajev je rekao da su dve osobe poginule u gradu Belgorodu, a jedna u blizini grada Šebekina, prenele su RIA Novosti.
2026. Portparol Kremlja kaže da bi Rusija pozdravila imenovanje pregovarača EU koji bi iskreno težio mirnom rešenju rata u Ukrajini.
Rusija bi mogla iskoristiti dronove lansirane s trgovačkih brodova, sabotaže podmorskih kablova i kibernetičke napade kako bi oslabila britansku odbranu, upozoravaju bezbednosni stručnjaci.
Dok se u Londonu ponovno otvara pitanje vojne spremnosti zemlje, bivši komandant britanske vojske Ričard Danat tvrdi da vlada ne preduzima dovoljno kako bi odgovorila na sve izraženiju pretnju iz Moskve.
Zabrinutost raste zbog mogućnosti da ruske operacije, iako isprva ograničene, izazovu širi sukob sa NATO alijansom, piše "Dejli mejl", prenosi "Večernji list".
Upozorenja dolaze nakon što su britanske vlasti građanima preporučile da kod kuće imaju zalihe hrane i vode za najmanje tri dana.
Ministar odbrane Ves Striting poručio je da je reč o pripremi za različite zvanredne situacije, uključujući šumske požare, poplave i sajber napade, a ne isključivo za mogući rat.
Ipak, preporuka je ponovno podstakla raspravu o bezbednosti Britanije, u trenutku kada vojni zvaničnici upozoravaju na mogućnost ruskih sabotaža u Evropi.
Premijer zasad nije potvrdio da li će vojnu potrošnju da poveća na 3% BDP-a do 2030, kako zagovaraju pojedini saveznici unutar NATO.
- Suštinski smo izrazito izloženi, dok britanska vlada zabija glavu u pesak - izjavio je za "Dejli mejl " Danat, bivši načelnik Generalštaba britanske vojske, pozivajući vlasti na odlučnije delovanje.
Jedan od scenarija koji zabrinjava bezbednosne stručnjake je mogućnost da Rusija iskoristi svoju takozvanu flotu iz senke, sastavljenu od tankera kojima se, uprkos sankcijama, prevozi ruska nafta.
Britanski odbrambeni izvori navodno strahuju da bi neki od tih brodova mogli da posluži kao platforme za lansiranje dronova u blizini britanske obale.
Takvi napadi mogli bi da budu usmereni na elektrane, naftne platforme u Severnom moru, vojne baze i drugu kritičnu infrastrukturu.
Cilj bi, prema procenama stručnjaka, mogao biti izazivanje štete i širenje nebezbednosti bez direktnog napada koji bi automatski doveo do otvorenog rata sa NATO.
Među dronovima koji bi se mogli koristiti spominje se "gerbera", letelica raspona krila od oko 2,5 metra koja se može sakriti u teretne kontejnere.
Nakon lansiranja ima domet od približno 600 kilometara.
Iako nosi relativno malu bojevu glavu, mogla bi da izazove požare, ošteti transformatore ili omete rad velikih aerodroma.
Kako prenosi "Dejli mejl", CIA je navodno upozorila da bi Rusija mogla pokušati da lansira takve dronove sa komercijalnih brodova u Mediteranu, sa mogućim metama u:
Stručnjaci upozoravaju i na ruske mlazne dronove "geran-3", "geran-4" i "geran-5", koji bi potencijalno mogli da se koriste u sličnim operacijama.
Te su letelice već korištene u napadima na ukrajinske gradove.
2026. Integralni tost, avokado, jaja i povrće: nutricionistkinja otkriva večeru koju sprema za 10 minuta kada nema energije za dugo kuvanje.
Prema analizi Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS), ruski dronovi navodno su tokom 15-mesečnog perioda nadzirali osetljive vojne lokacije u Britaniji i drugim evropskim državama.
Među lokacijama koje su bile predmet nadzora navodi se i vazdušna baza RAF Lejkenhit u Safolku, koju koristi američko ratno vazduhoplovstvo i koja se priprema da prihvati nuklearno oružje.
U novembru 2024. dronovi su uočeni u vazdušnom prostoru iznad te baze i još triju američkih vojnih lokacija u Engleskoj.
Analiza IISS-a povezala je lansiranje dronova sa ruskim tankerom pod sankcijama koji je bio usidren u Halu.
Navodno su nadzirane i vojne lokacije u Francuskoj, Belgiji i Holandiji, uključujući područja povezana s nuklearnim kapacitetima.
- Ranjivi smo, a već smo pod ruskim napadima i situacija će se samo pogoršavati - upozorio je Filip Ingram, bivši oficir britanske vojne obaveštajne službe.
Prema njegovim rečima, ruski predsednik Vladimir Putin smatra da je britanska vojna moć slaba i zato pojačava delovanje u tzv. sivoj zoni, odnosno operacije koje ostaju ispod praga otvorenog oružanog sukoba.
Dodatnu pažnju privukla je ruska nuklearna podmornica "habarovsk", koja je tokom leta upućena na ispitivanja u Belom moru.
Prema "Dejli mejlu", NATO prati njena testiranja.
Podmornica je projektovana je za nošenje do šest nuklearnih torpeda "posejdon", uz konvencionalne projektile namenjene napadima na brodove i ciljeve na kopnu.
Rusi predstavljaju "posejdon" kao oružje koje bi podvodnom nuklearnom eksplozijom moglo da izazove razorne talase i radioaktivno zagađenje obale.
Ali, vojni analitičari upozoravaju da je projekt godinama suočen sa tehničkim problemima i da podmornica još nije spremna za operativnu upotrebu.
Pojedini stručnjaci ruske navode o njenim mogućnostima smatraju i delom propagandnog nastojanja da se zastraši Zapad.
2026. Škotska policija proverava navode da su u dvorac Balmoral dovođene žrtve trgovine ljudima tokom boravka Džefrija Epstina 1999. godine.
2026. "Svaki pojedinačni zahtev za prenos naoružanja iz trećih zemalja, upućen vladi SAD, dobio je odobrenje", rekao je Grinkevič.
Posebno osetljiva točka britanske bezbednosti je mreža podmorskih komunikacijskih kablova.
Njima se prenosi oko 95% svetskog međunarodnog telekomunikacionog saobraćaja, a Britanija skoro potpuno zavisi o njima za internet povezanost sa ostatkom sveta.
Prema navodima bezbednosnih stručnjaka, Rusija koristi podmornice, izviđačke brodove i civilna plovila kako bi prikupljala podatke o lokacijama tih kablova.
Analiza "Telegrafa" obuhvatila je više od 500 slučajeva u kojima su ruski ribarski brodovi zadržavani iznad važnih komunikacionih pravaca koji povezuju Britaniju sa Evropom i SAD.
- Neki od tih brodova nikada nisu imali ni jednu ribu na palubi - izjavio je izvor iz NATO-a za "Telegraf".
Ranije ove godine britanske, američke i norveške snage navodno su sprečile tajnu rusku operaciju usmerenu na sabotažu kablova na arktičkom morskom dnu.
Mogućnost napada na komunikacionu mrežu izaziva zabrinutost, jer bi posledice mogle da osete banke, bolnice, saobraćajni sistemi i brojni drugi delovi ekonomije.
Veliki prekid komunikacija mogao bi da izazove ozbiljne poremećaje u svakodnevnom životu i poslovanju.
Upozorenja o ruskim pretnjama prate i rasprave o stanju britanskih oružanih snaga.
Prema podacima koje prenosi "Dejli mejl", Kraljevska mornarica raspolaže sa:
Britanska vojska takođe je značajno smanjena i raspolaže sa približno 71.000 potpuno obučenih pripadnika u aktivnoj službi, što je najmanji broj u više od dva veka.
Ingram smatra da je britanska odbrana ozbiljno oslabljena zbog nedostatka odgovarajućih sistema između ograničenih vojnih intervencija i mogućnosti odgovora na napad velikih razmera.
2026. Poruke iz Brisela najavljuju podršku reformama.
Sagovornici NIN-a objašnjavaju šta bi moglo da ubrza evropski put Srbije posle izbora.
2026. RIK je odredio da se izbori ponove na mestima na kojima je glasanje poništeno ili rezultati nisu mogli da se utvrde.
2026. Evropska komisija predstaviće 4. novembra Paket o proširenju za 2026. godinu, sa procenom napretka 10 zemalja kandidata za članstvo u EU.
2026. Organizatori pozivaju na mirne skupove, ali stručnjaci upozoravaju da bi ekstremističke grupe mogle da ih iskoriste.
2026. Si je poručio Štajnmajeru da je dužnost obe zemlje da preuzmu vodeću ulogu i uspostave novi model saradnje.
2026. Antoan de Masi imao je 29 godina.
Zbog njegove smrti optužen je državljanin Ukrajine, a istraga utvrđuje šta je prethodilo kobnom padu.
2026. "Zabrinjava me što ekstremi postaju sve snažniji i što ono što mi je u politici bilo veoma važno - mera i umerenost - sve više nestaje".
2026. "Boli me telo, bole me ruke, šake i grlo.
I dalje teško govorim.
A bol nije samo fizički.
Osećam ga i u mislima i u duši", poručila je Pajk.
2026. Prema poslednjim podacima, identifikovano je 13 poginulih, a porodice osam žrtava obaveštene su o njihovom identitetu.